Црни кукурек
| Црни кукурек | |
|---|---|
| |
| црни кукурек | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | Helleborus niger L.
|
Црни кукурек (лат. Helleborus niger), који се још назива и кукурек божичњак, врста је кукурека.
Подврсте[уреди | уреди извор]
Познате су две подврсте[1]:
- subsp. niger L. има сјајне, тамнозелене листове, чији су сегменти ромбично-клинасти, а њихови зупци прилегли. Цветови су 6-8 cm у пречнику, са пет великих листова који су бели или слабо црвенкасти. Расте у Словенији и Хрватској.
- subsp. macranthus (Freyn) Schiffner има мат-плавичастозелене листове, а сегменти су широко ланцетасти са мање-више штрчећим зупцима. Цветови су већи него код друге подврсте (8-11 cm у пречнику), а велики листови црвени. Ово је ендемит јужног Тирола.
Историја[уреди | уреди извор]
За црни кукурек се сматра да је прва биљка чији се отров користио у рату против цивила. Наиме, током 590. п. н. е. тиранин Клистен из Сикиона је окупио градове-државе у рату против античког града Кира. Град је био утврђен и становници су се добро бранили, све док нападачима није пало на памет да у реку из које се град снабдевао водом убаце ову биљку. Она садржи алкалоид елаборин који изазива јаку дијареју. Тако је одбрана ослабила и град је убрзо пао у руке агресорима.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Шилић, Ч. 1990. Шумске зељасте биљке. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
- ^ Политикин забавник бр. 3099. Датум: 1.7.2011. Чланак: „Бацачи куге“, стр. 23. Издаје и штампа: Политика АД. Београд
