Црногорска православна црква (појам)
Појам црногорска православна црква у свом изворном значењу представља један од неколико описних термина за опште територијално, односно регионално означавање православних црквених структура на подручју Црне Горе. У појединим изворима, исти појам се јавља и са измијењеним редоследом ријечи (на примјер: православна црногорска црква). У свом изворном значењу, такви појмови су се током историје употребљавали повремено, ради општег или колоквијалног означавања јерархијских структура Српске православне цркве на подручју првобитне црногорско-брдске државе (1796—1852) и потоње књажевине (1852—1910), односно краљевине (1910—1918), а разни примјери из тих времена свједоче да су поменути термини имали само регионално и описно значење.[1][2]
Иако је црногорска одредница у склопу поменутих термина имала своје изворно регионално значење, које се изводи из назива области, односно државе, накандно је дошло до покушаја да се поменутим појмовима придода и посебно етничко значење. Такве тенденције су се првобитно манифестовале у профашистичким круговима око Савића Марковића Штедимлије и Секуле Дрљевића, који су под утицајем етнофилетизма развили теорију о црногорској етнорелигијској посебности. Такву посебност, Секула Дрљевић је у својим радовима означавао као црногорославље.[3][4]
Сличне тенденције су оживјеле крајем 20. вијека, упоредо са појавом аутокефалистичког покрета у Црној Гори.[5][6] Приликом одлучивања о називу своје новостворене вјерске заједнице, челници аутокефалистичких организација су 1993. године изабрали управо поменути општи термин, ради исказивања својих претензија на цјелокупну православну баштину у Црној Гори, тако да су својој неканонској вјерској организацији надјенули назив "Црногорска православна црква" (1993).[7][8][9]
Такав назив је погодовао и њиховим националним аспирацијама,[10] које су се заснивале на промовисању црногорског етничког национализма. Пошто им алтернативна рјешења (као на примјер: Православна црква у Црној Гори) нијесу била довољно црногорска, прваци аутокефалистичког покрета су избором назива са почетном црногорском одредницом настојали да нагласе идентитетску разлику између своје новостворене организације и канонске Српске православне цркве. У томе су дјелимично и успјели, пошто је током наредних година, захваљујући поједностављеном писању јавних гласила, у широј јавности створен погрешан утисак да назив "Црногорска православна црква" пристоји првенствено тој организацији. Тиме је била створена и основа за повратно прекрајање значења свих ранијих примјера употребе описног израза "црногорска православна црква", чиме се настојао створити додатни привид о наводној историјској утемељености новостворене организације.[11][12][13][14]
Слична ситуација се поновила и 2018. године, приликом стварања друге неканонске вјерске заједнице, оносно алтернативне Црногорске православне цркве (2018), која је покушала да присвоји други општи назив, те се стога прозвала Православном црквом Црне Горе.[15]
Присвајање поменутих општих назива од стране појединих неканонских вјерских организација довело је до разних негативних посљедица, међу којима је и појава својеврсног анимозитета према тим појмовима, која се у појединим круговима јавља усљед недвољног познавања историје Српске православне цркве на просторима Црне Горе, на чију се регионалну историју ти појмови односе. Сва ова питања добила су на значају након 2006. године, када је установљен посебан Епископски савјет, који је био састављен од архијереја СПЦ чије су епархије покривале простор Црне Горе, а након укидања тог тијела (2021), у појединим аутокефалистичким круговима су се појавиле и претензије на општи назив Православна црква у Црној Гори, који такође припада баштини СПЦ.[16][17]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Поповић 1912, стр. 643.
- ^ Бошко Мијатовић (2020): Језичка подвала монтенегрина: О имену православне цркве у Црној Гори пре Првог светског рата
- ^ Drljević 1943, стр. 1.
- ^ Drljević 1944, стр. 162-166.
- ^ Kalezić 1996, стр. 108–122.
- ^ Тодоровић 2016, стр. 321-338.
- ^ Црногорска православна црква (1993): Званични сајт
- ^ Алексић 2002, стр. 192.
- ^ Ивановић 2006, стр. 172.
- ^ Ђурковић 2010, стр. 3–36.
- ^ Алексић 2002.
- ^ Џомић 2008.
- ^ Раковић 2015.
- ^ Раковић 2019.
- ^ Православна црква Црне Горе (2018): Епархија подгоричко-дукљанска
- ^ СПЦ (2010): Саопштење за јавност Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори
- ^ СПЦ (2021): Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора
Литература[уреди | уреди извор]
- Алексић, Будимир (2002). Црвено-Црна Гора: О унијаћењу и кроатизацији Црне Горе некад и сад. Никшић: Омладински интелектуални центар.
- Drljević, Sekula (1943). „Crna Gora”. Graničar: Tjednik za Zemun i Sriem. 2 (50): 1.
- Drljević, Sekula (1944). Balkanski sukobi 1905-1941 (PDF). Zagreb: Putovi.
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1991). Митрополија црногорска никада није била аутокефална. Београд-Цетиње: Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска.
- Ђурковић, Миша (2010). „Како се конструишу нације: Црногорски случај” (PDF). Социолошки преглед. 44 (1): 3—36.
- Ивановић, Филип (2006). Проблематика аутокефалије Митрополије црногорско-приморске. Подгорица-Цетиње: Унирекс, Светигора.
- Kalezić, Dimitrije M. (1996). „Autokefalistički pokret u Crnoj Gori: Studija iz sociologije religije”. Religija-crkva-nacija: Vreme posle rata. Niš: Jugoslovensko udruženje za naučno istraživanje religije. стр. 108—122.
- Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја. 2. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
- Раковић, Александар (2015). Срби и религијски интервенционизам 1991-2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије. Београд: Хришћански културни центар др Радован Биговић.
- Раковић, Александар (2019). Црногорски сепаратизам (PDF). Београд: Catena mundi.
- Стаматовић, Александар Д. (2014). Историја Митрополије Црногорско-приморске 1918-2009 (PDF). Подгорица: Унирекс. Архивирано из оригинала 29. 06. 2019. г. Приступљено 08. 08. 2022.
- Тодоровић, Владица С. (2016). „Проблематика захтева за аутокефалном црквом у Црној Гори” (PDF). Теолошки погледи. 49 (2): 321—338. Архивирано из оригинала 23. 06. 2019. г. Приступљено 08. 08. 2022.
- Џомић, Велибор (2006). „Канонско-правни и државно-правни статус Митрополије црногорско-приморске”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 129—157.
- Џомић, Велибор (2008). Црногорска лажна црква. Нови Сад-Подгорица: Orpheus; Удружење књижевника Црне Горе.
