Чанадска жупанија

Чанадска жупанија Comitatus Chanadiensis Csanád vármegye Komitat Tschanad
11. век / 17. век—16. век / 1920.
Грб
Положај обновљене Чанадске жупаније
Главни град	Мако
Регија	Средња Европа
Земља	Аустроугарска — Угарски део Монархије
Површина	1.714 км2
Становништво	145.200 (1910) густина: 84,7 стан./km2
Догађаји
Статус	Бивша жупанија
Историја
• Успостављено	11. век / 17. век
• Укинуто	16. век / 1920.
Претходник Следбеник Темишварски пашалук (Османско царство) Жупанија Чанад-Арад-Торонтал (Мађарска)

Чанадска жупанија (лат. Comitatus Chanadiensis, мађ. Csanád vármegye, нем. Komitat Tschanad) је била жупанија средњовековне Краљевине Угарске (од 11. до 16. века), а потом и хабзбуршке Краљевине Угарске (од краја 17. до почетка 20. век). Током историје просторни опсег жупаније се често мењао. Првобитно управно седиште жупанијске управе био је град Чанад у доњем Поморишју, а касније град Мако. Целокупна историјска територија коју је ова жупанија захватала у средњем веку данас је подељена између Мађарске, Румуније и Србије.

Првобитна жупанија

Чанадска жупанија у 14. веку

Чанадска жупанија је настала у 11. веку. Обухватала је подручја на обе стране доњег тока реке Мориш, односно простор доњег Поморишја (северозападни део данашњег Баната и крајњи југозападни део Кришане). Током 15. века, у време појачаних миграција које су биле изазване турским упадима у српске и угарске земље, знатно је увећан број српског становништва у Чанадској жупанији, а угарски краљеви су појединим српским великашима додељивали и поседе на њеном подручју. Након Мохачке битке (1526), жупанија је била изложена све чешћим турским упадима. У септембру 1551. године, главни жупанијски град Чанад пао је по први пут у руке Турака, али је већ крајем исте године враћен под угарску власт. Коначно турско освајање Чанада извршено је већ наредне 1552. године, у време великог похода на Темишвар. Тада је запоседнут јужни, а нешто касније и северни део жупаније, који се налазио на десној обали Мориша, чиме је Чанадска жупанија фактички престала да постоји. На њеном подручју Турци су установили Чанадски санџак, који се налазио у саставу Темишварског пашалука.

Обновљена жупанија

Обновљена Чанадска жупанија

По одредбама Карловачког мира (1699), Турци су изгубили све области северно од реке Мориша, тако да је северни део некадашње Чанадске жупанија потпао под хабзбуршку власт, док је јужни остао под турском влашћу све до Пожаревачког мира (1718). У међувремену је дошло до обнављања жупанијске управе, али обновљена Чанадска жупанија је обухватала само северну половину некадашњег жупанијског подручја, на десној обали реке Мориша. У састав жупаније укључен је и део развојачене Поморишке војне границе. По окончању Првог светског рата (1918), подручје Чанадске жупаније је по одредбама Тријанонског споразума (1920) подељено између Мађарске и Румуније.

Део Чанадске жупаније који је остао у саставу Мађарске укључен је 1923. године у састав нове Чанадско-арадско-торонталске жупаније, која је 1950. године укинута и подељена између Чонградске и Бекешке жупаније. Ради очувања спомена на историјску Чанадску жупанију, мађарске државне власти су 2020. године донеле одлуку да се назив Чонградске жупаније прошири поменом Чанада, тако да од тада гласи: Чонградско-чанадска жупанија.

Види још

• Чанад (Тимиш)
• Чанадски санџак
• Чонград-Чанад (жупанија)
• Чонградско-чанадска жупанија

Литература

• Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Káldy-Nagy, Gyula (2000). A csanádi szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár. 
• Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90. 
• Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27. 
• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine. 
• Пача, Арпад (2007). „Срби и Мађари у Чанадском санџаку у другој половини XVI века”. Српско-мађарски односи кроз историју. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 87—103. 
• Пејин, Јован (2010). „Банат под турском окупацијом”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 133—168. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183. 
• Čemere, Zoltan (2008). Srednjovekovni manastiri Banata i Pomorišja. Kikinda: Istorijski arhiv. 
• Чемере, Золтан (2013). „Средњовековни копнени и речни саобраћај у западном (потиском) делу Баната у светлу писаних и материјалних трагова” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 225—242. 

Спољашње везе

• Историјске управне мапе Угарске од 1038. до 1920. године