Чедомир Попов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Чедомир Попов
CedomirPopov.jpg
Чедомир Попов
Датум рођења (1936-03-15)15. март 1936.
Место рођења Меленци
Краљевина Југославија
Датум смрти 8. јун 2012.(2012-06-08) (76 год.)
Место смрти Нови Сад
Србија

Чедомир Попов (Меленци, 15. март 1936Нови Сад, 8. јун 2012) био је српски историчар, члан Српске академије наука и уметности и почасни председник Матице српске.

Биографија[уреди]

Родио се у учитељско-службеничкој породици. Основну школу завршио у Меленцима и Ковачици, а гимназију у Зрењанину 1954. године.

Као припадник прве генерације студената првих новосадских факултета (Филозофског) студирао на Групи за историју 1954–1958. Дипломирао фебруара 1959. са средњом оценом 9 (девет). Годину дана касније (1. фебруара 1960) изабран је за асистента Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. На овом Факултету провео је цео радни век прошавши кроз сва наставничка звања, да би 1. октобра 2000. отишао у пензију. Током ових 40 година био је две године председник Савета Факултета и декан (1979–1981). Вршио је дужност директора Института за историју Војводине (1970-74).

После усавршавања у Стразбуру (Француска) у школској 1959/60. години, почео је интензиван научни рад у области историје међународних односа. Докторирао је јуна 1970. са тезом Став Француске према Србији од Франкфуртског мира 1871. до Берлинског конгреса 1878. Бавећи се континуирано научноистраживачким радом до сада је самостално или у коауторству објавио 13 књига и око 370 научних, стручних и публицистичких радова. Приредио је још 8 књига изворне грађе.

На основу успеха у научном раду 1981. изабран је за дописног, 1987. за редовног члана Војвођанске академије наука и уметности, а 1988. за члана САНУ ван радног састава. Године 1992. постао је редовни члан САНУ.

Поред наставничког и научног рада, још од студентских дана, обављао је много послова на стручном, културном, уређивачком и друштвеном пољу. Као ђак и студент бавио се позоришним аматеризмом, био је председник Академског позоришта и уредник драмског програма на Трибини младих у Новом Саду. Од 1962. до 1965. био је председник Савета за културу града Новог Сада. У Матици српској од 1970. је уредник Зборника за историју, од 1981. до 1991. је обављао посао управника Рукописног одељења, a био је и потпредседник Матице српске (1991-1999). Њен председник постаје 2008. године. Члан Управног одбора ове најстарије културне установе српског народа је непрекидно од 1969.

Осим у Матици био је активан и у другим установама науке и културе. Поред осталог био је председник Самоуправне заједнице за научни рад Војводине, а од 1985. до 1989. главни и одговорни уредник Југословенског историјског часописа. Од 1994. до 2002. био је председник новосадског Огранка и члан Председништва и Извршног одбора САНУ. Руководио је многим научним пројектима, а већ више од десет година руководилац је капиталног пројекта Матице српске Српски биографски речник. У Српској академији наука и уметности водио је радну групу за израду Азбучника Српске енциклопедије. Учествовао је на већем броју научних скупова у земљи и иностранству. Био је ментор за израду шест докторских дисертација. Такође је био активан и у Савезу удружења бораца народноослободилачког рата Србије (СУБНОР), где је био члан Савета СУБНОР-а.

Извод из библиографије[уреди]

Књиге[уреди]

  • Француска и Србија 1871–1878. САНУ, Београд 1974, 447 стр.
  • Од Версаја до Данцига, Нолит, Београд 1976, 618 стр. (друго издање: „Службени лист“, Београд 1995, 415 стр.)
  • Србија на путу ослобођења. Борба за политички преображај и државну независност 1868–1878, *Научна књига, Београд 1980, 182 стр.
  • Историја српског народа, Пета књига, први том, СКЗ, Београд 1981, 303–421.
  • Историја српског народа, Шеста књига, први том, СКЗ, Београд 1983, 7–94.
  • Војводина у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији 1941–1945 (редакција и коауторство), Филозофски факултет, Нови Сад 1984, 478 стр.
  • Грађанска Европа 1770–1870, Прва књига: „Основе европске историје XIX века“ (545 стр.); Друга књига „Политичка историја Европе“ (573 стр.), Матица српска, Нови Сад 1989.
  • Европске грађанске револуције од XVIII до ХХ века. Покушај емпиријског уопштавања, ВАНУ, Нови Сад 1992, 14 стр.
  • Аутономија Војводине – српско питање, (коаутор: Јелена Попов), „Кровови“, Сремски Карловци 1993, 81 стр. (друго издање: „Кровови“, Сремски Карловци 2000, 113 стр.)
  • Политички фронтови Другог светског рата, Друштво историчара, Нови Сад 1995, 154 стр.
  • Европска револуција и српски покрет 1848–1849. (коаутор Славко Гавриловић), Савез историчара Југославије, Београд–Нови Сад 1997, 115 стр.
  • О историји и историчарима, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци–Нови Сад 1999, 304 стр.
  • Европа и српска револуције 1804–1815, (коаутор са Вл. Стојанчевићем, М. Екмечићем, Сл. Гавриловићем, Сл. Терзићем, В. Момчиловићем, Т. Бекићем, Ш. Палом и Б. Ковачеком; Прилог; *Французи и српска револуција, 316-434), „Платонеум“, Нови Сад 2004.

Остали радови[уреди]

Приређена издања[уреди]

  • Др Андрија Раденић, Из историје Србије и Војводине 1834–1914, (избор и предговор), Матица српска, Нови Сад 1973.
  • Полемика Јована Ристића и српских конзервативаца 1877. године, (Приредио и написао увод и коментаре), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.
  • Светозар Милетић, Сабрани списи, Књ. I, II/1, II/2, II/3, III, (приређивачи Ч. Попов и Д. Микавица; предговори Ч. Попов), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1999–2001.
  • Светозар Милетић о српском питању, (избор и предговор), Градска библиотека и „Орфеус“, Нови Сад 2001, 495 стр.

Литература[уреди]

  • Вида Зеремски, Библиографија Чедомира Попова, САНУ, Матица српска, Платонеум, Нови Сад 2006.
  • Михаел Антоловић, "Magnum opus Чедомира Попова - историја Европе у дугом 19. веку“, Зборник Матице српске за историју, бр. 83 (2011), 159-182.
  • Mihael Antolović, "In memoriam - Čedomir Popov (1936-2012)", Časopis za suvremenu povijest, Vol. 45, No. 1 (2013), 162-164.
  • Бранко Бешлин, "Академик Чедомир Попов (1936-2012)", Зборник Матице српске за историју, бр. 85 (2012), 163-168.
  • Драго Његован, „Академик Чедомир Попов (1936-2012)“, Рад Музеја Војводине, 54 (2012), 309-310.
  • Душко М. Ковачевић, „In memoriam. Чедомир Попов (15. март 1936-8. јун 2012)“, Истраживања, бр. 23 (2012), 11-12.
  • Зоран Ковачевић, Димитрије Стефановић, Славко Гордић, Бранко Бешлин, Иван Негришорац, „In memoriam. Чедомир Попов (1936-2012), Летопис Матице српске, књ. 490, св. 3 (2012), 374-388.
  • Александар Растовић, „Чедомир Попов“, Историјски часопис, књ. LXI (2012), 267-270.
  • Драган Тубић, „Академик Чедомир Попов (1936–2012), истакнути српски историчар и друштвени радник“, Споменица Историјског архива Срем, бр. 11 (2012), 201-205.

Спољашње везе[уреди]