Читаоница у Лозници
 | |
| Оснивање | 1868. |
|---|---|
| Локација | Лозница Кнежевина Србија |
Читаоница у Лозници је основана 20. августа 1868. године у Лозници, под називом Друштво Подринске слоге. Оснивач Читаонице је дружина (друштво) Подринска слога. Циљ друштва је био да ради на културно просветном и привредном пољу не само у Лозници него и у целом Подрињу.[1] Ова читаоница је испуњавала све обавезе и одговарала на расписе министарства као и друге грађанске читаонице.[2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Читаоница у Лозници није била самостална, већ је радила као део дружине Подринска слога. Дружина се састојала од 143 чланова који су истовремено били и чланови читаонице. Била је једна од најјачих дружина у предратној Србији. Вук Караџић је друштву за живота поклонио своје књиге за читаоницу.[1] Новац од чланарине за Дружину коришћен је за набавку књига и периодике за читаоницу.[3]
Периодика[уреди | уреди извор]
Године 1874. у читаоницу је стигло 24 домаћа наслова периодике и два инострана[3].
Домаћи часописи[уреди | уреди извор]
- Будућност
- Београдске новине
- Глас народа
- Глас Црногорца
- Граничар
- Жижа
- Застава
- Исток
- Јавност
- Јавор
- Ново доба
- Панчевац
- Позориште
- Преодница
- Рад
- Србија
- Србске новине
- Сион
- Тежак
- Учитељ
- Школа и Smisle
Страни часописи[уреди | уреди извор]
- Кореспонденција (бугарски часопис)
- Leipziger Illustrierte Zeitung (немачки часопис)
Касније године[уреди | уреди извор]
Године 1880. читаоница је имала редовне чланове који су давали новац за одржавање читаонице али пошто су трошкови читаонице били већи од прихода Дружина је дотирала остатак новца. У читаоници је било 485 књига, 30 слика и 7 мапа[3]. После смрти Вука Караџића а на предлог професора цртања Андре Стошића, из поштовања према Вуку 1892. године назив друштва промењен је у Караџић[1].
Читаоница данас[уреди | уреди извор]
Читаоница у Лозници као део друштва „Подрињска слога“, уништена је за време Првог светског рата.
Данас, традицију читалаштва у Лозници баштини Библиотека Вуковог завичаја, која се налази се у улици Светог Саве.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Друштво "Караџић" ће ускоро завршити Дом културе”. Правда: 19. 15. 04. 1937.
- ^ Ковијанић, Гаврило (1986). Трагом читалишта у Србији. Београд: Народна књига. стр. 169—183.
- ^ а б в Стаматовић, Десанка (2011). Читалишта у Србији у XIX веку. Панчево: Градска библиотека. стр. 218—219.
- ^ „Библиотека Вука Караџић”. Лозница лидер западне Србије. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 13. 4. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стаменић, Драган; et al. (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево.
