Шарка (болест)

Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак шарка.

Шарка

Шарка је болест која се јавља на коштуничавом воћу. Изазива је вирус Plum pox.

Историјат

Болест је откривена у Бугарској на шљиви, између 1915. и 1918. године. Први рад у којем се описује под називом „шарка шљиве“ објављен је 1932, такође у Бугарској. У том раду се указује да болест изазива вирус. Већ следеће године, у Бугарској се појављује и на кајсији, а тридесетак година касније у Мађарској је откривен на брескви и кајсији. До средине осамдесетих се проширила на велики део Европе, затим је доспела до Египта, Сирије, Кипра, Индије, САД, Канаде, Аргентине, Чилеа, односно до свих земаља где се гаји коштуничаво воће.

Последице

Шарка представља најопаснију болест шљиве и другог коштуничавог воћа у многим медитеранским и уопште европским земљама. Заражена стабла дају мањи род, а плодови су лошег квалитета или не успевају да сазру. Као и почетком друге половине 20. века, када су због вируса шарке искрчена бројна стабла „пожегаче“ и осталих осетљивих сорти на простору тадашње Југославије, шарка и данас ограничава производњу у земљама у којима је веома раширена, јер нису створене потпуно отпорне, а комерцијално прихватљиве сорте. Процењује се да је тренутно у Европи оболело преко 100 милиона стабала. Поред главних домаћина - шљиве, брескве и кајсије, вирус напада и нектарине, трешње, вишње и бадем, али са благим знацима болести. Такође напада и дивље врсте из рода Prunus, нарочито црни трн. За људе и животиње не представља опасност.

Симптоми

Знаци болести могу се приметити на различитим биљним органима; лишћу, плодовима, цветовима, семену и гранама. Они зависе од врсте и сорте биљке домаћина, као и од њене старости и од типа (соја) вируса шарке. Такође, зависе и од спољашњих услова као што су температура и начин и интензитет неге воћака. Некад симптоми могу бити прикривени или се губе током сазревања.

У пролеће се на лишћу уочава прстенасто шаренило. На појединим сортама шљиве стварају се дифузне хлоротичне пеге и пруге или хлоротично шаренило, а неким сортама и цео лист пожути. На бресквама су нерви просветљени, листови се коврџају и постају асиметрични. Када се симптоми могу видети на листовима, то не значи увек да ће се тада видети и на плодовима. На неким сортама листови могу бити веома шарени, а на плодовима неће бити знакова заразе или ће бити благи. Такве сорте се убрајају у толерантне. Код оних које то нису, као што су неке сорте шљиве и кајсије, такође се уочава прстенасто шаренило и на плодовима, посебно ако је плод светлији. Такви плодови су деформисани и избраздани. На неким некротирају покожица и меснати део испод бразди. Симптоми шарке не морају бити видљиви на покожици неких сорти кајсије, али се на коштици уочава прстенасто шаренило. Заражене шљиве у високом проценту опадају пре пуне зрелости, а оне које остану на стаблу су неугледне и лошег укуса, јер се мења однос шећера и киселина. Такви плодови су смоласте, слузасте коегзистенције и осим што су неукусни за јело, неупотребљиви су за прераду јер су им производи (пекмез, ракија) накисели због већ поменуте повећане количине киселина и смањеног укупног шећера. Вирус у зависности од сорте може смањити принос до 30% и изазвати опадање плодова до 40% на око месец дана пре бербе. Опадају и оболели плодови осетљивих сорти брескви и кајсија. Симптоми се могу уочити и на цветовима. Цветови неких сорти брескви постају безбојни, а крунични листићи прекривени пругама.

Начини борбе

Против самог вируса не постоји ефикасан лек, па постоји потреба да се болест добро проучи, како би се оболеле биљке препознале и уклониле из засада. На тај начин се онемогућава даље ширење заразе. Осим оболелих биљака, вирусе могу да преносе и лисне ваши, нарочито у пролеће и јесен.

Законске одредбе

У Југославији, па касније и у Србији се деценијама производио садни материјал без одговарајуће, законом прописане процедуре, која је подразумевала коришћење тестираних (здравих) окаца и подлога. Тако се вирус брзо ширио. Од 2006. године Министарство пољопривреде Србије почело је редовну контролу, а доношењем Закона о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља постављен је и законски оквир за уређивање ове области у складу с препорукама ЕУ. Такође, исто министарство је у том периоду отпочело и финансирање пројеката у вези са производњом садног материјала.

Толерантне сорте

Осим здравог садног материјала важан је и избор сорти воћака, које морају бити толерантне, а дају висок и квалитетан род. Испитивања указују да још нису откривене или створене потпуно отпорне сорте квалитетних плодова. Подаци о понашању појединих сорти према вирусу шарке шљиве често су контрадикторни. Иста се описује и као осетљива и као отпорна, што зависи од региона у којем се гаји и од соја вируса који је ту доминантан.

Више од тридесет година као толерантна сорта шљиве гаји се „стенлеј“. Средином 20. века имала је важну улогу у спасавању шљиварства Србије, када је вирус шарке изазвао катастрофу оштетивши огроман број стабала неотпорне „пожегаче“. У Центру за воћарство и виноградарство у Чачку створено је више толерантних сорти, као што су „чачанска рана“, „чачанска најбоља“, „чачанска лепотица“ и „ваљевка“, које се успешно гаје не само у Србији, већ и у другим европским земљама. Последњих година признате су четири нове чачанске толерантне сорте шљива: „боранка“, „тимочанка“, „милдора“ и „крина“. У Немачкој су створене „катинка“, „елена“ и „ханита“. У овој земљи је последњих неколико година призната и нова серија отпорних и толерантних сорти као што су „јојо“ и „топ 2000“.

Такође, постоје и отпорне врсте кајсија у зависности од рејона у коме се гаје, на пример „стела“, „хендерсон“, „викот“ и „херлајн“, али све комерцијално гајене сорте брескви су мање или више осетљиве на вирус шарке.

Превентивне мере

С обзиром да се биљни вируси не могу сузбити хемијским препаратима, неопходне су превентивне мере, које између осталог подразумевају и производњу и коришћење цертификованог (здравог) или садног материјала тестираног на вирус шарке, избор одговарајуће локације, стварање и гајење отпорних и толерантних сорти, сузбијање лисних ваши, преносилаца вируса итд.