Шеснаестина ноте
Нота (лат. знак) је знак којим бележимо тон или звук.
Облици нота су разноврсни: 
итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова.
Шеснаестина ноте (франц. double croche, engl. semiquaver, амер. sixteenth note}[1] се пише затамњеном јајоликом нотном главом којој се додају усправна црта (нотни врат) и два барјачића.
Дељењем шеснаестинске нотне вредности настају мање нотне вредности, што илуструје следећи пример:
Груписање шеснаестинских нотних вредности[уреди | уреди извор]
Ради прегледности и бржег писања, више шеснаестина спајамо, тј. групишемо тзв. цртом, ребром или гредом (engl. beam),[1][2] што илуструју следећи примери:
или 
Чиме се продужава нотна вредност[уреди | уреди извор]
Свака нотна вредност, па и шеснаестинска[3][4], може да се продужи:
- тачком иза нотне главе
- луком који спаја две исте висине
- короном изнад или испод ноте
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Груписање нотних вредности ребром (текст на енглеском)[мртва веза], Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике., Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
