Шкаре
Шкаре | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Личко-сењска |
| Град | Оточац |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. |  36 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 53′ 29″ С; 15° 18′ 44″ И / 44.891513° С; 15.312217° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 494 m |
  Шкаре Шкаре на карти Хрватске | |
 Шкаре Шкаре на карти Личко-сењске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 53221 Шкаре |
| Позивни број | +385 53 |
Шкаре су насељено мјесто у Лици. Припадају граду Оточцу, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
На западу се налазе Подум и Оточац, на источној страни се налазе Дољани, сјеверно је Главаце, а јужно од Шкара је Залужница. Шкаре су од Оточца удаљене 7 км сјевероисточно.
Историја[уреди | уреди извор]
Шкаре су се од распада Југославије до августа 1995. године налазиле у Републици Српској Крајини.
Насељавање Лике и Гацке долине[уреди | уреди извор]
Године 1658. из кореничког подручја насељена ја Гацка долина (Залужница, Дољани, Шкаре, Главаце, Сатро Село, Компоље, Понор и Подум) Били су то Усорчани (Усорци) или Вилићани који су 1592. стигли из Усоре свог етапног пребивалишта. Преживели су : Агбабе. Алекшић, Аралица, Бабић, Бањанин, Батинић, Боровац, Божичковић, Божић, Бракус, Цвјетичанин, Чубрило, Ћурчић, Диклић, Дивјак, Грбић. Гријак, Гутеша, Хинић, Хркаловић, Иванчевић , Ивкoвић, Јерковић, Калешић, Каменко, Кангрга, Кончар, Кошић, Кресовић, Кукић, Лаврња, Лемајић, Лолић, Лукинић, Лужајић, Мандић, Маријан, Машић, Матић, Миховиловић, Микић, Милаковић, Мирковић, Напрта, Наранчић, Навала, Опачић, Паскаш, Павичић, Поповић, Поткоњак, Познић, Предовић, Пригмиз, Пухар, Пуповац, Ракић, Ружић, Савић, Секиз (Секић), Скенџић, Предовић, Свилар, Шеган, Шкорић, Штетић, Штула, Шушњић, Варда, Влаисављевић, Војводић, Вујанић, Вукмановић, Вукмировић, Вуксан, Вуњак и др.
Њима припадају и неки родови (презимена) који су раније стигли или били расути по планинама, а овде је 78 родова с 90 породица и око 1000 душа од којих је 309 било под оружјем. Њима спада још 12 породица пресељених 1655. године у Плашки.
„Ови родови су један од најјачих српских скупова у Лици“ По њиховом досељењу генерал Херберштајн пише: „Ове Усорце хвале ми са свих страна моји стари граничари, што су под мојом управом и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника што их је под Турцима“
Списак презимена[уреди | уреди извор]
Списак презимена и број домаћинстава у Шкарама из 1915. (Племенски рјечник личко-крбавске жупаније) – По службеним подацима крајем 1915.
- Аралица — (11) домаћинстава
- Бањанин — (8)
- Божичковић — (23)
- Божић — (13)
- Ћурчић — (1)
- Диклић — (5)
- Дивјак — (3)
- Дуганџија — (1)
- Гутеша — (1)
- Каменко — (10)
- Кресовић — (6)
- Мандић — (5)
- Машић — (6)
- Напрта — (1)
- Опачић — (1)
- Паскаш — (6)
- Павичић — (12)
- Познић — (2)
- Пухар — (1)
- Ракић — (8)
- Савић — (1)
- Секиз — (2)
- Скенџић — (14)
- Стојановић — (36)
- Свилар — (10)
- Вуњак — (1)
Други свјетски рат[уреди | уреди извор]
По српским селима среза оточачког одмах су постављене јаке хрватске страже, које су претресале српске куће, хапсиле и злостављале виђеније Србе, и православне свештенике. Свештенику Петру Милеуснићу, пароху шкарачком, два пута су претресали стан а затим га одвели у жандармеријску станицу Оточац. Ту је свучен до кошуље и испребијан по леђима широким и дебелим кожним каишем до изнемоглости. Затим је пуштен кући и припрећено му је да се не сме никуда макнути.
Управо у току 1944. године, док се назирао крај рата усташе из злогласне Месићеве бојне почињу крвави обрачун са српским устаничким селима. У Дивјацима, засеоку села Шкаре, поклали су 17 жена, деце и стараца.
Са подручја ова два среза (Оточац и Бриње) у директном усташком геноциду убијено је 2.076, или 10% српске популације.
Култура[уреди | уреди извор]
У Шкарама је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Шкаре припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[1] У Шкарама је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1848. године, миниран након Другог свјетског рата. Обновљен је 1978. године, а оштећен 1995. године. Парохију сачињавају: Шкаре, Главаце и Подум.[1]
Већина становништва слави следеће Славе: Св, Архангел, Св. Никола, Св. Јован и Ђурђевдан. Сеоска слава (збор) била је Св. Сава.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1991. године, насеље Шкаре је имало 409 становника, међу којима је било 403 Срба, 3 Хрвата и 2 Југословена. Срби су махом избегли 1995. године, углавном у Србију. До данас мањи број њих се вратио у Шкаре. Према попису становништва из 2001. године, Шкаре је имало 12 становника.[2] Шкаре су према попису становништва из 2011. године, имале 36 становника.[3]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 403 | 413 | 527 | 682 |
| Југословени | 2 | 30 | 4 | 3 |
| Хрвати | 3 | 2 | 7 | 24 |
| Македонци | 1 | |||
| остали и непознато | 1 | 4 | 1 | |
| Укупно | 409 | 449 | 539 | 710 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 710 | |
| 1971. | 539 | |
| 1981. | 449 | |
| 1991. | 409 | |
| 2001. | 12 | |
| 2011. | 36 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Шкаре је имало 409 становника, следећег националног састава:
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Стојан Аралица, српски сликар и графичар
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Шкаре”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 18. 9. 2012.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 19. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 19. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тромеђа: Шкаре Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2016) (језик: српски)
