20. фебруар

20. фебруар је педесет први дан у години у Грегоријанском календару. 314 дана (315 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1631 — Немачки протестантски кнезови склопили су савез са шведским краљем Густавом II, чиме је и Шведска ушла у Тридесетогодишњи рат (1618—1648).
• 1798 — Француски маршал Луј Александр Бертје је збацио са трона папу Пија VI.
• 1809 — Французи су после дуже опсаде заузели Сарагосу, која је одбила Наполеоновог брата Жозефа за краља Шпаније.
• 1813 — Мануел Белграно је поразио ројалистичку војску Пија де Тристана током битке код Салте.
• 1835 — Чилеански град Консепсион је уништен у земљотресу.
• 1846 — Пољски устаници су подигли устанак у Слободном граду Кракову који је Аустријско царство угушило девет дана касније.
• 1860 — У Новом Саду је изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао Ђорђе Поповић.
• 1938 — Шеф британске дипломатије Ентони Идн поднео је оставку у знак протеста због попустљиве политике премијера Невила Чемберлена према немачком диктатору Адолфу Хитлеру.
• 1942 — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
• 1943 — Отворила се пукотина у кукурузном пољу у мексичкој држави Мичоакан из које је деветогодишњом ерупцијом настао вулкан Парикутин.
• 1962 — После успешних подорбиталних летова с људском посадом, САД су у орбиту око Земље лансирале свемирски брод "Меркјури-Атлас 6", којим је први амерички астронаут Џон Глен три пута облетео око земље. Лет је трајао четири сата, 55 минута и 23 секунде.
• 1967 — Председник Индонезије Ахмет Сукарно предао је сву извршну власт генералу Сухарту, задржавши само "титулу" председника.
• 1979 — У ерупцији индонежанског вулкана Синира живот је изгубило 175 људи.
• 1985 — У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.
• 1986 — СССР је лансирао први део своје свемирске станице Мир.
• 1986 — Верски сукоби између Хиндуса, муслимана и Сика захватили су Индију, а у три индијске државе заведен је полицијски час.
• 1988 — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах.
• 1989 — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.
• 1991 — Усвајањем амандмана 99. на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као самостална држава, Скупштина Словеније покренула је иницијативу за издвајање из СФР Југославије; влада Хрватске поднела је Сабору допуну Устава по коме у Хрватској важе само закони те републике, чиме је суспендован Устав тадашње СФРЈ.
• 1996 — Зетови ирачког председника Садама Хусеина, генерал Хусеин Камел Хасан и његов брат Садам Камел, вратили су се с породицама у Ирак из шестомесечног избеглиштва у Јордану. Ирачки председник их је помиловао, али су три дана касније обојица убијени.
• 1999 — На Косову, на подручјима Подујева, Ораховца и Суве Реке, појачани су оружани сукоби између српских снага безбедности и припадника организације косовских Албанаца Ослободилачке војске Косова (ОВК).
• 2002 — У највећој железничкој несрећи у Египту погинуло је 373 путника, а 66 је повређено, када је избио пожар у возу на линији Каиро-Луксор.
• 2003 — У пожару који је избио на рок концерту групе Грејт Вајт (Great White) у једном ноћном клубу у Вест Ворику, на острву Роуд (САД), погинуло је 100, а повређено око 200 особа.
• 2006 —
  • У Бечу почели преговори српских и косовских власти о будућем статусу Косова.
• 2021 — Светска телевизијска премијер филма Дара из Јасеновца на програмима РТС-а, РТРС-а и Прве ЦГ.

Рођења

• 1844 — Лудвиг Болцман, аустријски физичар и филозоф. († 1906)
• 1888 — Жорж Бернанос, француски писац и војник. († 1948)
• 1886 — Бела Кун, мађарски комунистички револуционар и политичар. († 1938)
• 1899 — Раша Плаовић, српски глумац, позоришни редитељ, драматург, теоретичар позоришта и позоришни педагог. († 1977)
• 1902 — Ансел Адамс, амерички фотограф и борац за заштиту животне средине. († 1984)
• 1925 — Роберт Алтман, амерички редитељ, сценариста и продуцент. († 2006)
• 1926 — Ричард Матесон, амерички писац и сценариста. († 2013)
• 1927 — Сидни Поатје, бахамско-амерички глумац, редитељ, продуцент и дипломата. († 2022)
• 1930 — Миодраг Булатовић, српски писац и новинар. († 1991)
• 1940 — Џими Гривс, енглески фудбалер. († 2021)
• 1943 — Мајк Ли, енглески редитељ и сценариста.
• 1946 — Бренда Блетин, енглеска глумица.
• 1951 — Гордон Браун, британски политичар, бивши премијер Уједињеног Краљевства.
• 1954 — Пати Херст, америчка глумица и списатељица.
• 1956 — Љубодраг Димић, српски историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и академик САНУ.
• 1963 — Чарлс Баркли, амерички кошаркаш.
• 1966 — Перица Букић, југословенски и хрватски ватерполиста и политичар.
• 1966 — Синди Крофорд, амерички модел и глумица.
• 1967 — Паул Акола, швајцарски алпски скијаш.
• 1967 — Курт Кобејн, амерички музичар, најпознатији као певач, гитариста и фронтмен групе Nirvana. († 1994)
• 1967 — Ненад Масловар, црногорски фудбалер.
• 1969 — Синиша Михајловић, српски фудбалер и фудбалски тренер. († 2022)
• 1969 — Данис Тановић, босанскохерцеговачки редитељ и сценариста.
• 1971 — Јари Литманен, фински фудбалер.
• 1977 — Стефон Марбери, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1978 — Матеј Старе, словеначки бициклиста.
• 1980 — Артур Боруц, пољски фудбалски голман.
• 1980 — Душан Ђокић, српски фудбалер.
• 1981 — Тони Хиберт, енглески фудбалер.
• 1985 — Јулија Волкова, руска певачица и глумица, најпознатија као чланица дуа T.A.T.u.
• 1987 — Мајлс Телер, амерички глумац.
• 1988 — Ријана, барбадоска певачица и глумица.
• 1989 — Стефан Стојачић, српски кошаркаш.
• 1990 — Чиро Имобиле, италијански фудбалер.
• 1990 - Пајсије Ђерковић, игуман Цетињског манастира
• 1991 — Сали Руни, ирска књижевница.
• 1993 — Жига Димец, словеначки кошаркаш.
• 1995 — Данијел Аврамовски, македонски фудбалер.
• 1997 — Снежана Богићевић, српска кошаркашица.
• 1997 — Вања Милинковић Савић, српски фудбалски голман.
• 2003 — Оливија Родриго, америчка глумица и певачица.

Смрти

• 789 — Лав Катански, епископ катански. (рођ. 703. или 709)
• 922 — Теодора, византијска царица.
• 1054 — Јарослав Мудри, велики кнез Кијевске Русије. (рођ. 978)
• 1194 — Танкред Сицилијански, краљ Сицилије. (рођ. 1138)
• 1258 — Ал Мустази, абасидски калиф Багдада. (рођ. 1213)
• 1431 — Папа Мартин V. (рођ. 1369)
• 1458 — Лазар Бранковић, српски деспот и владар. (рођ. отприлике 1421)
• 1513 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и титуларни краљ Шведске. (рођ. 1455)
• 1626 — Џон Дауленд, енглески композитор, лаутиста и певач. (рођ. 1563)
• 1733 — Карло Емануел III, краљ Сардиније. (рођ. 1701)
• 1778 — Лаура Баси, италијански научник и прва жена која је званично држала предавања на неком факултету у Европи. (рођ. 1711)
• 1790 — Јосиф II, аустријски цар. (рођ. 1741)
• 1810 — Андреас Хофер, триолски патриота и вођа побуне против Наполеона и Баварске. (рођ. 1767)
• 1896 — Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари председник Матице српске. (рођ. 1824)
• 1907 — Анри Моасан, француски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију. (рођ. 1852)
• 1908 — Симо Матавуљ, писац, члан Српске краљевске академије. (рођ. 1852)
• 1920 — Роберт Пири, амерички истраживач и официр. (рођ. 1856)
• 1936 — Макс Шрек, немачки глумац. (рођ. 1879)
• 1968 — Ентони Есквит, британски глумац. (рођ. 1902)
• 1972 — Марија Геперт-Мајер, америчка физичарка немачког порекла, добитница Нобелове награде за физику. (рођ. 1906)
• 1980 — Хуго Крас, немачки генерал. (рођ. 1911)
• 1999 — Сара Кејн, британска књижевница. (рођ. 1971)
• 2001 — Миленко Матицки, књижевник, новинар и уредник „Политике”. (рођ. 1936)
• 2002 — Бранко Станковић, фудбалер и тренер. (рођ. 1921)
• 2005 — Хантер С. Томпсон, амерички новинар и писац. (рођ. 1937)
• 2010 — Александер Хејг, амерички политичар и генерал. (рођ. 1924)
• 2017 — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. (рођ. 1952)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Партенија, епископа лампсакијског
  • Преподобног Луку Јеладског
  • Преподобну Мастридију
  • Хиљаду и три мученика у Никомидији

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума