7. лаки артиљеријски пук ПВО Херцеговачког корпуса

С Википедије, слободне енциклопедије
7. пук ПВО
Постојање1992—1996.
Место формирања:
Ластва
Формацијапук
ДеоВојска Републике Српске
Ангажовање
Команданти
КомандантРисто Алексић
Командант 2Милош Калинић
Командант 3Миливоје Ђајић
Командант 4Бранко Рашета

7. лаки артиљеријски пук ПВО је био једна од јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Пук је основан од 13. лаког артиљеријског пука ПВО 13. ријечког корпуса ЈНА са командним местом у Ластви. Пук током рата није имао погинулих бораца.

Организација[уреди | уреди извор]

Пук је имао следећи састав:

Од наоружања пук је имао:[1]

У сврху ваздушног осматрања и јављања, пук је организовао:

  • Ц ВОЈ (Центар ваздушног осматрања и јављања),
  • РОСт (Радарско-осматрачка станица радара П-15),
  • ВОСт (Визуелно-осматрачке станице).

Центар ваздушног осматрања и јављања био је увезан директним везама са командама бригада корпуса, радарским положајима корпуса, батаљонм ВОЈИН ВРС ПВО и центро везе ВОЈИН Војске Југославије. Будући да су противавионски топови истовремено били и моћно против-пешадијско наоружање и да је било потребно ојачати трупну против-ваздушну одбрану, пук је често претпочињавао ове батерија бригадама Херцеговачког корупса. Војска Југославије је током рата помогала у обуци припадницима пука, па су нишанџије пука спроводили обуку гађања и нишањења заједно са јединицама Војске Југославије.[2]

Ратни пут[уреди | уреди извор]

Током рата пук је обезбеђивао борбене положаје Хервачког корпуса и стратешке објекте у Источној Херцеговини. Брањени су радио-релејни центар Леутар, мостови на Дрини и у Фочи, брана Гранчарево на Требишњици, касарна ”Билећки борци” и вод ВОЈИН из 58. батаљона ВОЈИН.

Пук се нарочито истакао у операцији Звезда ВРС, односно покушају заузимања Горажда 1994. Тако су два ракетна одељења ”Стрела 2М” 15. априла око 11:30 погодила један авион Ф-16 НАТО пакта, док су неколико сати касније 3 ракетна одељења погодила још два авиона Ф-16, један у крилини а други у моторни део.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 179.
  2. ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 181.
  3. ^ Херцеговачки корпус 2017, стр. 180.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Група аутора. Херцеговачки корпус. Билећа: СПКД ”Просвјета”, 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]