Александар Шапић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Шапић
Aca Sapic.jpg
Александар Шапић
Биографија
Име при рођењу Александар Шапић
Датум рођења (1978-06-01)1. јун 1978.(39 год.)
Место рођења Београд
СФР Југославија
Држављанство Србија Србија
Религија Православац
Супружник Милица
Деца Максим и Федор
Политичка
партија
Независни политичар (2014–)
Председник општине Нови Београд
Тренутна функција
Функцију обавља од 27. јун 2012.
Избори 2012.
Реизбор(и) 2016.
Освојене медаље
Ватерполо (1991-2009)
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2000. Сиднеј Југославија
Сребрна медаља — друго место 2004. Атина Србија и Црна Гора
Бронзана медаља — треће место 2008. Пекинг Србија
Светска првенства
Бронзана медаља — треће место 1998. Перт Југославија
Сребрна медаља — друго место 2001. Фукока Југославија
Бронзана медаља — треће место 2003. Барселона Југославија
Златна медаља — прво место 2005. Монтреал Србија и Црна Гора
Европска првенства
Сребрна медаља — друго место 1997. Севиља Југославија
Златна медаља — прво место 2001. Будимпешта Југославија
Златна медаља — прво место 2003. Крањ Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2006. Београд Србија и Црна Гора
Сребрна медаља — друго место 2008. Малага Србија
Светска лига
Сребрна медаља — друго место 2004. Лонг Бич Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2005. Београд Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2006. Атина Србија и Црна Гора
Златна медаља — прво место 2007. Берлин Србија
Златна медаља — прво место 2008. Ђенова Србија
Светски куп
Бронзана медаља — треће место 2002. Београд Југославија
Златна медаља — прво место 2006. Будимпешта Србија и Црна Гора
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1997. Бари Србија и Црна Гора

Александар Шапић (рођен 1. јуна 1978. у Београду), тренутно је председник општине Нови Београд.

Званично најбољи стрелац у историји бивше Југославије. Многи га и данас сматрају једним од најбољих светских ватерполиста свих времена.

Од 2012. године је председник општине Нови Београд. Ожењен је, отац двоје деце.

Говори енглески, италијански и руски језик.

Ватерполо каријера[уреди]

Ватерполом почео да се бави 1984. године у ватерполо клубу „Црвена звезда“ у коме је прошао све млађе категорије. У ВК „Партизан“ прелази 1991. године а 1992., са непуних 14 година, дебитује за први тим Партизана. 1993. се враћа у ВК „Црвена звезда“ да би 1994. године каријеру наставио у ВК „Бечеј“. 2001. године одлази у Италију у ватерполо клуб „Камољи“ из ког након три сезоне прелази у ВК „Рари Нантес Савона“. 2006. године одлази у руски ВК „Штурм 2002“, где потписује уговор који га је учинио најплаћенијим играчем у историји ватерпола. 2009. завршава професионалну ватерполо каријеру.

У својој ватерполо каријери укупно је постигао 2675 голова. Од тога у клупској каријери постигао је 1694 гола, док је у репрезентативној био стрелац укупно 981 гола.

Клупска каријера[уреди]

У богатој клупској каријери има 21 трофеј и то девет националних првенстава од којих је шест освојио у Савезној републици Југославији, два у Русији и једно у Италији. Освајач националних купова био је девет пута, са освојених седам купова СРЈ и два купа Русије. Трон Лиге шампиона освојио је једном, као и два одличја у ЛЕН купу.

У периоду од 1996. до 2009. године освојио је 14 узастопних титула голгетера лиге, шест пута у СРЈ, пет у Италији и три пута у Русији.

Током клупске каријере постигао је 1.694 голова од којих је највећи број њих, чак, 924 постигао за клубове у СРЈ, у италијанској лиги мрежу је погодио 494 пута, а у Русији 276.

Клупске титуле[уреди]

9 националних првенстава - 6 СРЈ, 2 Русије, 1 Италије

9 националних купова - 7 СРЈ, 2 Русије

2 ЛЕН купа

1 Лига шампиона

Титуле голгетера лиге[уреди]

14 узастопних титупа голгетера лиге: 1996—2009. године:

- 6 пута СРЈ

- 5 пута Италије

- 3 пута Русије

Број постигнутих голова[уреди]

СРЈ (Црвена звезда, Бечеј) - 924

Италија (Камољи, Рари Нантес Савона) - 494

Русија (Штурм 2002) - 276

Репрезентативна каријера[уреди]

За национални тим Југославије као седамнаестогодишњак први пут је наступио у децембру 1995. Од тада до 2008. године играо је за наш државни тим. На самом почетку репрезентативне каријере са тимом Југославије освојио је два Јуниорска првенства Европе и то 1995. у Еслингену, као и 1996. године у Истанбулу. На оба такмичења проглашен је за најбољег играча и стрелца.

Прво велико такмичење на коме је наступио са 18 година за репрезентацију Југославије, биле су Летње олимпијске игре 1996. у Атланти. Четири пута је учествовао на Олимпијским играма, освојивши једну сребрну и две бронзане медаље.

Са репрезентацијом Југославије, Србије и Црне Горе, а касније и Србије наступао је на 22 спортске манифестације, освојио 20 медаља, од којих пет на Европским првенствима, четири на Светским и три на Олимпијским играма. Најсјајнија одличја са Светског купа освојио је два пута, са такмичења Светске лиге има укупно пет медаља као и злато са Медитеранских игара одржаних 1997. године у Барију.

За националну селекцију постигао је 981 гол, два пута је проглашен за најбољег стрелца Олимпијских игара, четири пута је био најбољи стрелац Светског првенства и, такође, четири пута најбољи стрелац Европског првенства. На такмичењима Светске лиге најбољи стрелац био је четири пута, док је 2 пута ову титулу понео и са Светских купова.

Током репрезентативне каријере осам пута је биран у идеалан тим на такмичењима на којима је учествовао, и то три пута на Европским и Светским првенствима као и два пута на Олимпијским играма.

Један је од најтрофејнијих и најуспешнијих спортиста у историји српског спорта, који је у целокупној играчкој каријери постигао, за сада недостижних, 2.675 голова. Најбољи је стрелац свих времена на просторима бивше Југославије.

Светска првенства[уреди]

1998 - Бронза - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим СП

2001 - Сребро - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим СП

2003 – Бронза - Најбољи стрелац првенства

2005 - Злато - Најбољи играч и стрелац првенства - Идеалан тим СП

2007 - 4. место

Европска првенства[уреди]

1997 - Сребро

2001 - Злато - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ЕП

2003 - Злато - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ЕП

2006 - Злато - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ЕП

2008 - Сребро - Најбољи стрелац првенства

Олимпијске игре[уреди]

1996 - 8. место

2000 - Бронза - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ОИ

2004 - Сребро - Најбољи стрелац првенства - Идеалан тим ОИ

2008 – Бронза

Светска лига[уреди]

2004 - Сребро - Најбољи стрелац првенства

2005 - Злато - Најбољи стрелац првенства

2006 – Злато

2007 - Злато - Најбољи стрелац првенства

2008 - Злато - Најбољи стрелац првенства

Светски куп[уреди]

2002 - Бронза - Најбољи стрелац првенства

2005 - Злато - Најбољи стрелац првенства

Медитеранске игре[уреди]

1997 - Злато

Број постигнутих голова[уреди]

Репрезентација (СРЈ, СЦГ, Србија) - 981

Укупно голова у каријери – 2675

Најбољи стрелац[уреди]

2 пута најбољи стрелац Олимпијских игара ОИ

4 пута најбољи стрелац Светског првенства СП

4 пута најбољи стрелац Европског првенства ЕП

4 пута најбољи стрелац Светске лиге СЛ

2 пута најбољи стрелац Светског купа СК

Идеалан тим[уреди]

8 пута биран у идеалан тим (ОИ, СП, ЕП)

Спортске организације[уреди]

Поред трофејне ватерполо каријере, допринос српском спорту пружио је и кроз ангажовање у спортским организацијама. Председник ватерполо клуба „Црвена звезда“ био је од 2003. до 2004. године.

Након завршетка играчке каријере у италијанском клубу „Рари Нантес Савона“, за исти клуб наставља да обавља функцију спортског менаџера за европска такмичења у периоду од 2006. до 2014. године.

Признања и награде[уреди]

Захваљујући изузетној спортској каријери носилац је многобројних спортско-друштвених признања те је, између осталог, 2000. године проглашен за спортисту године Аутономне покрајине Војводина.

Имао је ту част да два пута буде одликован Орденом Немање првог степена за заслуге у представљању државе и њених грађана. Први пут 2001. године а затим и 2004.

Награду за најбољег спортисту у избору Олимпијског комитета Србије и Црне Горе добио је 2004., а годину дана касније, 2005. године, проглашен је за лауреата Октобарске награде Града Београда.

Више од деценије је важио за једног од најбољих играча света, а 2005. године званично је проглашен за најбољег светског ватерполисту.

Највеће спортско-друштвено признање које Спортски савез Србије традиционално сваке године додељује спортистима, спортским савезима и стручњацима који су својим резултатима обележили историју српског спорта и тиме афирмисали нашу земљу у свету, Мајска награда, додељена му је 2008. године.

У 2010. години изабран је за трећег најбољег спортисту у 21. веку у избору ФИНА.

Октобра 2016. године уручена му је повеља за допринос развоју и раду Спортске академије као награда за најуспешнијег студента од оснивања ове институције.

Образовање[уреди]

Дипломирао је 2003. године, магистрирао 2009. а докторирао 2012. године у области индустријског менаџмента.

Хуманитарни рад[уреди]

Оснивач је Хуманитарна организација „Буди хуман - Александар Шапић” која је основана 9. априла 2014. године. Фондација "Буди хуман" бави се прикупљањем средстава за помоћ деци, одраслима, установама и удружењима са територије Србије.

Фондација "Буди хуман" је врло брзо након оснивања израсла у једну од најкредибилнијих хуманитарних фондација у региону која за циљ има да помогне у лечењу и обезбеђивању неопходних терапија, пре свега деце.

Од оснивања до сада, преко Хуманитарне фондације – Буди хуман прикупљено је више милиона евра захваљујући чему је велики број корисника фондације успео да дође до неопходне медицинске помоћи као и да буде послат на адекватно лечење. У фебруару 2016. године све медаље које је освојио у играчкој каријери је преко сајта Хуманитарне фондације - Буди хуман приложио аукцијској продаји, а сав новац од продатих медаља биће уплаћен за лечења и терапије корисника Фондације.

Добитник је великог броја признања за друштвено-користан и хуманитарни рад, којим су му многе институције у земљи исказале захвалност за све што је у области хуманитарног рада радио као активни спортиста, али и за хуманитарни рад којим је интензивније и одговорније наставио да се бави након играчке каријере.

Политичка каријера[уреди]

Био је помоћник градоначелника Града Београда од 2009. до 2012. године. За председника општине Нови Београд изабран је на изборима 2012. године а реизабран на изборима 2016. И данас је актуелни председник највеће општине у Београду.

Породица[уреди]

Ожењен је, отац двоје деце. Живи и ради у Београду.

Занимљивости[уреди]

У филму „Кад порастем бићу кенгур“ одиграо је улогу Гангуле по којој га многи и данас памте. Имао је ту срећу да је филм у којем је глумио, а сниман 2004. године, несумњиво обележио српску кинематографију и у народу је остао популаран до данас.

Учествовао је у хуманитарном шоу програму „Плес са звездама“.

Спољашње везе[уреди]