Александар Спасић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Спасић
Aleksandar Spasic.jpg
Крагујевац, 2006
Пуно име Александар Саша Спасић
Датум рођења (1967-04-08)8. април 1967.(50 год.)
Место рођења Београд
 СФР Југославија
Вокални ансамбл Октоих на фестивалу у Крагујевцу 2006. године

Александар Саша Спасић (Београд, 8. април 1967) је српски диригент, композитор, оперски редитељ и педагог.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 1967. у Београду где је завршио нижу Музичку школу Даворин Јенко и Средњу Музичку школу Станковић, одсек теорије музике. Студирао је дириговање на Факултету музичке уметности у Београду код Антона Колара, а потом код Јована Шајновића, код кога је и дипломирао 1996, а потом и магистрирао 2001. године са оперском представом Тајни брак Доменика Чимарозе. На Академији уметности „БК“ у Београду дипломирао је оперску режију код Младена Сабљића и Гордана Драговића са поставком другог чина Вагнеровог Холанђанина на Малој сцени Народног позоришта у Београду.[1]

Каријера[уреди]

У периоду од 1991. до 1994. године Александар Спасић је предавао у Музичкој школи Станковић (дириговање, хор), на Богословији Свети Сава (основи музике и хор) и на Академији уметности у Приштини (дириговање, хор, свирање партитура). Године 2006. изабран је у звање доцента за предмет Оперски студио и глума на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. Крајем 2015. године именован је за ванредног професора у ужој уметничкој области Режија (оперски студио и оперска глума) на истом факултету. На сцени Опере и театра Мадленианум, од њеног оснивања до 2007. године, Саша Спасић је дириговао опере Сињор Брускино Росинија, Тајни брак Чимарозе, Мудрицу Карла Орфа, Тако чине све Моцарта и Хофманове приче Офенбаха.[2]

Као хорски диригент, Спасић је остварио бројне турнеје и освојио бројне награде и признања. Дириговао је јеврејским хором „Браћа Барух“ (1987-1989 и 2003-2004), хором „Београдски мадригалисти“ (2005-2007), певачким друштвом „Мокрањац“ (1988-2000). Основао је први дечји црквени хор „Растко“ при Храму Светога Саве 1991. и вокални ансамбл „Октоих“ 2000. године. Сарађивао је са неколико камерних оркестара, као и са скоро свим домаћим симфонијским оркестрима. Компоновао 8 композиција и урадио 25 аранжмана, који су заштићени у СОКОЈ-у.[2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Струковна друштва[уреди]

Хорови[уреди]

Оркестри[уреди]

Опере[уреди]