Alesandro Bariko

С Википедије, слободне енциклопедије
Alesandro Bariko
Alesandro Bariko
Lični podaci
Datum rođenja(1958-01-25)25. јануар 1958.
Mesto rođenjaTorino, Italija

Alesandro Bariko (ital. Alessandro Baricco; 25. januar 1958, Torino[1]) je popularni italijanski novelista, scenarista, književni i muzički kritičar, novinar, pijanista, režiser i esejista. Njegova dela su prevedena na više jezika. Napisao je jedanaest romana, tri eseja i nekoliko scenarija za pozorište. Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next.

Biografija[уреди | уреди извор]

Nakon završenih studija iz filozofije sa Đanijem Vatimom, objavljuje nekoliko eseja o kritici u muzici: Genije u bekstvu, Hegelova duša i krave iz Viskonsina u kojima povezuje muziku i modernizam. Strast prema klasičnoj muzici preneli su mu roditelji, a znanje na ovom polju plod je njegovog samostalnog istraživanja. Takođe, diplomirao je na konservatorijumu na odseku za klavir. Njegova prva knjiga Zamkovi gneva donosi mu evropska priznanja a Svila - svetsku slavu, kao i Pijanista i City.[2] U kratkom, ali efektnom romanu SvilaBariko svog junaka, trgovca svilenim bubama sprovodi kroz začuđujuće avanture na putu od Evrope do Japana.[3] Kao muzički kritičar daje svoj doprinos u dnevnim novinama la Repubblica i la Stampa. Između maja i oktobara 2006. godine objavio je seriju članaka u listu Republika u kojima je kritički prikazao odnos prema fenomenu globalizacije.[4]

Takođe, kao glumac se oprobao u filmu Il cielo è sempre più blu, a 2008. režira i film Lezione 21. Svaka od Barikovih knjiga sadrži neke zajedničke karakteristike: bogate imaginacije, neobične likove i sudbine. Ono što Barika čini istinski drugačijim je svojevrstan način pripovedanja u kome je rečenica čas izlomljena čas dugačka, bogata poetskim slikama.[5] Alesandro sebe vidi kao zanatliju koji radi, razmišlja, posmatra, oseća težinu i čvrstinu dela. Pisanje je dugotrajan proces kroz koji se iskazuje energija, lepota, talenat.[6] Godine 2014. učestvovao je na Dubrovačkim letnjim igrama u okviru programa Pisci na Igrama gde je bio predstavljen njegov roman Okean more sa citatom Pesak dokle ti oko seže.[7] Piše toplo, s istančanim osećajem za patnju, usamljenost i tugu. Lirski lako opisuje posebna stanja duha, promene i sumnju kroz bogatu igru reči i stilova, ali i kroz blagu ironiju i šalu.[8]

Bibliografija[уреди | уреди извор]

Alesandro Bariko imaznačajnu bibliografiju tokom svog nadahnutog pisanja.[9]

Romani[уреди | уреди извор]

Eseji[уреди | уреди извор]

  • „Genije u bekstvu“ (ital. Il genio in fuga), 1988.
  • „Hegelova duša i krave iz Viskonsina“ (ital. L'anima di Hegel e le mucche del Wisconsin), 1992.
  • „Next“, 2002.
  • „Varvari“ (ital. I Barbari), 2006.

Scenarija za pozorište[уреди | уреди извор]

  • „Pijanista“, 1994.
  • „Davila Roa“ (ital. Davila Roa), 1997.
  • „Španska partija“ (ital. Partita spagnola), 2003.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Alessandro Baricco - Authors - Random Hous
  2. ^ „Alesandro Bariko: Pisanje je samo životinjski instinkt”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ „Alesandro Bariko: Svila”. Klub knjige. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020. 
  4. ^ „Varvari - Ogled o preobražaju”. Časopis Vino. Приступљено 3. 2. 2020. 
  5. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike. Zrenjanin, Novi Sad: Agora. стр. 54—55. 
  6. ^ „Savremeni pisci: Alesandro Bariko”. RTS. Приступљено 3. 2. 2020. 
  7. ^ „Alesandro Bariko na Dubrovačkim letnjim igrama”. Blic. Приступљено 3. 2. 2020. 
  8. ^ „Italijanska priča: Alesandro Bariko”. Portal mladi. Приступљено 3. 2. 2020. 
  9. ^ „List of Books by Alessandro Baricco”. Paperbackswap. Приступљено 3. 2. 2020. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alesandro_Bariko&oldid=26726698”