Branislav Mićunović
Branislav Mićunović (Podgorica, 1952) srpski i crnogorski je pozorišni reditelj, univerzitetski profesor i diplomata.
Mićunović je obavljao funkciju Ambasadora Crne Gore u Beogradu, bivši ministar kulture, pozorišni reditelj, dugogodišnji profesor glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu[1] i na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju[2]gde je i rukovodilac postdiplomskih studija, predsednik Nacionalne komisije za UNESCO i Nacionalnog saveta za kulturu.
Počasni je predsednik Međunarodne pozorišne mreže NETA, počasni član međunarodne Akademije Mihai Eminesku i član Senata Prestonice Cetinje.
Godine 1997, izabran je za direktora obnovljenog Crnogorskog narodnog pozorišta.[3] Njegovim umetničkim doprinosom, menadžerskim sposobnostima, kreiranjem repertoara i promovisanjem imena ove ključne kulturne institucije u Crnoj Gori, ovaj teatar danas zauzima osobeno mesto na regionalnoj pozorišnoj mapi. Od 2003. godine do marta 2007.godine, obavljao je funkciju umetničkog direktora Crnogorskog narodnog pozorišta.[3]
Branislav Mićunović je za ministra kulture biran u tri mandata 2008, 2010. i 2012.
Predstave i festivali[уреди | уреди извор]
Tokom svoje karijere Mićunović je uglavnom režirao dela savremenih autora: Aleksandra Popovića, Velimira Lukića, Ljubomira Simovića, Veljka Radovića, Jordana Plevneša, Gorana Stefanovskog, Iva Brešana, Gordana Mihića, Borislava Pekića, Mirka Kovača i drugih, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Hrvatskom narodnom kazalištu “Ivan Zajc” u Rijeci, Narodnom pozorištu u Tuzli, Narodnom pozorištu u Nišu, Zvezdara teatru u Beogradu, na Festivalu Barski ljetopis, Studentskom kulturnom centru u Beogradu.... Mnoge Mićunovićeve predstave uvrštene su u selekcije jugoslovenskih i internacionalnih festivala (festival MESS - Sarajevo, Ex Ponto - Ljubljana, Sterijino pozorje, Gavelline večeri - Zagreb, festival Ohridsko ljeto, Festival festivala - Zemun, Susreti Joakim Vujić, festival Dani komedije, Grad teatar u Budvi, festival Barski ljetopis, festival Iberoamericano del tearto u Bogoti, Internacionalni teatarski festival Istanbul, Međunarodni pozorišni festival Balkanski teatarski prostor u Sankt Petersburgu...). Mićunović je bio umetnički direktor festivala i osnivač pozorišne kolonije festivala Barski ljetopis.
U Crnogorskom narodnom pozorištu je ostvario značajne režije: “Gospodska krv” Marka Kavaje, “Spasitelj” Vaska Ivanovića, “Odbrana i poslednji dani” i “Obešenjak” Borislava Pekića, “Hasanaginica” Ljubomira Simovića, “Rat i mir u Grudi” Veljka Radovića, “Nora” Henrika Ibzena, „Lažni car“ Mirka Kovača, „San o Svetom Petru Cetinjskom“ Mirjane Drljević i Njegošev “Gorski vijenac” kojim je 25. maja 1997. otvorena nova zgrada Crnogorskog narodnog pozorišta.[4]
Nagrade i priznanja[уреди | уреди извор]
Branislav Mićunović je nagrađen najznačajnijim profesionalnim i društvenim priznanjima, kao što su: nagrada za režiju “Joakim Vujić”, nagrada za režiju “Jovan Putnik”, Gran-prix za režiju Festivala festivala, Sterijina nagrada za režiju, Velika nagrada Crnogorskog narodnog pozorišta i nagrada za doprinos pozorišnoj kulturi u Crnoj Gori “Veljko Mandić”.[5]
Nagrađen je i nagradom ,,19. Decembar’’, koja se dodjeljuje povodom Dana oslobođenja Podgorice (2002) i najvišim nacionalnim priznanjem - Trinaestojulskom nagradom (1997).[5] Dobitnik je i međunarodne nagrade “Zlatna jabuka” u Republici Makedoniji (2008), koja se dodeljuje za izuzetan doprinos promociji Makedonije, jačanje međunarodne saradnje i postizanje vrhunskih rezultata u različitim oblastima. U februaru 2010. predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić uručio mu je Orden Danice Hrvatske, sa likom Marka Marulića, za posebna dostignuća u kulturi.
Prestonica Cetinje nagradila ga je Poveljom Ivan Crnojević, za izuzetan doprinos i promociju Prestonice (2012). Dobitnik je i nagrade Međunarodne Akademije Mihai Eminesku za oblast pozorišnog stvaralaštva (2012), spomen-medalje SUBNORA koja simbolizuje 70. godina Trinaestojulskog ustanka (2013), medalje sv. Tripuna, koju dodeljuje Kotorska biskupija, za dugogodišnju saradnju u oblasti kulture i za aktivnu ulogu u promovisanju ekumenskog dijaloga (2013), kao i brojnih drugih priznanja.[6]
Ministarski mandat[уреди | уреди извор]
U toku njegovog mandata sprovedene su zakonodavne i institucionalne reforme u oblasti kulture i doneseno nekoliko veoma važnih zakona, podzakonskih akata i programa: Zakon o kulturi (kojim je prvi put utvrđen procenat za finansiranje kulture iz tekućeg budžeta Crne Gore), Zakon o zaštiti kulturnih dobara, zakoni o muzejskoj, bibliotečkoj i arhivskoj delatnosti, Zakon o javnim radio-difuznim servisima Crne Gore (kojim je rešeno pitanje održivosti javnog servisa), Nacionalni program razvoja kulture, Uredba o kriterijumima i načinu dodeljivanja statusa istaknuti kulturni stvaralac, Program zaštite i očuvanja kulturnih dobara (kojim se profilisao realan i racionalan okvir za organizovano, dinamično i kontinuirano delovanje i unapređenje stanja kulturne baštine i koji se može smatrati prekretnicom u načinu finansiranja zaštite i očuvanja kulturnih dobara). Rešeno je pitanje statusa samostalnih umetnika.
Intenzivirana je međunarodna saradnja, potpisani brojni bilateralni sporazumi, a u saradnji i uz finansijsku podršku UNESCO realizuju se brojni programi i projekti iz oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
Crna Gora je dobila manifestacije i festivale od posebnog značaja za kulturu Crne Gore, adaptirani su i opremljeni 11 centara za kulturu na severu Crna Gore, a programom “Cetinje-grad kulture 2010-2015” realizovano je više od 30 razvojnih projekata.
Crna Gora je predstavljena na svim referentnim međunarodnim manifestacijama, kao što su Venecijanski bijenale umetnosti, Market Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, Sajam knjiga u Frankfurtu i Lajpcigu. Crna Gora je ove godine prvi put kandidovala film za najznačajniju filmsku nagradu Oskar, u kategoriji najbolji strani film u 2013. godini. [6]
Tokom mandata Branislava Mićunovića Crna Gora je, u procesu pristupanja Evropskoj uniji otvorila i privremeno zatvorila Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura, 15. aprila 2013. godine.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013), Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.
- ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013), Fakultet dramskih umjetnosti na Cetinju.
- ^ а б [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013), Crnogorsko narodno pozorište.
- ^ [4] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013), Crnogorsko narodno pozorište.
- ^ а б [5] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013), Crnogorsko narodno pozorište.
- ^ а б [6] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2013), Ministarstvo kulture Crne Gore.