Еди Рама

С Википедије, слободне енциклопедије

Еди Рама
Рама (2024)
Лични подаци
Име при рођењуЕдвин Кристаћ Рама
Датум рођења(1964-07-04)4. јул 1964. (59 год.)
Место рођењаТирана, НР Албанија
УниверзитетАкадемија уметности
Породица
Супружник
  • Матиљда Макочи (в. 1986 —  р. 1991)
  • Линда Баша (в. 2010)
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјалистичка партија Албаније
Тренутна функција
Функцију обавља од 11. септембра 2013.
ПредседникБујар Нишани
Илир Мета
Бајрам Бегај
ПретходникСали Бериша
Тренутна функција
Функцију обавља од 10. октобра 2005.
ПретходникФатос Нано
1. јануар 2020 — 1. јануар 2021.
ПретходникМирослав Лајчак
НаследникАн Линде
40. градоначелник Тиране
11. октобар 2000 — 25. јул 2011.
ПретходникАљберт Бројка
НаследникЉуљзим Баша
40. министар спољних послова
21. јануар 2019 — 31. децембар 2020.
Председник владеон
ПретходникДитмир Бушати
НаследникОљта Џачка
КолегаГент Цакај
22. министар културе, омладине и спорта
2. октобар 1998 — 26. октобар 2000.
Председник владеПандели Мајко
Илир Мета
ПретходникАрта Даде
НаследникЕсмералда Уручи
Званични веб-сајт
Потпис

Еди Рама (алб. Edi Rama; Тирана, 4. јул 1964) албански је политичар, сликар, књижевник, бивши универзитетски професор, публициста и бивши кошаркаш.[1] Од 2013. обавља функцију председника Владе Албаније, а од 2005. председник је Социјалистичке партије Албаније. Године 2000. изабран је за градоначелника Тиране, након чега је поново био изабран 2003. и 2007.

Коалиција странака левог центра на челу са Рамом победила је коалицију десног центра коју предводи Сали Бериша из Демократске партије Албаније на парламентарним изборима 2013. Рама је именован за председника Владе у другом мандату након парламентарних избора 2017. Потом је освојио трећи мандат након парламентарних избора 2021. на којима је други пут заредом победио кандидата Демократске партије Љуљзима Башу. Једини је председник Владе Албаније који је освојио три мандата заредом. Његова странка је победила на свих шест избора од 2013. године — три парламентарна и три локална. Био је један од иницијатора Отвореног Балкана, економске зоне држава западног Балкана чији је циљ да гарантује „четири слободе”.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је под именом Едвин Рама 4. јула 1964. у Тирани, у тадашњој Народној Републици Албанији. Отац Кристаћ Рама (1932—1998) био је познати вајар из Драча који је створио бројне статуе током комунистичког периода у Албанији. Његов прадеда, такође Кристаћ Рама, био је интелектуалац који се залагао за албанску независност и школе, а пореклом је из Берата пре него што се касније преселио у Драч.[2] Остали преци са његове очеве стране потичу из југоисточног села Дарде, близу Корче. Мајка Анета Рама (девојачко Колека) (1938—2020) била је медицинска радница из југозападног села Вуно.[3] Мајка му је пранећака Спира Колеке, члана Комунистичке партије Албаније. Рама наводи да је породица Колека, која сеже неколико векова уназад, пореклом са севера Мирдите.[4][5]

Током детињства је почео да слика. Током тинејџерских година, његов таленат су приметила два утицајна албанска сликара тог времена, Еди Хиља и Даниш Јукнију.[6] Они су подстакли Раму да даље развија своје сликарске вештине у професионалном контексту. Похађао је и завршио Уметнички лицеј Јордан Мисја, уметничку школу у Тирани.[7] Као тинејџер, Рама се бавио спортом као професионални кошаркаш за Динамо Тирана. Био је и део кошаркашке репрезентације Албаније.[8][9] Године 1982. уписао је Академију уметности у Тирани. Након дипломирања, почео је да ради као инструктор на Академији уметности. За то време организовао је неколико отворених студентских састанака, током којих су јавно критиковали комунистичку власт у Албанији. Есеји са тих сусрета сакупљени су у књизи Refleksione (1992), коју је Рама објавио заједно са публицистом Ардијаном Кљосијем.

Непосредно пре пада комунизма у Албанији, неколико пута је покушао да се укључи у текућу борбу за демократију. Покушао је да утиче на студентске протесте и постане део новостворене Демократске партије Албаније, али је убрзо напустио након несугласица око идеолошких питања са Салијем Беришом.[10] Године 1994. преселио се у Француску и покушао да започне каријеру сликара. Заједно са својим бившим учеником Анријем Саљом излагало је своје радове у неколико уметничких галерија. Рама је 27. новембра 2002. званично променио своје име у Еди.[11]

Крштен је и изјашљава се као католик.[12] Што се тиче религиозних уверења у овом тренутку, Рама се прогласио агностиком рекавши да „не практикујем никакву веру осим себи и другим људима, али не верујем да је постојање или непостојање Бога ствар која смртници могу икада решити.”[13] Навија за фудбалске клубове Партизани и Јувентус.[14] Његов млађи брат Ољси Рама је спортски директор Партизанија.[15]

Године 1986. оженио се глумицом Матиљдом Макочи, а развели су се 1991. Рама има сина из првог брака, Грегора, који је преживео рак.[16] Рамина снаха била је једна од 51 погинулих у земљотресу у Албанији 2019.[17] Године 2010. оженио се економисткињом и активисткињом Линдом Башом.[18] Имају сина, Заха, који је рођен 2014.[19]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Председник Александар Вучић, премијери Зоран Заев и Еди Рама на отварању Отвореног Балкана у Скопљу, 29. јула 2021.

Залаже се за независност Републике Косово.[а] На међународном плану познат је као неко ко води историјско помирење између Албанаца и Срба, а својом посетом Београду, 2014. године, остварена је прва посета албанског премијера Србији у више од 70 година.[20] У другој посети, током Економског форума у Нишу, Рама је упоредио процес помирења Албанаца и Срба са историјским помирењем између Француза и Немаца после Другог светског рата.[21] Такође је кључни поборник Берлинског процеса, међувладине платформе сарадње између Европске уније и држава западног Балкана.

Током предизборне кампање 2013. изјавио је да му је враћање јавног реда приоритет број један. Полиција Албаније је 2013. године била у могућности да активно покрије само 55% територије.[22] Влада је уложила велика средства у модернизацију, обуку и побољшање финансијских погодности полиције. Полиција је стекла међународно признање када је 2014. године предузела веома успешну операцију на Лазарату, забаченом селу на југу земље, познатом по производњи наркотика.

Био је посвећен реструктурирању правосудног система у Албанији, који је био један од најкорумпиранијих и најнеефикаснијих правосудних система у Европи у то време.[23] Парламент је 2016. године усвојио Закон о проверавању.[24] На основу овог Закона, сваки судија или тужилац који не може да објасни свој извор богатства или раније сумњиве пресуде биће доживотно дисквалификован. У новембру 2016. Европска унија је изјавила да успешна примена Закона о провери остаје једини критеријум који треба испунити пре отварања преговора о приступању.[25]

Друга кључна реформа била је у енергетском сектору, који је остао на ивици банкрота због претходног неуспелог покушаја приватизације. Његова Влада је успешно извршила плаћање милијарди неплаћених рачуна и уложила велика средства у модернизацију застареле електродистрибутивне мреже.[26] Економске политике су такође биле успешне. Незапосленост се константно смањује, захваљујући 183.000 нових радних места отворено у његовом првом мандату.[27] Штавише, са 11,5% (2019) Албанија има 5. најнижу стопу незапослености на Балкану.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Edi Rama PRIME MINISTER”. kryeministria.al. 
  2. ^ Mitre, Ola (2014-09-03). „Rich Albanians Breathe New Life into Forgotten Village”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-20. 
  3. ^ 30, 10 April:13 (30. 4. 2013). „Edi Rama do jetë deputet i Vlorës | Gazeta Dita”. Gazetadita.al. Архивирано из оригинала 25. 11. 2017. г. Приступљено 30. 4. 2017. 
  4. ^ „Rama: 23 qershori s'është ndeshje futbolli, me votën luani me jetën tuaj”. Lajmi. Архивирано из оригинала 23. 6. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2020. „Po të jetë puna kështu, stërgjyshërit e mamasë time kanë zbritur nga Mirdita. E keni dëgjuar Koleka, Koleka, ka qenë Kol Leka.” 
  5. ^ „Edi Rama tregon për origjinën e tij familjare”. Telegrafi. 5. 6. 2017. Приступљено 3. 2. 2020. 
  6. ^ „Edi Rama rrëfen vitet në Paris dhe debatet me babanë: Merita e tij që u bëra njeri i lirë”. Panorama.com.al. 9. 7. 2016. Приступљено 30. 4. 2017. 
  7. ^ NOA Lajme (26. 10. 2016). „Follow Inaugurohet Liceu Artistik, Rama: "I dënuar" të jetë ekselent” (на језику: албански). 
  8. ^ Rowland, Jacky (17. 6. 2004). „Europe | The mayor who brought colour to Albania”. BBC News. Приступљено 30. 4. 2017. 
  9. ^ „Edi Rama – The Creative Time Summit”. Creativetime.org. 23. 6. 2013. Приступљено 30. 4. 2017. 
  10. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 27. 4. 2017. 
  11. ^ „Formulari i vetëdeklarimit i Edi Ramës” [Edi Rama's self-declaration form] (PDF). cec.org.al. 21. 4. 2016. стр. 1. 
  12. ^ „Rama:Jam Katolik i pagëzuar” [Rama:I am baptized Catholic]. Dielli.al (на језику: албански). 5. 9. 2014. Архивирано из оригинала (Virtual) 24. 6. 2015. г. „"Për hir të së vërtetës unë nuk jam ortodoks, unë jam katolik nëse i referohesh pagëzimit". (En: For the sake of truth I'm not Orthodox, I'm Catholic referring to baptism)” 
  13. ^ „Edi Rama: "Unë nuk praktikoj besim tjetër, përveç atij tek vetja dhe tek njerëzit, por nuk besoj se sidoqoftë eksiztenca ose jo e Zotit është një çështje që mund të zgjidhet ndonjëherë nga të vdekshmit.” (на језику: албански). Facebook. 8. 7. 2014. 
  14. ^ „Edi Rama si tifoz i flakët i Juventusit, kështu po e pret finalen (Foto)” (на језику: албански). Periskopi.com. 3. 6. 2017. Приступљено 30. 12. 2018. 
  15. ^ „Olsi Rama zyrtarisht drejtor i Partizanit, gati prezantimi” [Olsi Rama officially sporting director of Partizai, the presentation is ready] (на језику: албански). Shqiptarja.com. 11. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2018. 
  16. ^ „Rrëfimi dramatik i Gregut: Biseda me Edin kur u diagnostikova me kancer”. Gazeta Shqiptare (на језику: албански). 19. 5. 2013. Приступљено 30. 12. 2018. 
  17. ^ Rob Picheta (28. 11. 2019). „Albanian Prime Minister's future daughter-in-law among dozens dead in earthquake”. CNN. 
  18. ^ „Lidhjet dashurore te Edi Rames nga Makoci tek Basha – Arkiva Shqiptare e Lajmeve”. arkivalajmeve.com. Приступљено 25. 6. 2017. 
  19. ^ „Oranews.tv – Mirëserdhe Zaho! Lind djali i çiftit kryeministror Edi dhe Linda Rama. Fotoja e përqafimit atëror”. Oranews. Архивирано из оригинала 3. 9. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017. 
  20. ^ „First Albanian PM Visit to Serbia in 70 Years Postponed – Novinite.com – Sofia News Agency”. Приступљено 25. 6. 2017. 
  21. ^ „Forumi shqiptaro-gjerman, Rama: Shqipëri-Serbi, si Gjermania e Franca pas luftës – Lajme – Top Channel”. top-channel.tv. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017. 
  22. ^ „Rriten pagat për 93 % të punonjësve të Policisë së Shtetit”. punetebrendshme.gov.al. Приступљено 25. 6. 2017. 
  23. ^ „"The whole judicial system in Albania is corrupt". Chief of EURALIUS reveals the truth for VOA / VIDEO interview in English (full length)”. infocip.org. Приступљено 25. 6. 2017. 
  24. ^ „Euralius – Approval of the Vetting law in the Parliament of the Republic of Albania”. euralius.eu. Архивирано из оригинала 31. 10. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017. 
  25. ^ „Germany's further support for the implementation of the Justice Reform”. kryeministria.al. Архивирано из оригинала 6. 1. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2017. 
  26. ^ „Albania Successfully Concludes Three-Year IMF-Supported Program”. imf.org. Приступљено 25. 6. 2017. 
  27. ^ Shqip, Gazeta. „Ahmetaj: Premtimi për 300 mijë vende punë është mbajtur – Gazeta SHQIP”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еди_Рама&oldid=27541110”