F-86 сејбр

С Википедије, слободне енциклопедије
F-86 сејбр
F-86 сејбр
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Уведен у употребу1949.
Повучен из употребе1994
Први корисникСАД
Број примерака9.860[1]
Дужина11,43
Размах крила11,3
Висина4,5
Површина крила26,75
Празан4.780
Нормална полетна7.360
Макс. маса при узлетању8.234 kg
Турбо-млазни мотор1 х G.E.J47-GE-27
Потисак ТММ26,3 kN
Макс. брзина на Hопт1.106 km/h
Макс. брзина на H=0965 km/h
Тактички радијус кретања530 km
Долет2.454 km
Плафон лета14.630 m

F-86 Сејбр је амерички, крозвучни, млазни ловац прве генерације. Развила га је и производила фирма Норт Америкен. Најпознатији је по учешћу у Корејском рату, где му је био супротстављен совјетски авион МиГ-15. Развијен је у касним четрдесетим годинама двадесетог века, али је већ застарео до краја 1950. године. Сејбр се показао као добар ловац у првој линији ваздухопловних снага, са изузетним летним и борбеним карактеристикама, у времену своје оперативне употребе. Био је у оперативној употреби, у више од 30 земаља, последњи су се задржали у у Боливији, све до 1994. године. Води се, да је та породица авиона извојевала више од 900 победа у ваздушном простору. По томе показатељу, сигурно је на првом месту у светској ваздухопловној историји. У току свога постојања, коришћен је и као основа за више значајних истраживања и експериментисања у научним и истраживачким центрима Сједињених Америчких Држава.

Његов успех га је довео до масовне производње, у периоду између 1949. и 1956. године, у Сједињеним Америчким Државама, Јапану и у Италији. Варијанте су развијене и произвођене и у Канади и Аустралији. Сејбр је ловачки авион са турбомлазним мотором, који је произведен у највећем броју примерака, у западном делу света. Укупна производња је 9.860 примерака, у свима варијантама.[1]

Оперативна историја му је веома богата, од учешћа у Корејском рату до многобројних локалних сукоба.[2][3]

Развој[уреди | уреди извор]

F-86A сејбр.
Чувена америчка жена борбени пилот Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran), у кабини Сејбра.

Америчко ратно ваздухопловство, поставило је почетне захтеве, средином 1944. године, за развој ловца бомбардера, једноседа, са средњим долетом. Фирма Норт Америкен, почела је 1945. године, да ради на четири концепције пројекта. Ваздухопловство је уговорило развој експерименталне верзије XP-86, у три примерка. Уговорена је варијанта са крилом без стреле, под називом FJ-1 фури, који се сматра да је претходник авиона F-86 сејбр.[4]

На основу FJ-1 фури тражен је развој авиона за Америчку морнарицу, са изменом захтева и са одговарајућим модификацијама. Морнаричка ознака је била FJ-1, чији је прототип полетео крајем 1946. године. Произведен је у ограниченом броју од 31 примерка, који су кратко време били у оперативној употреби у морнарици.

Перформансе овог авиона нису превазишле пројектоване за FJ-1 фури и то није охрабрило Америчко ратно ваздухопловство, да се ослоне на то решење. Ограничавајући фактор је било класично правоугаоно крило, које рано изазива велики таласни отпор, већ код првих локалних ударних таласа (код почетка стишљивог струјања). Било је јасно да би тај авион био са брзином и са другим перформансама инфериоран у односу на совјетски МиГ-15. Тражило се да фирма Норт Америкен брзо реагује и да радикално измени прилаз у концепцији и конструкцији новог ловца.

Конзервативно супростављање прилазу је превазиђено и прихваћена су решења која су била у повоју, са стреластим крилом за крозвучне брзине. Коришћена су искуства и резултати немачких аеродинамичара, из краја рата. Усвојено је крило са углом стреле од 35°, са аутоматским отлањањем преткрилаца на његовој нападној ивици. Коришћени су аеропрофили NACA 00011-0.825-35 у корену и NACA 00009-1.1-40 на крају крила, који су испитани на немачком авиону Me 262. Крило и репне површине су подешене према решењу на Me 262, хоризонтални стабилизатор је цеообртан, на савременијим варијантама. Производња Сејбра је тек отпочела по завршетку Другог светског рата. Прототип је завршен 8. августа 1947. године, а полетео је 1. октобра 1947. у садашњој бази Едвардс, у Калифорнији. Прототип је имао за погон мотор Шевролет J35-C-3, са потиском од 16,7 kN. Ово је било само привремено решење, а планирана је серијска производња авиона са моћнијим мотором GE TG-190 / J47 и побољшаном варијантом J35.

Са овим авионом прототипом, пилот Велч (енгл. Welch) је први летео, у понирању, брже од брзине звука, 19. октобра 1947. године, што је први такав лет на авиону који није експериментални.

Прва серијска партија је произведена од 33 примерка, обележена је F-86A-1 са уграђеним мотором GE J47-GE-1, потиска од 21,6 kN, а друга од 188 примерака је обележена F-86A-5.

Америчко ратно ваздухопловство је у подршци стратегијске бомбардерске авијације задржало авионе F-86 сејбр у периоду од 1949. до 1950. године. F-86 сејбр је био примарни борбени амерички авион у Корејском рату, у реализованим својим трима варијантама, ловац-бомбардер, ловац и ловац-пресретач.

Освојена је његова производња по лиценци од фирме Боинг, у провинцији Квебек, као канадски Сејбр, под ознаком Mark 6. Коначно, ова је варијанта оцењена као највише достигнуће у развоју, од свих верзија породице Сејбра. Боеинг је произвео 1.815 примерака, у овој верзији. У канадском музеју ваздухопловства, чувају се примерци ових авиона, а и код неких љубитеља приватних колекционара.[2][3][4][5]

Значајни рекорди Сејбра[уреди | уреди извор]

F-86A сејбр, поставите је први званични светски рекорд у постизању брзине од 1.080 km/h, 15. септембра 1948. године.

Неколико људи који су се бавили са развојем F-86, укључујући и главне аеродинамичаре пројекта и један од његових пробних пилота, тврде да је амерички пробни пилот Џорџ Велч (енгл. George Welch) постигао већу брзину од брзине зваука у понирању још са XP-86, за време његовог пробног лета, 1. октобра 1947. године. То је било пре Чака Јегера, који је летео брже од брзине звука у хоризонталном лету, 14. октобра 1947. године, на експерименталном авиону, са ракетним мотором, Бел X-1, што је први наменски надзвучни авион. Прва жена пилот која је летела брже од брзине звука, 18. маја 1953. године, јесте Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran).[6]

У Југославији, на авиону F-86E сејбр, први је летео брже од брзине звука, у понирању, 31. јула 1955. године, пуковник (касније генерал) пилот Никола Лекић, тадашњи Командант 44. дивизије Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, на Аеродрому Батајница. [б][2][7][8][9]

Опис концепције и конструкције[уреди | уреди извор]

F-86 Сејбр, као експонат у музеју, са подсећањем на његову намену ловца-пресретача.

Првенствене су намене авиона F-86 ловац-пресретач и ловац-бомбардер. Неколико варијанти су уведене у ходу, током производног циклуса овога авиона, са побољшањима и различитим наоружањем и са различитим потиском мотора. Почетни XP-86, опремљен је са мотором GE J35-C-3 који је са потиском од 18 kN. Серијски авион F-86A је опремљен мотором GE J47-GE-7, који има потисак од 23 kN, док је за верзију авиона F-86H, мотор GE J73-GE-3 са потиском од 41 kN.

Сејбр је авион нискокрилац, са углом стреле крила од 35°, са стреластим површинама хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Уводник ваздуха је типа „пито“, са фиксним пресеком и са директним правцем струјањем ваздуха, при напајању мотора. Стајни трап су типа трицикл, са по једним точком на свакој нози. Кочење точкова главних ногу је помоћу диск кочница. При таксирању, по стази аеродрома, диференцијално се кочи. Главне ноге су ослоњене на структуру крила и увлаче се у његов корени део.

Поклопац кабине је капљастог облика изван контуре трупа, са одличном прегледношћу. У кабини је смештено избациво седиште T-4E-1, са ручно навлачећом надстрешницом, као и средство за самоубиство пилота у случају његовог пада у руке непријатеља. Испред пилота је инструментална табла, са класичним инструментима и командним прекидачима и полугама.

Структура је потпуно метална, заснована на склапању профилисаних елемената у подсклопове и склопове са закивцима упуштених глава. Међусобно спајање, већих склопова је помоћу завртњева, скривеним главама испод оплате структуре.

Команде лета су класичне механичке, изузев квази комбинације са хидрауликом, за промену отклона хоризонталног репа у области крозвучног лета, на савременијим варијантама.

Преткрилца су са слободним вођицама, на мањим нападним угловима крила су увучена, а на већим их извуче локални узгон, а отвори се канал, између њих и осталог дела крила, кроз који протиче ваздушна струја усмерено повијена по горњаци. На овај начин се одлаже отцепљење струјања ваздуха око крила. Повећава се критични нападни угао авиона, када почиње одцепљење ваздушних струјница.

Аеродинамичку кочницу сачињавају две плоче, које су бочно смештене на задњем делу трупа. Исте се отклањају помоћу хидрауличких актуатора.

F-86 сејбр је авион ловац-бомбардер, у верзији F-86-H може да носи до 907 kg бомби, укључујући и спољни резервоар горива „тип-тенк“ са по 1.650 литара, а уместо њега може и напалм бомбу. Невођене, школске ракете, калибра од 70 mm, користе неке варијанте авиона за обуку, а од 127 mm за борбено дејство, са четири крилна носача нулте дужине.

Сејбр може бити опремљен спољним резервоарима горива, а пресретач и ловац-бомбардер са шест стабилно уграђених митраљеза Браунинг M3, са електричним погоном храњења са муницијом, калибра 12,5 mm. Касније су уведени топови од по 20 mm. Каденца митраљеза је од 1.200 метака у минуту.

Најзначајнији је био напредак од жироскопског на радарски AN/APG-5 нишан, без обзира што није био у то време савршен и већом поузданошћу на већим растојањима. Визуелно се морало гађати на малим висинама, пошто у то време, одраз земље на радар се није могао неутралисати.[2][3][10][11]

Силуета у три пројекције, варијанте пресретача F-86D сејбр.

Историјат оперативне употребе[уреди | уреди извор]

Корејски рат[уреди | уреди извор]

Формација Сејброва, за време Корејског рата.

F-86 сејбр је уведен у оперативну употребу у Америчко ратно ваздухопловство 1949. године. Одмах је добио значај примарног ловца, за борбу у ваздушном простору у Корејском рату. Са увођењем у борбу совјетских МиГ-15, у новембру 1950. године, нарушен је однос снага, на штету западне коалиције, у томе рату. У децембру исте године, под хитно су оформљене и уведене у борбу три ескадриле Сејброва, на Далеком истоку. Прве варијанте авиона типа Сејбр, биле су инфериорне у односу на авионе МиГ-15, у ваздушном простору. Мигови су имали већи плафон лета, веће убрзање, брзину пењања и бржи нишански захват. Са увођењем F-86F 1953. године, ова два супротстављена авиона, тек су се тада условно изједначили. Према неким искуствима и мишљењима пилота, са малом предношћу Сејбра.

Предност је била у већем искуству америчких пилота, ветерана Другог светског рата, над пилотима Северне Кореје и Кине, којима је недостајало такво борбено искуство, што је доприносило успеху Сејброва. У почетку су на авионима МиГ-15 летели совјетски искусни пилоти, тада та предност Американаца није постојала. Када су пилоти Северне Кореје и Кине обучени, престали су совјетски пилоти да учествују у борбама, а и ознаке авиона су промењене. Ови пилоти су првенствено обучени за пресретање америчких бомбардера, а не за ваздушне борбе. Друга велика разлика је у томе што су пилоти, у авионима МиГ-15, летели у обичним, а у Сејбровима у анти-g оделима, због чега су пилоти на миговима губили свест, при великим нормалним убрзањима у маневру и тако су гинули. Историчари и аналитичари су још увек различитог мишљења и тврдњи о статистичким подацима, што је предмет даљих истраживања.

Све у свему, Сејбр је био једини озбиљан противник авиону МиГ-15, током Корејског рата. Већина аналитичара сматра да је МиГ-15 имао боље летне и борбене карактеристике, а да је Сејбр био безбеднији, опремљенији и удобнији за пилота.

Сматра се да су до краја рата пилоти Сејброва имали 792 победе над миговима, а да су авиони МиГ-15 оборили само 78 авиона F-86. Значи, међусобни однос победа је 10:1, у корист Сејброва? Ови подаци нису обострано потврђени и признати, а свакако и да су и тачни не би били искључиви резултат разлике летних и борбених карактеристика ова два супротстављена авиона, већ већег броја и других фактора и услова, у овоме вишегодишњем рату. Каснија истраживања су потврдила да нису оборена 792, већ 379 авиона МиГ-15.[5][12][13][14][15][16]

F-86D сејбр, као експонат у Музеју ваздухопловства — Београд

Хладни рат[уреди | уреди извор]

Поред улоге у Кореји, Америчко ратно ваздухопловство је користило авионе F-86 и у другим разним кризама у континенталном делу Америке и у иностранству, током прве половине Хладног рата. У Америчком ратном ваздухопловству наставио је оперативну службу све до 1970. године.

У периоду кризе односа Југославије са источним блоком (Резолуције инфобироа), мађарски МиГ-15 је повредио ваздушни простор. Реакција је била, да је југословенски Сејбр полетео и оборио „уљеза“, 1950. године.[17]

Тајванска криза 1958. године, у мореузу[уреди | уреди извор]

Тајван је рано увео у оперативну употребу Сејброве, добијене од Америчког ратног ваздухопловства. Од децембра 1954. до јуна 1956. године, уведено је 160 бивших америчких F-86F-1-NA. Током августа 1958. године, тајвански Сејброви и кинески авиони МиГ-17 су ступили у међусобну прву битку. При томе су први пут коришћене ракете кратког домета ваздух-ваздух, AIM-9 сајдвиндер, на авионима Сејбр.

О губицима су кинески и тајвански извори потпуно контрадикторни. Кинези су тврдили да су оборили шест тајванских F-86F-1-NA. док је Тајван тврдио да су оборили око 30 кинеских МиГ-17, без својих губитака.[18]

Индијско-пакистански рат 1965.[уреди | уреди извор]

F-86F у лету, изнад мора.

Пакистан је почео да добија авионе F-86F сејбр, 1954. године, укупно 120 примерака. Међу њима је било F-86F-35, из америчких залиха, а било је и савременијих F-86F-40-NA, производених специјално за извоз.

Током Индијско-пакистанског рата, 1965. године, у трајању од 22 дана, авиони F-86F су постали окосница пакистанског ваздухопловства, иако Сејбр више није био врхунски светски ловац. У свету су већ били уведени борбени авиони изнад двоструко већих брзина лета од брзине звука. То су били ловачки авиони друге генерације. После избијања овога рата, Америка је престала извозити војну опрему у Пакистан, тако да су њихови Сејброви остали без подршке резервних делова.

Индијски Гнатови су били супериорнији у односу на пакистанске Сејброве, са далеко убедљивијим перформансама лета и са већом агилношћу. Индијски извори тврде да су са њима оборили седам Сејброва.

Подаци су опречни, Пакистанци тврде да су оборили са својим Сејбровима 15 индијских авиона, од којих су два Гната. Са друге стране индијци тврде да су укупно оборили 14 пакистанских Сејброва.[19][20][21]

Варијанте[уреди | уреди извор]

XF-86 YF-86A F-86A DF-86A RF-86A F-86B F-86C YF-86D F-86D F-86E F-86E(M)
Намена Прототип Прототип Ловац Мета у лету Фото извиђ. Ловац Ловац Прототип Пресретач Ловац Ловац
№ произв. 3 1 554 ?/0 11/0 188 0 1 2.506 456 ?
Мотор GE J47 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 GE J47-GE-17B GE J47-GE-13 GE J47-GE-13

Коментар
Ознака
NA-140
Прототип,
са овим
мотором
Ознака NA-151
произв. парт. A-5
Конверзија
неколико F-86A
Конверзија F-86A,
са 3 камере
Шири труп и
гуме на F-86A
ознака NA-152
Уговор за
118 отказан
ознака NA-164
На основу
YF-95A развијен
пресретач
Оригинална
ознака F-95A
Целообртни
реп са хидро
погоном
Ознака F-86E(M)
после RAF-а за
друге кориснике
QF-86E F-86F[25] F-86F-2 QF-86F RF-86F TF-86F YF-86H F-86H QF-86H F-86J
Намена Мета у лету Ловац Ловац Мета у лету Фото извиђ. Обука Прототип Ловац-бомбар. Мета у лету Ловац
№ произв. ?/0 2 239 10/0 50/0 ? 2/0 2 473 29/0 0
Мотор GEJ47-GE-13 GE J47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 GEJ47-GE-27 Оренда

Коментар
Специфична
надоградња
Са више модификација, већа
површина крила, на
некима укинуто преткрилце.
Уграђени
топови уместо
митраљеза
Конверзија
у летеће мете
за морнарицу.
Уграђене
три фото
камере
Конверзија
у двоседа
ознака NA-204.
Модификована
крила, реп и мотор
ознака NA-187.
Серијски
ловац бомб
ознака NA-203.
Конверзија
за мете
морнарице
Одустало
се од
пројекта.
RAF-ов Канадер сејбр.
Аустралијска варијанта Сејбр Mk 30.
Аустралијска варијанта Сејбр Mk 32.
Сејбр Mk 1 Сејбр Mk 2 Сејбр Mk 3 Сејбр Mk 4 Сејбр Mk 5 Сејбр Mk 6
Намена Прототип Ловац Опит Ловац Ловац Ловац
№ произв. 1 350 1 438 370 655
Мотор GE J47-GE-13 GE J47-GE-13 Оренда GE J47-GE-27 Оренда Оренда

Коментар
Освајање
производње F-86A
Производња по
стандарду F-86E
Производња по
стандарду F-86F
Производња по
стандарду F-86F, са
мотором Оренда
Производња
за европске и
афричке државе.
Сејбр Mk 30 Сејбр Mk 31 Сејбр Mk 32[27]
Намена Ловац Ловац Ловац
№ произв. 21 21 69
Мотор Ролс-Ројс Авон 20 Ролс-Ројс Авон 20 Ролс-Ројс Авон 26

Коментар
Производња по
стандарду F-86F,
са преткрилцима
Производња по
стандарду F-86F,
без преткрилаца
Производња по стандарду F-86F
са 4 бомбо носача и
са више горива

Укупна производња[уреди | уреди извор]

  • Норт Америкен: 6.297
  • Канадер: 1.815
  • Аустралијски CAC: 112
  • Фијат: 221
  • Мицибуши: 300

Корисници[уреди | уреди извор]

Корисници авиона F-86 сејбр[25][26][28]
Корисници

   Карта корисника авиона F-86 сејбр.
Држава, број и тип авиона, период Држава, број и тип авиона, период
 Аргентина 28, F-86F 1960.  Белгија 5, F-86F ?
 Боливија 10, F-86F 1973—1994.  Канада ? ?
 Колумбија 3, F-86F

+6 Мк.6

?  Италија 179, F-86E

+121, F-86K

1955—1958
 Иран ?, F-86F ?  Етиопија 14, F-86F 1960.
 Ирак 5, F-86F ?  Јапан 480, F-86F 1955—1961.
 Немачка F-86D и E ?  Норвешка 115, F-86F 1957—1958.
 Пакистан 102, F-86F 1954—1960.  Перу 26, F-86F 1955.
 Филипини 50, F-86F 1957—1970.  Португалија 50, F-86F 1958.
 Кина (Тајван) 160, F-86F 1954.  Саудијска Арабија 19, F-86F 1958.
 Јужна Африка 22, F-86F-30 ?  Јужна Кореја 122, F-86F

и RF-86F

1955.
 Шпанија 270, F-86F 1955—1958.  Тунис 15, F-86F 1969.
 Турска 12, F-86F  САД ? ?
 Венецуела 30, F-86F 1955.  Југославија[17] 121, F-86E, 100, F-86Д, 1956—1971. 1961-1974.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Упоредне карактеристике типичних варијанти[уреди | уреди извор]

Параметри F-86A[3][29][30] F-86D[2][30][31] F-86H[30] Сејбр Mk.5[30] Сејбр Mk.32[27]
Дужина 11,43 m 12,27 m 11,82 m 11,43 m 11,43 m
Размах 11,31 m 11,31 m 11,92 m 11,32 m 11,30 m
Висина 4,5 m 4,57 m 4,57 m 4,49 m 4,39 m
Маса 4.780 kg 6.125 kg 6 276 kg 4.825 kg 5.443 kg
Маса полетања 7.360 kg 8.240 kg 9 890 kg 7.965 kg 9.621 kg
Макс. брзина 1.103 km/h 1.138 km/h 1.114 km/h 1.120 km/h 1.100 km/h
Макс. долет 1.932 km 1.364 km 1.690 km 2.390 km 1.850 km
Плафон 14.630 m 16.900 m 15.120 m 15.450 m 15.850 m
Мотор GE J47-GE-13 GE J47-GE-17 GE J73-GE-3D Orenda 10 RR Avon 26
Потисак 23,1 kN 25,8/33,9 kN 40,4 kN 33,0 kN 33,4 kN
Посада 1 1 1 1 1
Наоружање 6 × 12,7 mm
Митраљези
24 × невођене
7 cm Ракете
4 × 20 mm
Митраљези
1 234 kg Спољна оптерећења
6 × 12,7 mm
Митраљези
2 AIM-9B
2.400 kg Спољна оптерећења
2 × 30 mm
Митраљези
2 AIM-9B
2.400 kg Спољна оптерећења

Детаљне карактеристике варијанте F-86F-40-NA[уреди | уреди извор]

  • Посада: 1
  • Дужина: 11,4 m
  • Размах: 11,3 m
  • Висина: 4,5 m
  • Површина крила: 29,11 m²
  • Маса празног: 5.046 kg
  • Најчешћа маса: 6.894 kg
  • Максимална маса: 8.234 kg
  • Погон: 1 х GE J47-GE-27 турбомлазни мотор
  • Потисак: 26,3 kN
  • Количина горива: унутрашње 1.650 литара + спољње 2 х 378 литара, JP-4
  • Максимална брзина:
    • 1 106 km/h, на нивоу мора, са масом од 6.447 kg
    • 1.091 km/h, на 11.000 m, са масом од 6.960 kg
    • 1 105 km/h, на 6.446 m, са масом од 6.960 kg
    • 964 km/h, на 6.960 m, са масом од 6.960 kg
  • Минимална брзина: 200 km/h
  • Долет: 2.454 km
  • Плафон: 15.100 m
  • Брзина пењања: 45,72 m/s
  • Специфично оптерећење крила: 236,7 kg/m²
  • Однос узгона/отпора: 15,1
  • Потисак/тежина авиона: 0,38
  • Стаза слетања: 710 m
  • Време пењања: 5,2 минута на 9.100 m
  • Ватрено оружје: 6 х митраљеза Бровинг M2, од 12,7 mm
  • Ракете: 2 × Матрине ракетне бакље у контејнерима. У сваком по 18× бакљи пречника од 68 mm (ИЦ мамци)
  • Бомбе: 2.400 kg, у оквиру чега различите комбинације са резервоарима горива, напалм и тактичка нуклеарна бомба.[32][33][34]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци у кутијици, дати су за основну варијанту F-86A сејбра.
  2. ^ Пуковник Никола Лекић, 31. јула 1955. године, полетео је авион Сејбр № 11005, попео се на висину изнад 15.000 m и у стрмом обрушавању постигао већу брзину и од брзине звука. О томе су обавестили амерички пилоти инструктори канадску фабрику авиона Канадер, из које је убрзо пуковнику стигла златна значка и захвалница. Такође је на његову адресу стигла и диплома Мах бустерс клуба.[7][8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Winchester 2006, стр. 184.
  2. ^ а б в г д ђ Goebel, Greg (3 / 01 jun 15). „F-86A Through F-86D” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 18. 9. 2016. „F-86A Through F-86D  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ а б в г „F-86A/B Sabre” (на језику: (језик: руски)). УГОЛОК НЕБА. 2004—2007. Архивирано из оригинала 2. 6. 2008. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86A/B Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ а б „FJ-1 Fury” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 23 9. 2016. „FJ-1 Fury  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ а б в „North American F-86 Sabre” (на језику: (језик: енглески)). aviation-history. 18. 5. 1999. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86 Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ „F-86 Sabre - Design & Testing” (на језику: (језик: енглески)). militaryhistory.about. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre - Design & Testing:  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. ^ а б Димитријевић 2006, стр. 136–137.
  8. ^ а б М. Галовић (14. 10. 2007). „Летење брже од звука” (на језику: (језик: српски)). politika. Приступљено 18. 9. 2016. „Летење брже од звука 
  9. ^ „Aeronautics and Astronautics Chronology, 1945-1949” (на језику: (језик: енглески)). hq.nasa. 27. 1. 2005. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 23 9. 2016. „Aeronautics and Astronautics Chronology, 1945-1949  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  10. ^ „NORTH AMERICAN F-86H Sabre” (на језику: (језик: енглески)). 11. 12. 1999. Приступљено 23 9. 2016. „NORTH AMERICAN F-86H Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  11. ^ „F-86 Sabre” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  12. ^ „Secrets of War interview” (на језику: (језик: енглески)). acepilots. Приступљено 23 9. 2016. „Secrets of War interview  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  13. ^ Zampini, Diego (Dec. 2004). „First Victories in Korea” (на језику: (језик: енглески)). acepilots. Приступљено 23 9. 2016. „First Victories in Korea  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  14. ^ „F-86 Sabre - Korean War” (на језику: (језик: енглески)). militaryhistory.about. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre - Korean War:  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  15. ^ Sherman, Stephen (март 2000). „Korean War Aces - USAF F-86 Sabre jet pilots” (на језику: (језик: енглески)). acepilots. Приступљено 23 9. 2016. „Korean War Aces - USAF F-86 Sabre jet pilots  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  16. ^ „Korean War Jet Fighters - MiG-15 vs. Sabre F-86” (на језику: (језик: енглески)). stephenesherman. Приступљено 23 9. 2016. „Korean War Jet Fighters - MiG-15 vs. Sabre F-86  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  17. ^ а б „Sabres for Yugoslavia” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. Приступљено 19. 9. 2016. „Sabres for Yugoslavia 
  18. ^ Robbins, Robby. „323 Death Rattlers” (на језику: (језик: енглески)). userwebs.inreach. Архивирано из оригинала 26. 04. 2017. г. Приступљено 20 9. 2016. „323 Death Rattlers  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  19. ^ „Indian-Pakistani conflict” (pdf) (на језику: (језик: енглески)). flightglobal/archive. Приступљено 23 9. 2016. „Indian-Pakistani conflict  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  20. ^ „IAF defeated PAF in 1965 War.” (на језику: (језик: енглески)). defence. 20 Aug , 2012. Архивирано из оригинала 24. 09. 2016. г. Приступљено 23 9. 2016. „IAF defeated PAF in 1965 War.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  21. ^ RAKESH KRISHNAN SIMHA (14. 9. 2015). „War of attrition: How the outgunned IAF beat the PAF” (на језику: (језик: енглески)). in.rbth. Архивирано из оригинала 18. 05. 2017. г. Приступљено 23 9. 2016. „War of attrition: How the outgunned IAF beat the PAF  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  22. ^ Энциклопедия самолётов и вертолётов. (2004—2007). „F-86F Sabre” (на језику: (језик: енглески)). УГОЛОК НЕБА. Архивирано из оригинала 3. 11. 2013. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86F Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  23. ^ „North American F-86 Sabre—Fighter” (на језику: (језик: енглески)). flugzeuginfo. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86 Sabre—Fighter  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  24. ^ „F-86 Sabre Type Listing” (на језику: (језик: енглески)). archive. 13. 7. 2012. Архивирано из оригинала 13. 07. 2012. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre Type Listing  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  25. ^ а б „Экспортные F-86F” (на језику: (језик: руски)). airwar. Приступљено 23 9. 2016. „Экспортные F-86F  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  26. ^ а б „Canadair Sabre” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. Приступљено 23. 9. 2016. „Canadair Sabre 
  27. ^ а б „A94 CAC Sabre” (на језику: (језик: енглески)). airforce. Приступљено 23 9. 2016. „A94 CAC Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  28. ^ „F-86F in Foreign Service” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. 5. 11. 1999. Приступљено 23 9. 2016. „F-86F in Foreign Service  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  29. ^ Goebel, Greg (01. 6. 15). „F-86A” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 23 9. 2016. „F-86A  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  30. ^ а б в г „Sabre” (на језику: (језик: енглески)). oocities. Приступљено 23 9. 2016. „Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  31. ^ Goebel, Greg (01. 6. 15). „F-86D (F-95) SABRE INTERCEPTOR” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 23 9. 2016. „F-86D (F-95) SABRE INTERCEPTOR  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  32. ^ „North American F-86F-40-NA” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86F-40-NA  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  33. ^ „North American F-86F Sabre” (на језику: (језик: чешки)). en.valka. 9 August 2003. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86F Sabre  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  34. ^ Wagner 1963, стр. 145.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]