Hromodomen
| Hromodomen | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Struktura polikomb hromodomena.[1] | |||||||||
| Identifikatori | |||||||||
| Simbol | Chromodomain | ||||||||
| Pfam | PF00385 | ||||||||
| InterPro | IPR000953 | ||||||||
| SMART | SM00298 | ||||||||
| PROSITE | PS50013 | ||||||||
| SCOP | 1pfb | ||||||||
| SUPERFAMILY | 1pfb | ||||||||
| CDD | cd00024 | ||||||||
| |||||||||
Hromodomen (hromatin organizacioni modifikar[2]) je proteinski strukturni domen od oko 40-50 aminokiselinskih ostataka koji se često sreće kod proteina koji učestvuju u remodelovanju i manipulaciji hromatina. Domen je visoko konzerviran kod biljki i životinja, i zastupljen je u velikom broju različitih proteina mnogih genoma. Neki geni koji sadrže hromodomen imaju višestruke alternativno splajsne izoforme, neke od kojih potpuno izostavljaju hromodomen.[3] Kod sisara, proteini koji sadrže hromodomen su odgovorni za aspekte regulacije gena vezane za hromatin remodelovanje i formiranje heterohromatinskih regiona.[4] Proteini koji sadrže hromodomen takođe vezuju metilisane histone[5][6] i javljaju se u kompleksu RNK-indukovanog transkripcionog ućutkivanja.[7]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Literatura[уреди | уреди извор]
- ^ Min J, Zhang Y, Xu RM (2003). „Structural basis for specific binding of Polycomb chromodomain to histone H3 methylated at Lys 27”. Genes Dev. 17 (15): 1823—8. PMC 196225
. PMID 12897052. doi:10.1101/gad.269603.
- ^ S Messmer; A Franke; R Paro (1992). „Analysis of the functional role of the Polycomb chromo domain in Drosophila melanogaster.”. Genes Dev. 6 (7): 1241—1254. PMID 1628830. doi:10.1101/gad.6.7.1241.
- ^ Tajul-Arifin, K; Teasdale, R; Ravasi, T; Humel, DA; Group, RIKEN GER; Members, GSL; Mattick, JS. (2003). „Identification and Analysis of Chromodomain-Containing Proteins Encoded in the Mouse Transcriptome”. Genome Res. 13 (6B): 1416—1429. PMC 403676 . PMID 12819141. doi:10.1101/gr.1015703.
- ^ Jones, DO; Cowell, IG; Singh, PB. (2000). „Mammalian chromodomain proteins: their role in genome organisation and expression”. Bioessays. 22 (2): 124—37. PMID 10655032. doi:10.1002/(SICI)1521-1878(200002)22:2<124::AID-BIES4>3.0.CO;2-E.
- ^ Nielsen, PR; Nietlispach, D; Mott, HR; Callaghan, J; Bannister, A; Kouzarides, T; Murzin, AG; Murzina, NV; Laue, ED.; et al. (2002). „Structure of the HP1 chromodomain bound to histone H3 methylated at lysine 9”. Nature. 416 (6876): 103—7. PMID 11882902. doi:10.1038/nature722.
- ^ Jacobs, SA; Khorasanizadeh, S. (2002). „Structure of HP1 chromodomain bound to a lysine 9-methylated histone H3 tail”. Science. 295 (5562): 2080—3. PMID 11859155. doi:10.1126/science.1069473.
- ^ Verdel, A; Jia, S; Gerber, S; Sugiyama, T; Gygi, S; Grewal, S; Moazed, D (2004). „RNAi-mediated targeting of heterochromatin by the RITS complex”. Science. 303 (5658): 672—6. PMID 14704433. doi:10.1126/science.1093686.
