Kalcijum hipohlorit

Kalcijum hipohlorit
Nazivi
	Drugi nazivi Hipohlorna kiselina, kalcijumova so; Prah za izbeljavanje
Identifikacija
CAS broj	7778-54-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	22912 ;
ECHA InfoCard	100.029.007
EC broj	231-908-7
RTECS	NH3485000
UN broj	1748
	SMILES [Ca+2].[O-]Cl.[O-]Cl; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	Ca(ClO)2
Molarna masa	142,98 g/mol
Agregatno stanje	beli/sivi prah
Gustina	2,35 g/cm³ (20 °C)
Tačka topljenja	100 °C
Tačka ključanja	175 °C, razlaže se
Rastvorljivost u vodi	21 g/100 mL, reaguje
Rastvorljivost	reaguje u alkoholu
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0638
EU klasifikacija (DSD)	Oksidans (O); Korozivan je (C); Štetan (Xn); Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake	R8, R22, R31, R34, R50
S-oznake	(S1/2), S26, S36/37/39, S45, S61
NFPA 704	0 3 1
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	850 mg/kg (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum hlorid
Drugi katjoni	Natrijum hipohlorit
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalcijum hipohlorit je hemijsko jedinjenje sa formulom Ca(ClO)₂. On se koristi za tretman vode, i kao izbeljivač (prah za izbeljivanje). Smatra se da je ova hemikalija relativno stabilna, i da ima dostupniji hlor nego natrijum hipohlorit (tečni izbeljivač).

Priprema[уреди | уреди извор]

On se proizvodi kalcijumskim procesom:

~\mathrm {2Cl_{2}+2Ca(OH)_{2}\longrightarrow \ Ca(OCl)_{2}+CaCl_{2}+2H_{2}O}

.

Prah za izbeljivanje je zapravo smeša kalcijum hipohlorita (Ca(ClO)₂) i običnog hlorida CaCl₂, H₂O sa primesama ugašenog kreča, Ca(OH)₂.^[1]

Osobine[уреди | уреди извор]

Kalcijum hipohlorit je žuto beli prah koji ima jak miris hlora. On nije jako rastvoran u vodi, i preferentno se koristi u mekoj do srednje tvrde vode. Postoje dve forme: suva i hidratisana forma. Hidratisana forma je bezbednija za rukovanje.

Kalcijum hipohlorit reaguje sa ugljen-dioksidom da formira kalcijum karbonat, čime se oslobađa dihlor-monoksid:

~\mathrm {2Ca(OCl)_{2}+CO_{2}\longrightarrow \ CaCl_{2}+CaCO_{3}+Cl_{2}O\uparrow }

.

Kalcijum hipohlorit reaguje sa hlorovodoničnom kiselinom da formira kalcijum hlorid:

Ca(ClO)₂ + 4 HCl → CaCl₂ + 2 H₂O + 2 Cl₂

Reference[уреди | уреди извор]

^ Patnaik, Pradyot (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Patnaik, Pradyot (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.

[1]