Karnitin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Karnitin
Carnitine structure.png
IUPAC ime
3-hydroxy-4-(trimethylazaniumyl)butanoate
Klinički podaci
Način primene oralno i IV
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost < 10%
Vezivanje proteina ne vezuje se
Metabolizam slightly
Izlučivanje Urin (> 95%)
Identifikatori
CAS broj 541-15-1 ДаY
ATC kod A16AA01 (WHO)
PubChem CID 288
DrugBank APRD01070
ChemSpider 282
Hemijski podaci
Formula C7H15NO3
Molarna masa 161.199 g/mol
  (verify)

Karnitin, ili vitamin B20, koji je bio pre nego što je njegova hemijska struktura ustanovljena. Iako danas postoje nedoumice u pogledu toga da li se smatra vitaminom ili ne, dugo je svrstavan u tu grupu molekula. Zbog toga je njegov prvobitni naziv bio vitamin Bt (20). Biološki aktivan karnitin je L- oblik karnitina. Karnitin učestvuje u prenosu lanca acil- i acetil- masnih kiselina, kroz lipidnu fazu membrana mitohondrija, a možda i drugih organela. Stoga, karnitin pokazuje izraziti uticaj na proces oksidacije masnih kiselina i dobijanje energije iz njih.[1]

Postoje podaci, da karnitin stimuliše i sekretornu funkciju pankreasa i pokazuje pazitivan uticaj na spermatogenezu i pokretljivost spermatozoida.

Karnitin omogućava normalizaciju proteinskog i lipidnog metabolizma, omogućava redukciju alkalne rezerve krvi, smanjuje građenje ketokiselina. Zatim pozitivno utiče na razvitak ploda, rast i razvitak životinja. Kod dece, ranog i mlađeg uzrasta izaziva poboljšanje apetita, prirast mase tela, stimulaciju rasta.[2]

Karnitin stimuliše regenerativne procese u obolelom miokardu.

U medicinskoj praksi karnitin se primenjuje za stimulaciju mišićnog rada i sekreciju pankreasa i pri distrofičnim procesima u miokardu.

Karnitin je jako rasprostranjena supstanca. Naročito ga ima u proizvodima od mesa i to u najvećoj količini u mišićnom tkivu. U organizam se unosi hranom.

Avitaminoza[уреди]

U slučajevima gde se javlja nedostatak karnitina javlja se bolest skeletnih mišića i tom prilikom dolazi do mišićne slabosti (distrofije).

Uvođenjem karnitina u ishranu čoveka i životinja povećava se građenje enegije u disajnom lancu mitohondrija različitih organa.

Deficit lizina u hrani slabi obezbeđenost organizma karnitinom.

Hipervitaminoza[уреди]

Nema podataka o toksičnosti karnitina.

Izvori[уреди]

  1. Steiber A, Kerner J, Hoppel C (2004). „Carnitine: a nutritional, biosynthetic, and functional perspective”. Mol. Aspects Med. 25 (5-6): 455—73. PMID 15363636. doi:10.1016/j.mam.2004.06.006. 
  2. A. J. Liedtke, S. H. Nellis, L. F. Whitesell and C. Q. Mahar (1 November 1982). „Metabolic and mechanical effects using L- and D-carnitine in working swine hearts”. Heart and Circulatory Physiology. 243 (5): H691—H697. PMID 7137362.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди]