Kladocere
| Kladocere | |
|---|---|
| |
| Female Daphnia magna with a clutch of asexual eggs. The animal is about 4 mm long. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Podtip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
Kladocere je red rakova koji pripada klasi branhiopoda koji su po mišljenjumnogih zoologa najprimitivnija grupa rakova o čemu, pored karakteristika recentnih grupa, svedoče i fosilni ostaci nadjeni u slojevima Kambrijuma.
Opis i građa[уреди | уреди извор]
Cladocera su sitni rakovi, dugi samo nekoliko milimetara. Telo im je spljošteno, građeno od malog broja segmenata i skoro celo zatvoreno u dvokapi karapaks iz koga štrče samo deo glave sa antenama i vrh abdomena. Na glavi imaju krupno složeno oko nastalo srastanjem prvobitna dva, dok se ispod njega kod nekih nalazi naupliusovo oko. Antenule su im slabo razvijene, dok su antene krupne, dvograne i služe za lokomociju. Od usnih ekstremiteta razvijene su mandibule dok su maksile redukovane. Toraks je građen od 4-6 segmenata koje nose po par režnjevitih ekstremiteta. Njihova funkcija je respiracija I usmeravanje hrane prema ustima.[1]
Ishrana[уреди | уреди извор]
Hrane se sitnim organizmima, bakterijama, algama, rotatorijama i drugim sitnim račićima.[1]
Ekologija[уреди | уреди извор]
Čine veliki deo planktona u sredinama gde žive i značajne su karike u lancima ishrane. Njihove populacije nekada dostižu takvu gustinu da svojim prisustvom menjaju boju vode gde žive. One su nezamenjiva hrana brojnih riba. Za mnoge slatkovodne vrste je karakteristična partenogeneza. Tokom letnje sezone daju daju više partenogenetskih generacija ženki koje se razvijaju iz letnjih jaja.[2] Ženke ih nose u marsupijumu (lažnoj komori) iznad leđa sve do izleganja larvi. U jesen se u populacijama javljaju i mužjaci koji kopuliraju sa ženkama. Zimska jaja su sa debljom jajnom opnom u odnosu na letnja jaja. Za neke Cladocera karakteristična je i ciklomorfoza. Ciklomorfoza je pojava morfološke raznolikosti tokom sezone koja je uslovljena abiotičkim faktorima, a pre svega temperaturnom. U biocenozama toplijih predela jedinke u populacijama su sitnije is a znatno dužim izraštajima na karapaksu . Jedinke iste vrste u predelima sa hladnom vodom se karakteriču krupnijim telom i kraćim nastavcima.[1][3]
Sistematika[уреди | уреди извор]
Red Cladocera je klasifikovan u više familija.[1]
Red Cladocera Latreille, 1829
- Podred Ctenopoda Sars, 1865
- Holopediidae Sars, 1865
- Sididae Baird, 1850
- Podred Anomopoda Stebbing, 1902
- Bosminidae Baird, 1845
- Chydoridae Stebbing, 1902
- Daphniidae Straus, 1820
- Gondwanotrichidae Van Damme et al., 2007[4][5]
- Macrotrichidae Norman & Brady, 1867
- Podred Onychopoda Sars, 1865
- Cercopagididae Mordukhai-Boltovskoi, 1968
- Podonidae Mordukhai-Boltovskoi, 1968
- Polyphemidae Baird, 1845
- Podred Haplopoda Sars, 1865
- Leptodoridae Lilljeborg, 1900
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Brajković, Miloje. Zoologija invertebrata II deo (prvo изд.). Zavod za udžbenike-Beograd. стр. 176.
- ^ Light, Sol Felty (2007). The Light and Smith Manual: Intertidal Invertebrates from Central California to Oregon (на језику: енглески). University of California Press. ISBN 9780520239395.
- ^ Ecological Society of America (2018). „Ecology: all forms of life in relation to environment”. Ecology : All Forms of Life in Relation to Environment (на језику: енглески). ISSN 0012-9658. OCLC 67373746.
- ^ Kay Van Damme; Shiel, Russell J.; Dumont, H. J. (2007). „Notothrix halsei gen. n., sp. n., representative of a new family of freshwater cladocerans (Branchiopoda, Anomopoda) from SW Australia, with a discussion of ancestral traits and a preliminary molecular phylogeny of the order”. Zoologica Scripta. 36 (5): 465—487. S2CID 83893469. doi:10.1111/j.1463-6409.2007.00292.x.
- ^ K. Van Damme; Shiel, R. J.; Dumont, H. J. (2007). „Gondwanotrichidae nom. nov. pro Nototrichidae Van Damme, Shiel & Dumont, 2007”. Zoologica Scripta. 36 (5): 623. S2CID 222187102. doi:10.1111/j.1463-6409.2007.00304.x.
Literatura[уреди | уреди извор]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- Dumont H.J., & Negrea S.V. Introduction to the Class Branchiopoda. Guides to the identification of the macroinvertebrates of the continental waters of the world. (Ed. H.J. F. Dumont). Backhuys Publishers, Leiden. 19: 1–398. 2002. ISBN 978-90-5782-112-7.
- Forró, L. et al. 2008 Global diversity of cladocerans (Cladocera; Crustacea) in freshwater. ISSN 0018-8158 Hydrobiologia 595: 177–184. Forró, L.; Korovchinsky, N. M.; Kotov, A. A.; Petrusek, A. (2008). „Global diversity of cladocerans (Cladocera; Crustacea) in freshwater”. Freshwater Animal Diversity Assessment. Developments in Hydrobiology. 198. стр. 177—184. ISBN 978-1-4020-8258-0. doi:10.1007/978-1-4020-8259-7_19.
- Fryer, Geoffrey; Boxshall, Geoffrey (2009). „The feeding mechanisms of Lynceus (Crustacea: Branchiopoda: Laevicaudata), with special reference to L. Simiaefacies Harding”. Zoological Journal of the Linnean Society. 155 (3): 513—541. doi:10.1111/j.1096-3642.2008.00455.x.
- Green, J. (1974). „Parasites and epibionts of Cladocera”. The Transactions of the Zoological Society of London. 32 (6): 417—515. doi:10.1111/j.1096-3642.1974.tb00031.x.
- Korovchinsky, N. M. (2006). „The Cladocera (Crustacea: Branchiopoda) as a relict group”. Zoological Journal of the Linnean Society. 147: 109—124. S2CID 84109910. doi:10.1111/j.1096-3642.2006.00217.x.
- Kotov, Alexey A. (2007). „Jurassic Cladocera (Crustacea, Branchiopoda) with a description of an extinct Mesozoic order”. Journal of Natural History. 41 (1–4): 13—37. S2CID 83483722. doi:10.1080/00222930601164445. PDF.
- Sinev, A.Y. & Berrios, V.L. 2010. The Cladocera (Crustacea: Branchiopoda) of six high altitude water bodies in the North Chilean Andes, with discussion of Andean endemism. [[ISSN 1175-5326|Zootaxa]] 2430: 1–66. Preview (PDF).
- Milne-Edwards, H. 1840. Histoire naturelle des crustacés: comprenant l'anatomie, la physiologie et la classification de ces animaux. Librairie Encyclopédique de Roret 3: 1–605. Google Books
- Negrea, S., Botnariuc N. & Dumont H. J., 1999. Phylogeny, evolution and classification of the Branchiopoda (Crustacea). [[ISSN 0018-8158|Hydrobiologia]] 412: 191–212.
- ISSN 0024-4082 Olesen, Jørgen (1998). „A phylogenetic analysis of the Conchostraca and Cladocera (Crustacea, Branchiopoda, Diplostraca)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 122 (4): 491—536. S2CID 51987425. doi:10.1111/j.1096-3642.1998.tb02161.x.
- ISSN 1434-2944 Smirnov, Nikolai N.; Kotov, Alexey A. (2010). „The Morphological Radiation of Setae in the Cladocera (Crustacea) and Their Potential for Morphogenesis”. International Review of Hydrobiology. 95 (6): 482—519. doi:10.1002/iroh.201011244.
- ISSN 0018-8158 Van Damme, Kay; Dumont, Henri J. (2008). „Corrections and additions to the Dumontiidae Santos-Flores & Dodson, 2003 (Crustacea: Branchiopoda: Anomopoda), and implications for anomopod phylogeny”. Hydrobiologia. 598: 399—401. S2CID 37261394. doi:10.1007/s10750-007-9128-8.
- Webber, W.R. et al. [Chapter] EIGHT Phylum ARTHROPODA SUBPHYLUM CRUSTACEA shrimps, crabs, lobsters, barnacles, slaters, and kin. Pp. 98-232 in Gordon, D.P. (ed.): New Zealand inventory of biodiversity. Volume 2. Kingdom Animalia. Chaetognatha, Ecdysozoa, ichnofossils. Canterbury University Press, Christchurch, New Zealand. 2010. ISBN 978-1-87725793-3.
