Kosilica za travu

С Википедије, слободне енциклопедије

Tipična moderna rotaciona „kosilica” na benzin koja ima sečiva sa sopstvenim pogonom, ali ipak zahteva ljudsku snagu da se kreće po zemlji. Kosilice sa „hodanjem iza” se mogu samohodno pokretati, samo je potrebno da čovek korača iza njih i vodi ih. Kosačica se obično razlikuju u širini, a ulavnom su u opsegu 20 do 24 inča.

Kosilica za travu (poznata i kao kosačica, sekač trave ili kosilica) mašina je koja koristi jednu ili više obrtnih sečiva za sečenje travne površine do jednake visine.[1][2][3] Visina pokošene trave može biti određena dizajnom kosačice, mada generalno postoji mogućnost da je operator podesi, tipično pomoću jedne glavne poluge, ili zavrtnjima na svakom od točkova mašine.[4] Lopatice se mogu pokretati ručnom silom, pri čemu su točkovi mehanički povezani sa noževima za sečenje, tako da kada se kosačica gura napred, sečiva se okreću ili mašina može imati električni motor na baterije ili struju električne mreže. Najčešći samostalni izvor energije za kosilice je mali (obično jednocilindarski) motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Manjim kosilicama često nedostaje bilo koji oblik pogona, i one zahtevaju ljudsku snagu za kretanje po površini; kosilice sa „stražnjim hodom” su samohodne, zahtevajući od čoveka samo hodanje i vođenje. Veće kosilice obično su ili „samohodne”, ili češće „vozne”, opremljene tako da rukovalac može da ih sedi i vozi. Robotska kosilica za travu („bot za košenje travnjaka”, „movbot”, itd.) dizajnirana je za rad bilo potpuno samostalno, bilo ređe od strane operatora daljinskim upravljačem.

Rezidenciona vozeća kolica ili „vozna” kosačica.
Robotska kosilica za travu na baterije.
Nemotorizovana gurajuća kosačica sa više koluta sa noževima.

U kosilicama se koriste dva glavna tipa noževa. Kosačice za travu koje koriste jednu oštricu koja se okreće oko jedne vertikalne ose poznate su kao rotacione kosilice, dok su one koje koriste reznu šipku i sklop više noževa koji rotiraju oko jedne horizontalne osi poznate kao cilindrične ili kolutne kosilice (mada u nekim verzijama rezna šipka je jedina oštrica, a rotirajući sklop sastoji se od ravnih metalnih komada koji prisiljavaju vlati trave na oštru reznu šipku).

Postoji nekoliko tipova kosačica, svaki od kojih je prilagođen određenom obimu i nameni. Najmanji tipovi, nepogonske gurajuće kosilice, pogodni su za male stambene travnjake i bašte.[5][6] Električne ili klipne motorne kosačice koriste se za veće stambene travnjake (mada ima i preklapanja). Vozne kosilice, koje ponekad podsećaju na male traktore, veće su od kosačica na guranje i pogodne su za velike travnjake, iako komercijalne kosilice za travnjake (poput nulto-okretnih kosilica) mogu biti „samostojeći” tipovi i često u nekoj meri podsećaju na stambene traktore za travnjake, dizajnirane za košenje velikih površina velikom brzinom u najkraćem mogućem roku. Najveće kosilice sa više oštrica (više sečiva) postavljene su na traktore i dizajnirane su za velika prostranstva trave kao što su tereni za golf i opštinski parkovi, iako nisu pogodne za složeni teren.

Istorija[уреди | уреди извор]

Izum[уреди | уреди извор]

Kosačicu je izumeo Edvin Bird Bading 1830. godine[7] u Brimskomu i Trapu, u neposrednoj blizini Strauda, u Glosterširu, u Engleskoj. Badingova kosačica dizajnirana je prvenstveno za košenje trave na sportskim terenima i velikim baštama, kao superiorna alternativa kosi, a britanski patent joj je dodeljen 31. avgusta 1830.[8]

Rana kosačica sa cilindrom (namotajem), koja ima fiksno sečivo ispred zadnjeg valjka i rotacione lopatice na pogon točkova.

Badingova prva mašina imala je širinu od 19 in (480 mm) sa ramom od kovanog gvožđa. Kosačica je gurana od pozadi. Zupčanici od livenog gvožđa prenosili su snagu sa zadnjeg valjka na cilindar za sečenje, omogućavajući zadnjem valjku da pokreće noževe na cilindru za sečenje; odnos je bio 16: 1. Još jedan valjak smešten između cilindra za sečenje i glavnog ili zemljišnog valjaka služio je za podizanje ili spuštanje kako bi se promenila visina reza. Pokošena trava je bacana napred u kutiju nalik poslužavniku. Ubrzo se shvaćeno da je potrebna dodatna ručka s prednje strane kako bi mašina mogla da se vuče. Sve u svemu, ove mašine su bile izuzetno slične modernim kosilicama.[9]

Dve od najranije prodatih mašina za košenje otišle su u zoološki vrt Regentov Park u Londonu i na koledž u Okfordu.[10] U sporazumu između Džona Ferabija i Edvina Badinga od 18. maja 1830. godine, Ferabi je platio troškove uvećanja malih sečiva, pribavio patentna pisma i stekao prava na proizvodnju, prodaju i licenciranje drugim proizvođačima u proizvodnji kosilica. Bez patenta, Bading i Ferabi su bili dovoljno pronicljivi da dozvole drugim kompanijama da naprave kopije njihove kosilice po licenci, i najuspešnija među njima je bila firma Ransoms iz Ipsviča, koja je počela da proizvodi kosačice već 1832. godine.[9]

Njegova mašina je bila katalizator za pripremu modernih sportskih ovala, terena za igru, travnjaka itd. To je dovelo do kodifikacije modernih pravila za mnoge sportove, uključujući fudbal, kuglanje na travi, tenis na travi i druge.[11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Robbins, Paul. Lawn People: How Grasses, Weeds, and Chemicals Make Us Who We Are. Lawn People: How Grasses, Weeds, and Chemicals Make Us Who We Are. Philadelphia: Temple University Press. 2007. ISBN 978-1592135783. 
  2. ^ Shern, Lois C.; Sloan, Ann C. (1996). „The Impact of the American Lawn Ideal on Environmental Liveability”. Human Ecology Review. 3 (1): 102—107. 
  3. ^ „Are our lawns biological deserts?”. beta.nsf.gov. National Science Foundation. Приступљено 14. 7. 2022. 
  4. ^ Encyclopedia of Urban Studies (на језику: енглески). SAGE. 2010. стр. 441—45. ISBN 9781412914321. 
  5. ^ Proske, Anja; Lokatis, Sophie; Rolff, Jens (2022). „Impact of mowing frequency on arthropod abundance and diversity in urban habitats: A meta-analysis”. Urban Forestry & Urban Greening (на језику: енглески). 76: 127714. ISSN 1618-8667. doi:10.1016/j.ufug.2022.127714. 
  6. ^ Hostetler, Mark E.; Main, Martin B. „Native Landscaping vs. Exotic Landscaping: What Should We Recommend?”. wec.ifas.ufl.edu. University of Florida. Приступљено 14. 7. 2022. 
  7. ^ „Mower History”. oldlawnmowerclub.co.uk. 
  8. ^ US RE 8560, Passmore, Everett G., "Improvement in Lawn-Mowers", published 23. 2. 1869, issued 28. 1. 1879 ; see pg 1, col 2. For a copy, see Google Patents copy Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2012). This source indicates the patent number as "6,080". According to "British patent numbers 1617 – 1852 (old series) Архивирано 2011-10-17 на сајту Wayback Machine", the patent number would have been assigned sometime after 1852 and taken the form of "6080/1830".
  9. ^ а б The Old Lawnmower Club. „Mower History”. The Old Lawnmower Club. Приступљено 23. 4. 2011. 
  10. ^ „The Hall & Duck Trust: Lawn Mower History Part 2”. Hdtrust.co.uk. Приступљено 23. 4. 2011. 
  11. ^ Australian Broadcasting Corporation's Radio National Ockham's Razor, first broadcast 6 June 2010.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kosilica za travu na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kosilica_za_travu&oldid=27677219”