Kristaloidni rastvori
| Kristaloidni rastvori | |
|---|---|
 Ringer laktat | |
| ICD-9-CM | 38.93 |
Kristaloidni rastvori su rastvori jona male molekulske težine, koji mogu slobodno da prolaze kroz membrane, a koncentracija natrijuma i hlora određuje njihovu toničnost. Kristaloid može sadržati i glukozu ili može biti samo čist rastvor glukoze. Grupu kristaloidnih rastvora čine izotonični, hipotonični i hipertonični rastvori. I dok je uloga koloidnih rastvora još uvek nedovoljno ispitana, primena fiziološki balansiranih kristaloida bi mogla da bude najpodesnija za akutno lečenje kritično obolelih pacijenata.[1]
Značaj[уреди | уреди извор]
Kako je sve je veći broj dokaza da izbor tečnosti za nadoknadu volumene može uticati na ishod bolesti,[2] neprastano se u medicini istražuje primeni idealnog rastvora za nadoknadu volumena koja bi trebalo:
- da izazove predvidiv i dovoljan porast cirkulišućeg volumena,
- da je po sastavu sličan ekstracelularnoj tečnosti,
- da se potpuno metaboliše i izlučuje bez akumulacije u tkivima,
- da ne izaziva štetne efekte
- da ima ekonomsku opravdanost primene.
Međutim trenutno ne postoji takav rastvor dostupan za kliničku upotrebu.[3]
Karakteristike[уреди | уреди извор]
Kristaloidni rastvori (za razliku od koloidnih rastvora koji ostaju duže, oko dva sata, u intravaskularnom prostoru i održavaju stabilnim onkotski pritisak plazme), kratko se zadržavaju u organizmu, i nakon oko 30 do 60 minuta, boravka u intravaskularnom prostoru prelaze u intersticijum. Zato primena većih količina kristaloidnih rastvora može dovesti do stvaranja edema u tkivima.
Vrste [4][уреди | уреди извор]
- Fiziološki rastvor (0,9% NaCl)
Dugo vremena se koristi 0,9% NaCl koji po svojim karakteristikama predstavlja hipertoni rastvor, jer ima veću koncentraciju natrijuma i hlora u odnosu na plazmu. Iako se ovaj rastvor neopravdano naziva fiziološki rastvor, njegova prekomerna primena uzrokuje nastanak hiperhloremične metaboličke acidoze,[5] imunološka6 i bubrežna oštećenja.[6]
Nakon davanja izotonog slanog rastvora, distribucija rastvora se odigrava u ekstracelularnom prostoru, pošto natrijum ne prolazi membranu i ne ulazi u intracelularni prostor. Pošto vaskularni prostor zauzima 20% ekstracelularnog prostora, toliko će se i rastvora od ukupno datog zadržati u plazmi.
- Hipertoni rastvor (3%, 5%, 7,5%)
Zbog velikog opterećenja natrijumom i vodom, nakon primene fiziološkog rastvora, došlo se na ideju za novi koncept nadoknade malim volumenom. Nadoknada malim volumenom podrazumeva primenu (3%, 5%, 7,5%) hipertonih rastvora u malim količinama, prilikom nadoknade volumena tečnosti. Taj koncept reanimacije nije dao kratkoročne niti dugoročne dobre ishode, pa je ubrzo napušten.[7]
- Rastvor 3% NaCl — se uglavnom koristi u korekciji teške hiponatrijemije,
- Rastvor 5% i 7,5% NaCl — se koristi se kao jednokratna infuzija u reanimaciji hipovolemijskog
šoka i u cilju kontrole intrakranijalne hipertenzije.
- Ringerov laktat
Ringerov laktat ili Hartmanov rastvor, po svom elektrolitnom sastavu, najsličniji je plazmi zbog dodatka laktata (koji održavaju pufersku snagu rastvora) i metabolisanja u jetri.
Kako se deo laktata ne metaboliše (D-izomer), on može izazvati acidozu, pa se kod pacijenata sa visokim nivoom laktata, ne savetuje njegova primena. Međutim, Ringerov laktat nalazi se u preporukama kao tečnost izbora u inicijalnom tretmanu masivnih krvarenja.
- Rastvor 5% glukoze
Primena rastvora glukoze u rutinskoj terapiji nije preporučljiva, ali se 5% glukoza, kao hipotoni rastvor, primenjuje kod većeg gubitka vode iz tela.
Nakon davanja 5% glukoze, sva glukoza se metaboliše u jetri, a ostaje voda koja se raspoređuje po ekstra i intracelularnim odeljcima, u zavisnosti od volumena tečnosti.
- Balansirani rastvori
Balansirani rastvori su posebna grupa rastvora, koja se preporučuju kao prva terapijska mera pri reanimaciji i nadoknadi cirkulišućeg volumena.[8] U Ovim rastvorima je bikarbonatni jon (zbog nestabilnosti u plastičnim flašama) zamenjen laktatima, maleatima ili glukonatima. Oni su obično derivati originalnih Hartman i Ringer rastvora (npr Plazma-Lyte A).
Balansirani rastvori spadaju u grupu relativno hipotoničnih rastvora, jer imaju nižu koncentraciju natrijuma nego ekstracelularna tečnost.
Prevelika primena balansiranih rastvora može izazvati hiperlaktemiju, metaboličku alkalozu, hipotoničnost i kardiotoksičnost.
Neželjena dejstva kristaloida [9][уреди | уреди извор]
- Štetnost rastvora koji sadrže hlor
Visoka koncentracija hlora i niska jonska razlika rastvora, u poređenju sa plazmom, direktno doprinose jatrogenoj hiperhloremičnoj metaboličkoj acidozi, koja može da maskira, simulira i/ili izazove štetne posledice
Kod zdravih volontera, davanje 2 L 0,9% rastvora izazvalo je značajno smanjenje renalnog protoka krvi i renalne kortikalne perfuzije u poređenju sa plazma lajtom.
- Štetnost slanih rastvora
Upotreba slanih rastvora dovodi do povećane incidence akutne bubrežne insuficijencije[10]
- Štetnost Ringerovog laktata
Ringerov laktat menja leukocitnu funkciju i remeti imunološki odgovor organizma, potencira migraciju neutrofila, deluje proinflamatorno i povećava stvaranje kiseoničnih supstanci.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292 str.45
- ^ Johan AM, Michael GM. Resuscitation fluids. N Engl J Med 2013; 369:1243–1251.
- ^ Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292 str.40
- ^ Kristalodi U: Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292
- ^ Morgan TJ, Venkatesh B, Hall J. Crystalloid strong ion difference determines metabolic acid-base change during acute normovolaemic haemodilution. Intensive Care Med 2004; 30:1432–1437.
- ^ Hadimioglu N, Saadawy I, Saglam T, Ertug Z, Dinckan A. The effect of differentcrystalloid solutions on acid-base balance and early kidney function after kidney transplantation. Anesth Analg 2008; 107:264–269.
- ^ Cooper DJ, Myles PS, McDermott FT, et al. Prehospital hypertonic saline resuscitation of patients with hypotension and severe traumatic brain injury: a randomized controlled trial. JAMA 2004; 291:1350–1357.
- ^ Dellinger RP, Levy MM, Carlet JM, et al. Surviving Sepsis Campaign: international guidelines for management of severe sepsis and septic shock: 2008. Crit Care Med 2008; 36:296–327.
- ^ Neželjena dejstva kristaloida U: Ana Cvetković, Nada Popović, Marina Stojanović, Primena infuzionih rastvora koe kritično obolelih pacijenata – pregled literature, COBISS.SR-ID 222305292 str. 41
- ^ Yunos NM, Kim IB, Bellomo R, et al. The biochemical effects of restricting chloride-rich fluids in intensive care. Crit Care Med 2011; 39: 2419–2424.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
