Moris Bežar

С Википедије, слободне енциклопедије
Moris Bežar
Béjart in 1988
Bežar 1988. godine
Puno imeMoris-Žan Bežar
Ime po rođenjuMaurice-Jean Berger
Druga imenaMaurice Béjart
Datum rođenja1 januar 1927(1927-01-01)
Mesto rođenjaMarselj
 Francuska
Datum smrti22. novembar 2007.(2007-11-22) (80 god.)
Mesto smrtiLozana
 Švajcarska
PrebivališteFrancuska
Državljanstvofrancusko
Zanimanjeplesač, koreograf i operski režiser
Directing dancers -Brussels 1976
Režira plesače u Pli selon Pli - Brisel 1976 - Rita Polvurde i Bertrand Pje

Mauris Bežar (francuski: [beʒaʁ]; 1. januar 1927 – 22. novembar 2007) bio je plesač francuskog porekla, koreograf i operski režiser koji je upravljao Bežarovim baletom Lozane[1] u Švajcarskoj. On je posmrtno nagrađen švajcarskim državljanstvom.

Biografija[уреди | уреди извор]

Moris-Žan Bežar je rođen u Marselju u Francuskoj 1927. godine, kao sin francuskog filozofa Gaston Bežara.[2][3][4] Fasciniran recitalom Serža Lifara,[5][6][7] on je odlučio da se u potpunosti posveti plesu. Tokom svog perioda na jugu Francuske, on je studirao pod Matildom Kšesinskom.[8][9][10]

Godine 1945, on je postao član baletske trupe Marseljske opere. Od 1946 je Bežar studirao pod gospođom Rosan (Sarkisjan), Leo Statsom,[11][12][13] gospođom Ljubov Jegorovom[14][15][16][17] i Olgom Preobrajenskom.[18][19][20] u „Studiju Vaker” itd. u Parizu. Godine 1948, on je isto tako trenirao sa Žanin Šarat, Ivet Šovire, a zatim sa Rolandom Petitom. On je uz studirao kod Vere Volkove u Londonu.[21][22][23] Godine 1954, on je osnovao firmu Balet zvezda (raspušten 1957). Godine 1960. osnovao je Balet dvadesetog veka u Briselu (raspušten 1987).[24][25][26]

Bežar režira plesača u Bežarovom baletu u Lozani u Švajcarskoj, 1988.

Godine 1987, on se preselio u Lozanu u Švajcarskoj, gde je osnovao Bežarov balet Lozana, jednu od najpoznatijih i najuspešnijih plesnih kompanija na svetu.

Godine 1973, sa Baletom dvadesetog veka, on je učestvovao u premijeri „Golestana”, po Sadijevoj poemi, baziranoj na iranskoj tradicionalnoj muzici. Balet je naručio Festival umetnosti u Širaz-Persepolju, gde je i premijerno prikazan. Prvo izvođenje baleta „Improvisation sur Mallarme III” sa Bulezovom muzikom održano je i na tom festivalu 1973. „Fara”, balet takođe baziran na iranskoj tradicionalnoj muzici, urađen je u aranžmanu Baleta dvadesetog veka, i premijerno je izveden u Briselu 1976. i zatim je iste godine izveden na Širaz-Persepoljskom festivalu. Festival 1976. takođe je svedočio prvo izvođenje „Heliogabalusa” zasnovanog na Artovoj poemi. Pokrovitelj Festivala bila je Fara Pahlavi,[27][28][29] bivša iranska carica, sa kojom je Bežar do kraja držao čvrste veze. Bežar je primio Nemačku plesnu nagradu 1994. godine.

Među njegovim delima je i temeljno revidirana verzija The Nutcracker, verovatno inspirisana njegovom životnom pričom, koju je napisao 2000. godine. I dalje koristi originalnu partituru Čajkovskog, ali je potpuno izmenjen izvorni zaplet i likovi, umesto čega je pružena nova priča o naporima dečaka da se ponovo poveže sa majkom. Takođe je dat uvid u dečakove čudna seksualna maštanja. Produkcijski dizajn je prepun erotskih slika - neke od kojih su verovatno šokantne za mnoge, kao što su materice i vaginalni otvori. Jedan od likova je Marijus Petipa, koji postaje Mefisto. Drugi lik se zove Mačak Feliks, verovatno po poznatom crtanom liku. Produkcija je objavljena na DVD-u.

Bolero[уреди | уреди извор]

Jedno od Bežarovih remekdela bila je koreografija koju je postavio za „Bolero“ francuskog kompozitora Morisa Ravela. U Njujork Tajmsu, Dženifer Daning je opisala Bežarov „Bolero” kao „verovatno njegov najpoznatiji i najpopularniji ples.”[30] Stvoren 1960. godine za jugoslovensku balerinu Dušku Sifnios, ples predstavlja plesačicu na stolu, okruženu sedećim muškarcima, koji polako učestvuju u plesu, a vrhunac je bila klimaktična unija plesača povrh stola.[31] Među plesačima, koji će kasnije izvesti Bežarovu interpretaciju „Bolera”, uvrštavaju se Silvi Gilem iz baleta Pariske opere, Grazija Galante, Maja Plisecka, Anđela Albreht i Roberto Bol. Horhe Don je u preokretu igrao i ulogu glavnog plesača, postajući prvi muškarac koji je to učinio. Jedna od Donovih takvih predstava može se videti u muzičkom epu Les Uns et les Autres francuskog filmskog producenta Kloda Leluša iz 1981. godine.

Plesne škole[уреди | уреди извор]

Bežar je bio osnivač nekoliko škola:

Radra škola je još uvek otvorena i jedna je od najpoznatijih plesnih škola na svetu.

Nagrade[уреди | уреди извор]

Bežar je tokom svog života dobio brojne nagrade i odlikovanja za doprinose umetnosti.[32]

On je primio japanski Orden izlazećeg sunca.[33][34][35] Primio je belgijski Ordre de la Couronne. Godine 1974, dobio je Erasmusovu nagradu. Godine 1994, imenovan je za člana Académie des Beaux Arts. Godine 2003, postavljen je za Commandeur des Arts et des Lettres. Godine 2003, dobio je nagradu Prix Benois de la Danse za životno delo.

Filmografija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Review Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2012) of film Of Heart and Passion
  2. ^ Recherches sur les conditions de la connaissance, Paris, PUF, 1941
  3. ^ Le Cogito dans la philosophie de Husserl, Paris, Aubier, 1941
  4. ^ Traité pratique d’analyse du caractère, Paris, PUF, 1950
  5. ^ Malivanova, N. (31. 1. 2013). „Юрфак как эпизод и "маленький отдых"” [Law Faculty as an Episode and Brief Vacation] (на језику: руски). Pravo.ru. Приступљено 15. 12. 2020. 
  6. ^ Stephen Walsh. Stravinsky: A Creative Spring. (New York: Alfred A. Knopf, 1999). p. 129.
  7. ^ Varakina, G. V. (2008). „Сергей Дягилев: "Мир искусства" и художественные выставки” [Sergey Diaghilev: “Mir Iskusstva” and Art Exhibitions] (PDF). Вопросы культурологии. Moscow (12): 28—33. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 01. 2021. г. Приступљено 21. 07. 2023. 
  8. ^ Kshessinska 1960. Dancing in Petersburg. London, transl Haskell.
  9. ^ The latter is Beaumont's version, The Diaghilev Ballet in London, 1940.
  10. ^ Kschessinska, Mathilde (1960). Dancing in Petersburg: The Memoirs of Kschessinska - Prima Ballerina of the Russian Imperial Theatre, and Mistress of the Future Tsar Nicholas II. Pantianos Classics. стр. 6—22. ISBN 9781789870787. 
  11. ^ Beaumont, Cyril William (1941). Complete book of ballets: a guide to the principal ballets of the Nineteenth and Twentieth CenturiesНеопходна слободна регистрација. 
  12. ^ Dorris, George (1995). „Léo Staats at the Roxy, 1926-28”. Dance Research: The Journal of the Society for Dance Research. 13 (1): 84—99. JSTOR 1290902. doi:10.2307/1290902. 
  13. ^ Kisselgoff, Anna (22. 10. 1989). „DANCE VIEW; American Modern Isn't at Home in Germany”. The New York Times. Приступљено 27. 1. 2012. 
  14. ^ Tate, Mary Jo (2007). Critical companion to F. Scott Fitzgerald: a literary reference to his life and work. стр. 292. 
  15. ^ „Russian Ballet History”. Приступљено 29. 6. 2019. 
  16. ^ „Lubov Egorova”. Приступљено 27. 1. 2012. 
  17. ^ Cates, Meryl (9. 7. 2017). „Zelda Fitzgerald's Ballet Years”. The New Yorker. 
  18. ^ Ольга Иосифовна Преображенская [Olga Iosifovna Preobrazhenskaya] (на језику: руски). BelCanto. 5. 4. 2011. Приступљено 21. 3. 2015. 
  19. ^ Yuri Bakhrushin. Преображенская Ольга Иосифовна [Preobrazhenskaya Olga Iosifovna] (на језику: руски). RussianCulture.ru. Приступљено 21. 3. 2015. 
  20. ^ Maurice Béjart
  21. ^ Béjart, Maurice (1927-2007) Архивирано 2012-02-04 на сајту Wayback Machine
  22. ^ "Maurice Béjart 1922~2007" Shinsokan Dance Magazine, Special Issue Volume XVII No.4 2008, Japan
  23. ^ Max Millard (9. 9. 2014). 100 New Yorkers of the 1970s: Revised Edition of Original Version. otbebookpublishing. стр. 50—. ISBN 978-3-95676-686-2. 
  24. ^ Lynn Garafola (28. 1. 2005). Legacies of Twentieth-Century DanceНеопходна слободна регистрација. Wesleyan University Press. стр. 192–. ISBN 978-0-8195-6674-4. 
  25. ^ David M. Brownstone; Irene M. Franck (1. 5. 1991). 20th century culture: a dictionary of the arts and literature of our time. Prentice Hall. стр. 36. ISBN 978-0-13-210519-4. 
  26. ^ „Empress Farah Pahlavi Official Site - سایت رسمی‌ شهبانو فرح پهلوی”. farahpahlavi.org. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2013. 
  27. ^ Meng, J. I. (29. 7. 2013). Translation, History and Arts: New Horizons in Asian Interdisciplinary Humanities Research (на језику: енглески). Cambridge Scholars Publishing. ISBN 9781443851176. 
  28. ^ Snodgrass, Mary Ellen (17. 3. 2015). World Clothing and Fashion: An Encyclopedia of History, Culture, and Social Influence (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781317451679. 
  29. ^ Dunning, Jennifer (25. 11. 1985). „Dance: Bejart Company Performs 'Bolero'”. The New York Times. Приступљено 20. 2. 2016. 
  30. ^ Anderson, Jack (8. 6. 1990). „Review/Ballet; Fashion Merger: Dance, Dollars And a New Scent”. The New York Times. Приступљено 20. 2. 2016. 
  31. ^ Cruickshank, Judith (24. 11. 2007). „Maurice Béjart: Influential choreographer who attracted huge audiences to ballet”. The Independent. Приступљено 20. 1. 2016. 
  32. ^ „Decorations Bureau web site”. CAO. Приступљено 5. 11. 2011. 
  33. ^ „Council of State decree”. Quan online. Приступљено 5. 11. 2011. 
  34. ^ „Embassy of Japan in Australia”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Moris Bežar na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Moris_Bežar&oldid=27676953”