Ресасти вечерњак
| Ресасти вечерњак | |
|---|---|
| |
| Myotis nattereri | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Chiroptera |
| Породица: | Vespertilionidae |
| Потпородица: | Myotinae |
| Род: | Myotis |
| Врста: | M. nattereri
|
| Биномно име | |
| Myotis nattereri (Kuhl, 1817)
| |
| |
| Ареал ресастог вечерњака | |
Ресасти вечерњак[2] (лат. Myotis nattereri) је врста слепог миша из породице вечерњака (лат. Vespertilionidae).
Опис врсте[уреди | уреди извор]
У питању је слепи миш средње величине, са дугим ушима и узаном њушком. Бела вентрална страна је оштро одвојена од тамније, смеђе дорзалне стране тела. Трагус је благо повијен и већи од половине уха. Наборани крај репа је прекривен са два реда кратких, оштрих закривљених чекиња. [3]
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Врста је присутна у Азербејџану, Албанији, Алжиру, Андори, Аустрији, Белгији, Белорусији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Гибралтару, Грузији, Грчкој, Данској, Естонији, Израелу, Ираку, Ирану, Ирској, Италији, Јерменији, Јордану, Кипру, Летонији, Либану, Литванији, Лихтенштајну, Луксембургу, Мађарској, Македонији, Мароку, Монаку, Немачкој, Пољској, Португалу, Румунији, Русији, Сан Марину, Сирији, Словачкој, Словенији, Србији, Туркменистану, Турској, Уједињеном Краљевству, Украјини, Финској, Француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој, Швајцарској, Шведској и Шпанији.[1]
Станиште[уреди | уреди извор]
У централној Европи основна станишта врсте су шуме и отворени шумски предели, отворени воћњаци и обала зараслих у вегетацију. Ретко користе потпуно отворена подручја, али се могу уочити како лове у околини воћњака и свеже покошених ливада.
Лети склоништа већином налази у дупљама дрвећа, вештачким кућицама и зградама. У Средоземљу користе пукотине стена и зидова. Зимска склоништа су већином пећинска, поред тога користе и пукотине у зидинама и стенама. [4]
Угроженост[уреди | уреди извор]
Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[1]
Популациони тренд[уреди | уреди извор]
Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима.[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Gazaryan, S.; Kruskop, S. V.; Godlevska, L. (2020). „Myotis nattereri”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2022.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 15. 12. 2022. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (PDF). carina.rs.
- ^ Dietz, Christian (2016). Bats of Britain and Europe. Andreas Kiefer. London. ISBN 1-4729-6318-0. OCLC 1037809612.
- ^ Paunović, Milan; Пауновић, Милан (2020). Fauna slepih miševa (Mammalia, Chiroptera) Srbije : primljeno na VI skupu Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, održanom 15. juna 2018. godine. Radmila Petanović, Радмила Петановић. Beograd. ISBN 978-86-7025-887-7. OCLC 1269000355.
Литература[уреди | уреди извор]
- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
