Nikotinski acetilholinski receptor
Nikotinski acetilholinski receptori (nAChR) su holinergički receptori koji formiraju ligandom kontrolisane jonske kanale u ćelijskim membranama pojedinih neurona i na postsinaptičkoj strani neuromaskularnog spoja. Kao jonotropni receptori, nAChR su direktno vezani za jonske kanale i ne koriste sekundarne glasnike (poput metabotropnih receptora). Nikotinski acetilholinski receptori su najbolje ispitani među jonotropnim receptorima.[1]
Poput drugih tipova acetilholinskih receptora (npr. muskarinskih acetilholinskih receptora - mAChR) nAChR se iniciraju vezivanjem neurotransmitera acetilholina (ACh). Dok su muskarinski receptori isto tako aktivirani muskarinom, nikotinski receptori mogu da budu aktivirani nikotinom. Iz tog razloga se nazivaju "nikotinskim" receptorima.[1][2][3]
Postoje tri tipa nikotinskih receptora: mišićni, ganglijski i CNS.[4]
Struktura[уреди | уреди извор]
Oni predstavljaju tipične predstavnike jonskih kanala koji se otvaraju posredstvom liganda. Oni su pentameri su. Pet podjedinica može da bude jedan od 16 različitih članova ove familije proteina. Svaka od 5 podjedinica sadrži 4 transmembranski alfa heliksa. Po jedan od tih heliksa (M2) formira centralnu poru. Acetilholin se vezuje za ove podjedinice (alfa) i to za dve koje su smeštene ekstracelularno.
Lokalizacija[уреди | уреди извор]
- Receptori mišićnog tipa su lokalizovani na neuromišićnom spoju skeletnih mišića.
- Gangliski tip se nalazi u ganglijama simpatikusa i parasimpatikusa, i odgovoran je za transmisiju.
- CNS tip je široko distribuiran u mozgu i veoma je heterogen u pogledu molekulske strukture i lokalizacije.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Purves, Dale, George J. Augustine, David Fitzpatrick, William C. Hall, Anthony-Samuel LaMantia, James O. McNamara, and Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th изд.). Sinauer Associates. стр. 122—6. ISBN 978-0-87893-697-7.
- ^ Siegel G.J.; Agranoff B.W.; Fisher S.K.; Albers R.W. & Uhler M.D. (1999). „Basic Neurochemistry: Molecular, Cellular and Medical Aspects”. GABA Receptor Physiology and Pharmacology (6th изд.). American Society for Neurochemistry. Приступљено 1. 10. 2008.
- ^ Itier V, Bertrand D (2001). „Neuronal nicotinic receptors: from protein structure to function”. FEBS Letters. 504 (3): 118—25. PMID 11532443. doi:10.1016/S0014-5793(01)02702-8.
- ^ H.P. Rang; M.M. Dale; J.M. Ritter; P.K. Moore. Pharmacology. ISBN 0-443-07145-4.
Literatura[уреди | уреди извор]
- H.P. Rang; M.M. Dale; J.M. Ritter; P.K. Moore. Pharmacology. ISBN 0-443-07145-4.
- Purves, Dale, George J. Augustine, David Fitzpatrick, William C. Hall, Anthony-Samuel LaMantia, James O. McNamara, and Leonard E. White (2008). Neuroscience (4th изд.). Sinauer Associates. стр. 122—6. ISBN 978-0-87893-697-7.
