Posteriorna hipofiza
| Posteriorna hipofiza | |
|---|---|
 Hipofiza. Posteriorna hipofiza je obojena plavo | |
 Centralni sagitalni presek hipofize odraslog majmuna. (Posteriorni režanj je dole desno.) | |
| Detalji | |
| Latinski | Pars nervosa glandula pituitaria, pars nervosa hypophyseos, lobus posterior hypophyseos |
| Prekurzor | Neuralna cev[1] |
| donja hipofizna arterija | |
| hipofizna vena | |
| Pokazatelji | |
| Grejova anatomija | p.1275 |
| MeSH | A06.407.747.734 |
| NeuroLex ID | Neurohypophosis |
| Dorlands /Elsevier | Posterior pituitary hormones |
| TA | A11.1.00.006 |
| FMA | 74636 |
| Anatomska terminologija | |
Posteriorna hipofiza (neurohipopfiza) se sastoji od posteriornog režnja hipofize i dela endokrinog sistema. Uprkos njenog imena, posteriorna hipofizna žlezda nije žlezda sama po sebi, nego je uglavnom kolekcija aksonskih projekcija iz hipotalamusa koje se zavrđavaju iza anteriorne hipofize.[2][3]
Dodatne slike[уреди | уреди извор]
-
Posteriorna hipofiza se sastoji od posteriornog režnja hipofizne žlezde -
Sinusi -
Hipotalamusna jegra
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Embryology at unc.edu”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2010. г. Приступљено 26. 12. 2012.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Slavoljub V. Jovanović, Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 86-387-0604-9.
Literatura[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
