Prednji spinalni sindrom

С Википедије, слободне енциклопедије
Prednji spinalni sindrom

Prednji spinalni sindrom, prednji sindrom kičmene moždine ili sindrom prednje spinalne arterije je vaskularna bolest nervnog sistema uzrokovana kompresijom prednje spinalne arterije, sa karakterističnom ishemijom, uključuje kompletnu motornu paralizu i gubitak osećaja bola i temperature ispod nivoa lezije. Ukoliko je očuvana zadnja kolumna, osećaj dodira, vibracija i propriocepcija su očuvani.[1]

Udružen je sa rasprskavajućim prelomima (frakturama) kičmenog stuba (eng. burst fracture), spinalnih kolumni i retropulzijom fragmenata, koje posledično dovode do aksijalne kompresije.[2][3][4][5].[6][7][8][9]

Anatomija prednje spinalne arterije[уреди | уреди извор]

Prednja spinalna arterija (lat. a. spinalis anterior) odvaja se od vertebralne arterije (lat. a. vertebralis) u visini produžene moždine sa dva korena koji se odmah spajaju u jednu arteriju. Spušta se prednjom stranom kičmene moždine i u visini konusa anastomozira se sa zadnjom arterijom kičmene moždine (lat. a. spinales posteriores). Prednja spinalna arterija ishranjuhe 75% tkiva kičmene moždine.[9]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Prednji sindrom kičmene moždine nastaje najčešće kao posledica okluzije prednje spinalne arterije koja dovodi do oštećenja prednje dve trećine kičmene moždine. Kompresija spinalne arterije može da nastane:[1]

  • lokalnom tumorskom masom,
  • protruzijom cervikalnog i torakalnog diskusa.
  • traumomom kičmenog stuba sa retropulzijom fragmenata.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Klinička slika zavisi od visine lezije, jer se u zavisnosti od visini lezije zapaža flakcidna paraliza udova, koja nastaje relativno brzo, a u nižim nivoima posle dijashize paraliza je spastična.

Poremećaj senzibiliteta je najčešće po tipu siringomijelične disocijacije, na donjoj visini lezije. Opisane paralize odnose se na trombozu u cervikalnim segmentima. U torakalnim segmentima tromboza dovodi do spastične paraplegije donjih ekstremiteta (posle faze dijashize) i već opisanog oštećenja senzibiliteta. U lumbalnom nivou izazvaće mlitavu para-plegiju sa ispadom senzibiliteta u odgovarajućim segmentima nogu. Poremećaji sfin-ktera su uvek prisutni.[10]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Osnovni principi u dijagnostici ovog sindroma su: anamneza, fizikalni pregled, klinički neurološki pregled, slikovni ilaboratorijski testovi.

U ovih bolesnika obavezna je što detaljnija anamneza, jer je u slučaju traume, razlog bolesnikovog stanja jasan. Detaljan neurološki pregled i radiološka dijagnostika, su veoma značajni i uključuju prvo nativne rendgenske snimke kičme, a potom, u zavisnosti od raspoloživosti ostalih metoda, CT, mijelografiju ili, što je svakako najbolji izbor, NMR.[11][12][13][14][15]

Pregled likvora je obavezan, naročito kod sumnje na akutni mijelits i hematomijeliju.

Terapija[уреди | уреди извор]

Medikamentno i simptomatsko lečenje

Osim antiedematozne terapije koja uključuje primenu visokih doza kortikosteroida, preporučuje se primena antibiotika širokog spektra radi sprečavanja sekundarnih urinarnih i respiratornih infekcija. Odmah po prijemu, bolesnik se mora kateterizovati i ispira se mokraćna bešika fiziološkim ili blagim antiseptičnim rastvorima. Kod visokih lezija kičmene moždine mogu se javiti parlitični ileus i dilatacija želuca i stoga prvih dana treba izbegavati oralno hranjenje bolesnika. Često su neophodne klizme. Prostigmin se može primeniti radi pokretanja peristaltike creva. Nega kože i stalno okretanje bolesnika u postelji veoma su značajni da bi se sprečio nastanak dekubitusa. Korišćenje antidekubitalnih dušeka je od velike pomoći radi sprečavanja ove komplikacije.

Fizikalna terapija

Fizikalni tretman se mora sprovesti sistematski. Već prvih dana potrebno je sprovesti pasivne vežbe u postelji, vežbe disanja. Program fizikalnog tretmana mora da obez-bedi maksimalnu restituciju funkcija kičmene moždine.

Hirurško lečenje

Ako se primećuju kompresivne lezije kičmene moždine, može se tražiti konsultacija sa neurohirurgom, i evantualno primeniti neurohirurško lečenje.[16]

Prognoza[уреди | уреди извор]

Prognoza je neizvesna, sa stopom smrtnosti od 20% do 50%. Pri čemu treba imati u vidu da većina pacijenata ostaje sa narušenim funkcijama i sa teškom disfunkcijom bešike.[17]

Jedne trećine do polovine pacijenata doživljava sporo oporavak barem umerene prirode.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Poeck, Klaus; Hacke, Werner (2006). Neurologie (12th изд.). Springer. ISBN 978-3-540-29997-4. 
  2. ^ Moore K, Persaud TVN. The developing human: clinially oriented embryology, 6th ed. Philadelphia: W.B. Saunders Company, 1998.
  3. ^ Nolting, D.; Hansen, B. F.; Keeling, J.; Kjaer, I. (1998). „Prenatal development of the normal human vertebral corpora in different segments of the spine”. Spine. 23 (21): 2265—71. PMID 9820904. S2CID 37096094. doi:10.1097/00007632-199811010-00003. .
  4. ^ Capecchi MR. (1996). „Function of homeobox genes in skeletal development”. Ann NY Acad Sci. 785 (1): 34—7. Bibcode:1996NYASA.785...34C. PMID 8702174. S2CID 1212179. doi:10.1111/j.1749-6632.1996.tb56241.x. .
  5. ^ Gasser RF. (1979). „Evidence that sclerotomal cells do not migrate medially during normal embryonic development of the rat”. Am J Anat. 154 (4): 509—24. PMID 433794. doi:10.1002/aja.1001540406. 
  6. ^ Wilting J, Muller TS, Ebensperger C, et al. Development of the vertebral column: morphogenesis and genes. In: Vogel R, Fanghaenel J, Giebel J, eds. Aspects of terminology. Marburg, Germany: Tectum Verlag, 1996.
  7. ^ Seller MJ, Nevin NC. (1984). „Periconceptional vitamin supplementation and the prevention of neural tube defects in South-East England and Northern Ireland”. J Med Genetics. 21 (5): 325—30. PMC 1049312 Слободан приступ. PMID 6502647. doi:10.1136/jmg.21.5.325. .
  8. ^ Iqbal, M. M. (2000). „Prevention of neural tube defects by periconceptional use of folic acid”. Pediatr Rev. 21 (2): 58—66. PMID 10660632. S2CID 245158899. doi:10.1542/pir.21.2.58. 
  9. ^ а б Nieuwenhuys R, Voogd JC et al. The Human Central Nervous System. Springer, Berlin, New York; 2008.
  10. ^ Mokete, L.; Robertson, A.; Viljoen, D.; Beighton, Peter (2005). „Bruck syndrome: congenital joint contractures with bone fragility”. Journal of Orthopaedic Science. 10 (6): 641—646. PMID 16307191. S2CID 46110203. doi:10.1007/s00776-005-0958-9. .
  11. ^ Weidauer, S.; Nichtweiss, M.; Lanfermann, H.; Zanella, F. E. (октобар 2002). „Spinal cord infarction: MR imaging and clinical features in 16 cases”. Neuroradiology. 44 (10): 851—7. PMID 12389137. S2CID 25304093. doi:10.1007/s00234-002-0828-5. 
  12. ^ Luo, C. B.; Chang, F. C.; Teng, M. M.; Chen, S. S.; Lirng, J. F.; Chang, C. Y. (фебруар 2003). „Magnetic resonance imaging as a guide in the diagnosis and follow-up of spinal cord infarction”. J Chin Med Assoc. 66 (2): 89—95. PMID 12716006. .
  13. ^ Küker, W.; Weller, M.; Klose, U.; Krapf, H.; Dichgans, J.; Nägele, T. (јул 2004). „Diffusion-weighted MRI of spinal cord infarction--high resolution imaging and time course of diffusion abnormality”. J Neurol. 251 (7): 818—24. PMID 15258783. S2CID 43765856. doi:10.1007/s00415-004-0434-z. .
  14. ^ Shinoyama, Mizuya; Takahashi, Toshiyuki; Shimizu, Hiroaki; Tominaga, Teiji; Suzuki, Michiyasu (мај 2005). „Spinal cord infarction demonstrated by diffusion-weighted magnetic resonance imaging”. J Clin Neurosci. 12 (4): 466—8. PMID 15925784. S2CID 33860898. doi:10.1016/j.jocn.2004.01.010. .
  15. ^ Thomas, T.; Branson, H. M.; Verhey, L. H.; Shroff, M.; Stephens, D.; Magalhaes, S.; Banwell, B. (2012). „The demographic, clinical, and magnetic resonance imaging (MRI) features of transverse myelitis in children”. J Child Neurol. 27 (1): 11—21. PMID 21968984. S2CID 34515202. doi:10.1177/0883073811420495. 
  16. ^ Weber P, Vogel T, Bitterling H, Utzschneider S, von Schulze Pellengahr C, Birkenmaier C. Spinal cord infarction after operative stabilisation of the thoracic spine in a patient with tuberculous spondylodiscitis and sickle cell trait. Spine. 2009 Apr 15. 34(8):E294-7.
  17. ^ Salvador de la Barrera S; Barca-Buyo, A.; Montoto-Marqués, A.; Ferreiro-Velasco, M. E.; Cidoncha-Dans, M.; Rodriguez-Sotillo, A. (октобар 2001). „Spinal cord infarction: prognosis and recovery in a series of 36 patients”. Spinal Cord. 39 (10): 520—5. PMID 11641795. S2CID 26765407. doi:10.1038/sj.sc.3101201. .

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prednji_spinalni_sindrom&oldid=27448264”