Samsung

С Википедије, слободне енциклопедије
Samsung
Tipčebol (eng. Chaebol)
IndustrijaKonglomerat
Osnovana1938
OsnivačLi Bjong-Čul
SedišteSamsung Taun, Seul, Južna Koreja
PodručjaMultinacionalna kompanija
Ključni ljudiLi Kun-Hi (Predsednik i CEO)
Li Su-Bin (Predsednik, CEO u Samsung Životno Osiguranje)[1]
Proizvod(i)Odeća, hemikalije, potrošačka elektronika, elektronske komponente, medicinska oprema, precizni instrumenti, poluprovodnici, brodovi, telekomunikaciona oprema
UslugeOglašavanje, građevina, zabava, finansijske usluge, usluge informaciono-komunikacionih tehnologija, medicinske usluge, maloprodaja
PrihodUS$ 247,5 milijardi (2011)[2]
Neto zaradaUS$ 18,3 milijardi (2011)[2]
AktivaUS$ 384,3 milijardi(2011)[2]
Akcijski kapitalUS$ 224,7 milijardi(2011)[2]
Zaposlenih369,000 (2011)[2]
PodružniceSamsung Elektronika
Samsung Životno Osiguranje
Samsung Teška Industrija
Samsung C&T Korporacija
Samsung SDS itd.
VebsajtSamsung.com

Samsung Grupa (engl. Samsung Group) je južnokorejska multinacionalna kompanija konglomerat sa sedištem u gradu Samsung Taun, Seul. Obuhvata brojne filijale i zavisne kompanije, ujedinjene pod najvećim južnokorejskim brendom Samsung.

Poznate industrijske filijale ove grupe su Samsung Elektronika (engl. Samsung Electronics), druga kompanija u svetu u oblasti informacionih tehnologija po prihodima u 2011. godini,[3][4] Samsung Teška Industrija (engl. Samsung Heavy Industries), druga kompanija u svetu u oblasti brodogradnje po prihodima u 2010. godini,[5] Samsung Inženjering (engl. Samsung Engineering) i Samsung C&T, 35. i 72. najveća građevinska kompanija u svetu, respektivno, i Samsung Tekvin (engl. Samsung Techwin), proizvođač oružanih tehnologija i optoelektronike.[6] Druge poznate filijale su Samsung Životno Osiguranje (engl. Samsung Life Insurance), 14. najveća kompanija u svetu u oblasti životnog osiguranja,[7] Samsung Everland, operator odmarališta Everland, najstarijeg tematskog parka u Južnoj Koreji[8] i Cheil Worldwide, 19. kompanija u svetu u oblasti oglašavanja po prihodima u 2010. godini.[9][10]

Samsung proizvodi približno petinu ukupnog izvoza Južne Koreje[11] i prihodi su mu veći od BDP-a mnogih zemalja; 2006. godine, Samsung je bio na 35. mestu najvećih svetskih kompanija.[12] Kompanija ima snažan uticaj južnokorejski ekonomski razvoj, politiku, medije i kulturu i glavna je pokretačka snaga "Čuda sa reke Han".[13][14]

Naziv[уреди | уреди извор]

Prema osnivaču Samsung Grupe, Li Bjong-Čul-u značenje reči Samsung na korejskom jeziku je "tri zvezde". Reč "tri" predstavlja nešto "veliko, brojno i snažno"; reč "zvezda" predstavlja večnost.[15]

Istorija[уреди | уреди извор]

1938 do 1970[уреди | уреди извор]

1938. Li Bjong-Čul se iz velike zemljoposjedničke porodice u okrugu Uijeung preselio u obilžnji Daegu i osnovao Samsung Sanghoe . Samsung je počeo kao malo trgovačko preduzeće sa četrdeset radnika iz Su-donga (sada Ingio-dong).[16] Bavili su se uzgajivanjem lokalnih namirnica i pravili su rezance. Kompanija je napredovala i Li je preselio sedište kompanije u Seul 1947. Kada je izbio Korejski rat, bio je prisiljen da napusti Seul. Osnovao je šećeranu u Buasnu. 1954. Li je osnovao Cheil Mojik i izgradio fabriku u Daeguu. To je bila najveća fabrika vune u zemlji.

Li je nastojao da uspostavi Samsung kao lidera u širokom spektru industrija. Prešli su u biznis kao što je osiguranje, hartije od vrijednosti i prodaja. Predsednik Park Čung He je video veliki značaj industrijalizacije. On je fokusirao svoju strategiju privrednog razvoja na nekoliko velikih domaćih konglomerata i pomagao im je finansijski.[17] 1947. Čo Hong-jai, osnivač Hyosung grupe je investirao u novu kompaniju nazvanu Samsung Mulsan Gongsa odnosno Samsung Trading Corporation zajedno sa osnivačem Samsunga Li Bjong-čulom. Nakon nekoliko godina, Čo i Li su se odvojili usled razlika u stilu upravljanja. [18]

Kasnih 60-ih, Samsung grupa je ušla u elektro industriju. Osnovali su nekoliko odeljenja vezanih za elektroniku kao što su Samsung Electronics Devices, Samsung Electro-Mechanics, Samsung Corning i Samsung Semiconductor & Telecommunications i izgradili zgradu u Suvonu. Prvi proizvod im je bio crno beli televizor.

1970 do 1990[уреди | уреди извор]

1980-e Samsung je ušao u telekomunikacijsku i hardver industriju. Njihov prvi proizvod bile su telefonske centrale. Postrojenje je napredovalo u telefonskoj i faks proizvodnji i postalo centar Samsungove proizvodnje telefona. Proizveli su više od 800 miliona mobilnih telefona do današnjeg dana.[19]

Nakon smrti osnivača Lija, 1987. Samsung Group se razdvojila u četiri poslovne grupacije - Samsung Group, Shinsegae Group, CJ Group i Hansol Group.[20] 1980-e Samsung Electronics je počeo sa velikim ulaganjima u istraživanje i razvoj, te investicije su bile od ključnog značaja i gurnuli su kompaniju u prvi plan globalne elktronske industrije. 1982. izgradili su fabriku za televizijsku montažu u Portugalu, 1984. fabriku u Njujorku, 1985. fabriku u Tokiju, postrojenje u Engleskoj i još jedno postrojenje u Ostinu (Austin), Teksas 1996-e. Do 2012-e Samsung je investirao više od 13 milijardi američkih dolara u postrojenje u Ostinu. To čini Ostin lokacijom s najvećim stranim ulaganjem u Teksasu i jednom od najvećih stranih investicija u Sjedinjenim Američkim Državama.[21]

1990 do 2000[уреди | уреди извор]

Samsung je počeo da raste kao međunarodna korporacija u 1990-im. Samsungove građevinske filijale su dobile uguvore o izgradnji dve kule Petronas u Maleziji: Tajpej 101 u Tajvanu i Burdž Kalifa u Ujedinjenim arapskim emiratima.[22] 1993. godine Li Kun-hi je prodao 10 Samsungovih ogranaka, smanjio kompaniju i spojio ostale operacije kako bi se fokusirao na tri industrije: elektroniku, inžinjering i hemikalije. 1996. godine, Samsung grupa je ponovo stekla fondaciju univerizeta Sungkyunkwan.

Samsung je postao najveći svetski proizvođač čipova nakon Intel-a.[23] 1995. godine, Samsung je napravio svoj prvi LCD ekran. Deset godina kasnije, Samsung je postao najveći svetski proizvođać LCD panela i Soni je kontkaktirao Samsung da sarađuju, a 2006 godine S-LCD je osnovan kao zajednički poduhvat. 26. decembra 2011. je objavljeno da je Samsung postao vlasnik celokupnog S-LCD-a.[24]

U poređenju sa drugim velikim korejskim kompanijama, Samsung je preživeo azijsku finansijsku krizu 1997. godine relativno neoštečen. Međutim, Samsung Motor je prodat Reno-u u značajnom gubitku. Međutim, Samsung i dalje proizvodi avionske motore i gasne turbine.[25]

2000 do danas[уреди | уреди извор]

Godine 2010., Samsung je objavio 10-godišnji plan koji se fokusira na pet zanimanja.[26]

U prvom krvartalu 2012. godine, Samsung Elektroniks je postao najveći proizvođač mobilnih telefona na svetu, prestigavši Nokiu, koja je bila tržišni lider od 1998. godine.[27][28]

Dana 24. avgusta 2012. godine Samsung Elektroniks je morao da plati Eplu 1.05 milijardi zbog kršenja šest svojih patenata u tehnologiji pametnih telefona. Međutim to je dosta manje od 2,5 milijardi dolara koliko je Epl tražio. Takođe je usledila južnokorejska odluka u kojoj se navodi da su obe kompanije krive za kršenje intelektualne svojine jedni druge. Tada je Epl pokušao da zabrani prodaju 8 Samsungovih telefona u SAD-u,[29] što je sud odbio.[30]

U 2015. godini Samsung je dobio više patenata u SAD-u nego bilo koja druga kompanija. Do 11. decembra, Samsung je dobio 7,679 korisnih patenata.[31]

Dana 2. avgusta 2016. godine, Samsung Elektroniks je predstavio novi Galaxy Note 7.[32] Medjutim početkom septembra 2016. godine Samsung je obustavio prodaju telefona iz razloga što je telefon imao problem pregrevanja baterije što je moglo da izazove čak i eksploziju.[33]

Akvizicije i pokušaji akvizicije[уреди | уреди извор]

Samsung je napravio sledeće akvizicije i pokušaje akvizicije:[34]

Rolej - Švajcarska borba za satove[уреди | уреди извор]

Samsung Tekvin je kupio nemačkog proizvođača kamera, Roleja, 1995. godine. Samsung (Rolej) je iskoristio svoju optičku ekspertizu na kristalima nove linije 100% švajcarskih satova, koju je dizajnirao tim časovničara u Nouvelle Piquerz C.A. u Bassequort, Švajcarska. Roleks-ova odluka da se bori sa Rolej-em na svakom frontu proizašla je iz bliske sličnosti između ova dva imena i straha da će njena prodaja biti posledica toga. Rolex vidi tu borbu na frontu kao vitalnu za čitavu Švajcersku industriju satova. Rolex je uspeo da zadrži Rolej-a van nemačkog tržišta te je 11. marta 1995. godine okružni sud u Kelnu zabranio reklamiranje i prodaju Rolej-a na teritoriji Nemačke.[35] 1999. godine, rukovodioci Roleja su otkupili kompaniju.[36]

Foker - holandski proizvođač aviona[уреди | уреди извор]

Samsung je izgubio šansu da oživi svoju neuspelu ponudu da preuzme holandskog proizvođača aviona Fokera kada su ostali proizvođači aviona odbili da sklope savez. Tri predložena partnera: Hjundai, Hanjin i Daevu, obavestili su južnokorejsku vladu da se neće pridružiti Samsung Ajrospejs Industrisu.[37]

AST Risrč[уреди | уреди извор]

Samsung je kupio AST (1994) u neuspelom pokušaju da se probiju na kompjutersko tržište Severne Amerike. Samsung je bio primoran da zatvori AST što je dovelo do otpuštanja velikog broja radnika i niza gubitaka.[38]

FUBU - odeća[уреди | уреди извор]

1992. godine, američki modni preduzetnik Dejmond Džon je započeo kompaniju sa kolekcijom šešira koju je napravio u podrumu svoje kuće u Kvins okrugu grada Njujorka. Kako bi finansirao svoju kompaniju, Džon je morao da kuću pod hipoteku od 100,000 dolara. Uz pomoć prijatelja, Džon je jednu polovinu svoje kuće pretvorio u prvu fabriku FUBU-a, dok je u drugoj polovini živeo. Sa proširenjem FUBU-a, Samsung je 1995. godine odlučio da investira u FUBU.[39]

Imanje braće Lehman[уреди | уреди извор]

Samsung Sekjuritis je bila jedna od nekoliko brokera koji su bili zainteresovani za Imanje braće Lehman.

MEDISON - ultrazvučni uređaji[уреди | уреди извор]

U decembru 2010. godine, Samsung Elektorniks je kupio MEDISON, južnokorejsku kompaniju medecinske opreme.[40]

Grandis - proizvođač memorije[уреди | уреди извор]

U julu 2011. godnie, Samsung je objavio da je kupio proizvođača MRAM-a, Grandis.[41] Rečeno je da će se Grandis fokusirati na pravljenju nove generacije RAM-a.[42]

Zajednički poduhvat Samsunga i Sonija - LCD[уреди | уреди извор]

Dana 26. decembra 2011. godine, komisija Samsung Elektroniksa je odobrila plan o kupovini Sonijevog celokupnog udela u njihovom zajedničkom poduhvatu LCD-u u vrednosti od 938.91 miliona dolara.[24]

mSpot - muzičke usluge[уреди | уреди извор]

Dana 9. maja 2012. godine, mSpot je objavio da je kupljen od strane Samsung Elektroniksa sa namerom pružanja muzičke usluge u oblaku.[43] Proizvod toga je Samsung Mjuzik Hab.

NVELO - proizvođač keš softvera[уреди | уреди извор]

U decembru 2012. godine, Samsung je objavio da je kupio proizvođača privatnih softvera za skladištenje, NVELO, čije je sedište u mestu Santa Klara, Kalifornija.[44]

NeuroLogika - prenosivi CT skener[уреди | уреди извор]

U januaru 2013. godine, Samsung je objavio da je kupio NeuroLogiku. Uslovi dogovora nisu objavljeni.[45]

SmartTings - kućna automatizacija[уреди | уреди извор]

Dana 14. avgusta 2014. godine, Samsung je kupio SmartTings. Kompanija nije objavila nabavnu cenu, ali je TekKranč saopštio cenu od 200 miliona dolara kada su počeli dogovore u julu 2014.[46]

KvajetSajd - američka firma klimi uređaja[уреди | уреди извор]

Dana 19. avgusta 2014. godine, Samsung je izjavio da je kupio KvajetSajd kako bi poboljšao svoj biznis "pametna kuća". Potparol Samsunga je izjavio da je Samsung kupio 100% KvajetSajda ali je odbio da saopšti cenu ili neke druge detalje.[47]


Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Olsen, Kelly (22. 4. 2008). „Samsung chairman resigns over scandal”. Associated Press via Google News. Архивирано из оригинала на датум 29. 4. 2008. Приступљено 22. 4. 2008. 
  2. ^ а б в г д „Samsung Profile 2011”. Samsung.com. 31. 12. 2010. Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2012. Приступљено 10. 6. 2012. 
  3. ^ „Technology - Samsung beats HP to pole position”. Ft.com. Приступљено 4. 9. 2010. 
  4. ^ Economist.com Succession at Samsung – Crowning success
  5. ^ Park, Kyunghee (28. 7. 2009). „July 29 (Bloomberg) – Samsung Heavy Shares Gain on Shell’s Platform Orders (Update1)”. Bloomberg. Приступљено 11. 11. 2010. 
  6. ^ „The Top 225 International Contractors2010”. Enr.construction.com. 25. 8. 2010. Приступљено 11. 11. 2010. 
  7. ^ „Global 500 2009: Industry: - FORTUNE on CNNMoney.com”. Money.cnn.com. 20. 7. 2009. Приступљено 4. 9. 2010. 
  8. ^ „The World's Best Amusement Parks”. Forbes.com. 21. 3. 2002. Приступљено 11. 9. 2010. 
  9. ^ „Cheil Worldwide Inc (030000:Korea SE)”. businessweek.com. 15. 9. 2010. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2012. Приступљено 16. 9. 2010. 
  10. ^ „Agency Family Trees 2010”. Advertising Age. 26. 4. 2010. Приступљено 16. 9. 2010. 
  11. ^ Hutson, Graham; Richards, Jonathan (17. 4. 2008). „Samsung chairman charged with tax evasion - Times Online”. The Times. London. Приступљено 28. 2. 2011. 
  12. ^ „[초 국가기업] <上> 삼성 매출>싱가포르 GDP… 국가를 가르친다 – 조선닷컴”. Chosun.com. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2010. Приступљено 11. 11. 2010. 
  13. ^ „Samsung and its attractions - Asia’s new model company”. The Economist. 1. 10. 2011. Приступљено 11. 1. 2012. 
  14. ^ „South Korea’s economy - What do you do when you reach the top?”. The Economist. 12. 11. 2011. Приступљено 11. 1. 2012. 
  15. ^ „한국 10대 그룹 이름과 로고의 의미”. www.koreadaily.com. 10. 7. 2006. Приступљено 19. 9. 2010. 
  16. ^ „History – Corporate Profile – About Samsung – Samsung”. Samsung Group. Samsung Group. Архивирано из оригинала на датум 15. 04. 2011. Приступљено 21. 10. 2015. 
  17. ^ name=lee-kun-hee-resigns>Ihlwan, Moon (22. 4. 2008). „Scandal-Plagued Samsung Chairman Quits”. Bloomberg. Приступљено 21. 10. 2015. 
  18. ^ „Industrial giant's roots tied to nylon products”. Joongangdaily.joins.com. 9. 11. 2009. Приступљено 5. 2. 2011. 
  19. ^ (језик: корејски) Gumisamsung.com Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)
  20. ^ „Samsung to celebrate 100th anniversary of late founder”. koreaherald.com. 29. 3. 2010. Приступљено 21. 1. 2011. 
  21. ^ „Samsung invests $4B in Austin to boost chip output”, Austin Business Journal, 21. 8. 2012, Приступљено 22. 8. 2012 
  22. ^ „Dubai skyscraper symbol of S. Korea's global heights - CNN.com”. edition.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  23. ^ „South Korean court rules Samsung didn’t copy Apple’s iPhone design, but both infringed patents - The Washington Post”. web.archive.org. 26. 08. 2012. Приступљено 19. 05. 2019. 
  24. ^ а б „Samsung buys out Sony LCD venture” (на језику: енглески). 26. 12. 2011. Приступљено 19. 05. 2019. 
  25. ^ „UPDATE 1-Samsung Techwin to spin off camera business”. Reuters (на језику: енглески). 06. 11. 2008. Приступљено 19. 05. 2019. 
  26. ^ „Biogen Idec Inc Massachusetts Teams With Samsung”. web.archive.org. 23. 08. 2012. Приступљено 19. 05. 2019. 
  27. ^ „Samsung overtakes Nokia in phones” (на језику: енглески). 27. 04. 2012. Приступљено 19. 05. 2019. 
  28. ^ „Samsung Overtakes Nokia for Cellphone Lead - IHS Technology”. technology.ihs.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  29. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  30. ^ „Scribd”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  31. ^ „New stats: Samsung surges past IBM to lead U.S. patent race for 2015”. GeekWire (на језику: енглески). 15. 12. 2015. Приступљено 19. 05. 2019. 
  32. ^ „Samsung reveals Galaxy Note 7 will be unveiled at event on August 2nd”. Mail Online. 18. 07. 2016. Приступљено 19. 05. 2019. 
  33. ^ Hern, Alex (11. 10. 2016). „Samsung Galaxy Note 7 production permanently ended following battery explosions”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 19. 05. 2019. 
  34. ^ RicknA$?s, Mikael (01. 06. 2012). „Samsung buys Swedish wireless chip company Nanoradio”. Computerworld (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  35. ^ „Voigtlander & Rollei non-camera items”. web.archive.org. 21. 08. 2011. Приступљено 19. 05. 2019. 
  36. ^ „WWW.TLR-CAMERAS.COM/Rollei”. www.tlr-cameras.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  37. ^ „Samsung Loses Attempt to Acquire Fokker”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 01. 01. 1997. ISSN 0458-3035. Приступљено 19. 05. 2019. 
  38. ^ „FT.com / Technology - Samsung buys Dutch group in return to M&A”. web.archive.org. 26. 01. 2011. Приступљено 19. 05. 2019. 
  39. ^ „FUBU Shoes | ShoeShowCase”. web.archive.org. 24. 12. 2010. Приступљено 19. 05. 2019. 
  40. ^ Ramstad, Evan (14. 12. 2010). „Samsung Electronics Expands Into Medical Equipment”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 19. 05. 2019. 
  41. ^ Mearian, Lucas. „Samsung buys memory maker Grandis”. CIO UK. Приступљено 19. 05. 2019. 
  42. ^ „Samsung Acquires New-Gen Memory Maker Grandis”. eWEEK. Приступљено 19. 05. 2019. 
  43. ^ „SAMSUNG ELECTRONICS ACQUIRES MSPOT | mSpot”. web.archive.org. 12. 05. 2012. Приступљено 19. 05. 2019. 
  44. ^ „Samsung Electronics Acquires NVELO | Samsung Semiconductor Global Website”. www.samsung.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  45. ^ „Samsung Buys Medical Imaging Company NeuroLogica”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  46. ^ Tilley, Aaron. „Samsung Acquires SmartThings, A Fast-Growing Home Automation Startup”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  47. ^ „Samsung buys U.S. air conditioner firm Quietside in 'smart home' push”. Reuters (на језику: енглески). 19. 08. 2014. Приступљено 19. 05. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]