Sonata Arctica

С Википедије, слободне енциклопедије
Соната Арктика
Sonata Arctica
Лични подаци
Друга именаTricky Beans (1995—1996)
Tricky Means (1996-1999)
Музички рад
Активни период1995. - данас
Оснивање1995. (Кеми,  Финска)
Жанрпауер метал, симфонијски метал, прогресивни метал
Издавачка кућаSpinefarm Records, Nuclear Blast
Чланови
Садашњи члановиTommy Portimo
Tony Kakko
Henrik Klingenberg
Elias Viljanen
Pasi Kauppinen
Бивши члановиJani Liimatainen
Pentti Peura
Janne Kivilahti
Mikko Härkin
Marko Paasikoski
Остало
Повезани чланциНајтвиш, Стратоваријус
Веб-сајтwww.sonataarctica.info
Дискографија
The Days of Grays
(2009) 		Stones Grow Her Name
(2012) 		Pariah’s Child
(2014)

Соната арктика (енгл. Sonata Arctica) је фински пауер метал бенд из Кемија. Основан је као хард рок бенд под називом Tricky Beans, који су касније променили у Tricky Means и коначно у Соната арктика, када су прешли на пауер метал. Они често у своје песме укључују и елементе симфонијског метала, а њихови каснији радови садрже неколико елемената типичних за прогресивни метал, такође.[1] Тренутни састав чине Тони Како, певач, Елијас Вилјанен, гитариста, Паси Каупинен бас гитариста, Хенрик Клингенберг, клавијатуриста и кејтариста (инструмент који је комбинација клавијатуре и гитаре) и бубњар Томи Портимо. Сви музичари у историји бенда су певали пратећи вокал, са изузетком Портима.

До данас су објавили укупно осам албума (три за Spinefarm Records и пет за Nuclear Blast), а њихов последњи је Pariah's Child, издат 28. марта 2014.

Биографија[уреди | уреди извор]

Оснивање и почеци (1996–1999)[уреди | уреди извор]

Бенд су основали Марко Пасикоски (гитара), Јани Лиматаинен (гитара) и Томи Портимо (бубњеви) у Кемију крајем 1995. Тони Како (вокал) и Пенти Пеаура (бас) су се прикључили бенду почетком 1996. Почетно име бенда је било Tricky Beans, и изводили су хард рок, радије него пауер метал на коме су касније изградили славу. Како је објаснио да када су га позвали у бенд, Пасикокси му је објаснио да ће бенд свирати „мешавину Мегадетa и Спин Доктора“.[2] На почетку каријере они су снимили три демоа који никада нису објављена Friend 'till the End, Agre Pamppers and PeaceMaker. По Тонију, првобитно име бенда је било засновано на једној њиховој ранијој песми, која је била „о старици која је била лукава и ја стварно не знам о чему сам причао (смех)“.[2] Њихов први наступ се ближио, а били су безимени, па су морали нешто да смисле.[2]

Бенд је променио име у Tricky Means 1997. и од тада, па до 1999. почињу да раде на свом стилу и који је на крају драстично промењен, у коме се истиче снажан утицај клавијатура и ослањање на ритам који се издвајао узпомоћ баса и гитаре. Певач Тони Како је развио чист стил певања који се ослањао на фалцато и на тенор. Како је изјавио да је на промену звука утицао Фински пауер метал бенд Стратоваријус.[3] У то време је бенд напустио други гитариста Марко Пасикоски, а Пенти Пеура је био избачен. Бенд је након тога добио и своје име Соната Артика, зато што су мислили да не би могли да продају метал албуме са таквим именом, а и прва продукцијска компанија им је то тражила. "Sonata Arctica" је предложио један од пријатеља, "соната" због музике, а "артика" због постојбине (Кеми, северна Финска).[2]

Соната Арктика уживо у Санта Ани 2007. Слева надесно Вилјанен, Како, Пасикоски, Луке, Клингерберг.

1997. су снимили демо под називом FullMoon у Tico Tico Studios у Кемију, који је био њихов први прави метал снимак. Састав су чинили певач и клавијатуриста Тони Како, гитариста Јани Лиматаинен, нови басиста Јане Кивилахти (који је почео као други гитариста[2]) и бубњар Томи Портимо. Демо је послато један пријатељ у Spinefarm Records и ускоро су потписали уговор о снимању свог првог албума.

Ecliptica (1999–2000)[уреди | уреди извор]

Први сингл Сонате Артике, UnOpened, изашао је 1997 у Финској. Ускоро након тога уследио је договор са издавачком кућама широм света, са чиме је почела дистрибуција њиховог деби албума. Деби албум, под именом Ecliptica, изашао је у новембру 1999. и пуштен је у продају широм света. Тони Како се фокусирао на певање па је бенд кренуо у потрагу за новим клавијатуристом. Мико Харкин је постала нови члан бенда и попунила место клавијатуристе. [2] Албум је достигао комерцијални успех, посебно у Јапану, где је продат у преко 300000 копија.[4]

Почетком 2000. Соната Артика је била одабрана да подржи, тада већ чувени пауер метал бенд, Стратовариус на њиховој турнеји по Еврпои. Марко Пасикоски се вратио у бенд да би свирао бас након што је Јане Кивилахти напустио бенд, одмах после турнеје. По Каковим речима, Јане је отишао зато што је мислио да не иду нигде, а Пасикоски је био њихов први избор као нови први басиста, јер је напустио бенд пре него што је бенд добио први уговар за албум.[2]

Silence (2001–2002)[уреди | уреди извор]

Од касних 2000. до касне 2001., бенд је радио на припреми њиховог новог албума - Silence - који је изашао у јуну 2001. Након тога је уследила турнеја, која је садржала концерте широм Европе (заједно са Гама Реј) и у Јапану. 2002. је Соната имала први концерт на територији Америке, и то са концертима у Бразилу и Чилеу. Албум уживо, под називом Songs of Silence изашао је исте године, који је садржао наступе са турнеје у Јапану. Крајем 2002., бенд је напустила Мико Харкин, због личних разлога.[5]

Silence је постигао комерцијални успех, продавши 15000 копија, чиме је зарадио златну плочу у Финској.[4]

Соната Арктика на Рокхарцу 2016., у Баленштет, Немачка.

Winterheart's Guild (2003)[уреди | уреди извор]

Трећи албум - Winterheart's Guild - снимљен је уз помоћ искусног клавијатуристе Јенс Џонсона из Стратоваријуса који је снимио солое на клавијатурама, док је Како бринуо о основним стварима. Албум је објављен 2003. године[6].

Чланови[уреди | уреди извор]

Временска линија

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Year Детаљи о албуму Позиција на листама Продаја у Финској и сертификати
[8]
ФИН
[9] 		AУС
[10] 		ФРА
[11] 		НЕМ
[12] 		JПН
[13] 		NLD
[14] 		ШВЕ
[15] 		ШВА
[16]
1999 Ecliptica
  • Датум изласка: 22. новембар 1999.
  • Ознака: Spinefarm (SPI 91 CD)
  • Формат: CD, Аудио-касета, LP
 18 — — — 57 — — — Златна (+31,000)
2001 Silence
  • Датум изласка: 21. јун 2001.
  • Издавач: Spinefarm (SPI 111 CD)
  • Формат: CD, Аудио-касета, LP
 3 — — — 16 — — — Златна (+27,000)
2003 Winterheart's Guild
  • Датум изласка: 21. фебруар 2003.
  • Издавач: Spinefarm (SPI 172 CD)
  • Формат: CD
 3 — 63 88 18 — — — Златна (+24,000)
2004 Reckoning Night
  • Датум изласка: 22. септембар 2004.
  • Издавач: Nuclear Blast (NB 1315-2)
  • Формат: CD, LP, дигитални
 2 — 132 77 14 — 57 85 Златна (+19,000)
2007 Unia
  • Датум изласка: 25. мај 2007.
  • Издавач: Nuclear Blast (NB 1854-2)
  • Формат: CD, LP, дигитални
 1 62 101 35 23 — 27 40 Златна (+24,000)
2009 The Days of Grays
  • Датум изласка: 16. септембар 2009.
  • Издавач: Nuclear Blast (NB 2379-2)
  • Формат: CD, LP, дигитални
 2 52 41 24 40 50 31 26 Златна (+17,000)
2012 Stones Grow Her Name
  • Датум изласка: 18. мај 2012.
  • Издавач: Nuclear Blast (NB 2861-2)
  • Формат: CD, LP, дигитални
 1 29 54 24 44 72 37 21 Златна (+12,000)
2014 Pariah's Child
  • Датум изласка: 28. март 2014.
  • Издавач: Nuclear Blast (NB 3216-2)
  • Формат: CD, LP, дигитални
 1 30 74 31 70 52 50 13
2014 Ecliptica: Revisited; 15th Anniversary Edition
  • Датум изласка: 24. октобар 2014.
  • Издавач: Nuclear Blast (NB 3394-0)
  • Формат: CD, LP, дигитални
 20 — — — 103 — — —
2016 The Ninth Hour
  • Датум изласка: 7. октобар 2016.
  • Издавач: Nuclear Blast
  • Формат: CD, LP, дигитални
 2 43 96 22 55 163 60 18
2019 Talviyö
  • Датум изласка: 6. септембар 2019.
  • Издавач: Nuclear Blast
  • Формат: CD, LP, дигитални
 2 — 133 26 — — — 22
"—" означава издања која се нису нашла на листи или нису била у продају у тој земљи.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Metal Forge Heavy Metal Music Zine - news, interviews and reviews”. Themetalforge.com. Архивирано из оригинала 02. 03. 2011. г. Приступљено 19. 7. 2011. 
  2. ^ а б в г д ђ е Lahtinen, Luxi (17. 11. 2001). „Metal Rules!!: Interview with Tony Kakko of Sonata Arctica”. Metal-Rules. Приступљено 26. 06. 2014. 
  3. ^ „Interview with The Gauntlet, 31 Mar 2007”. Thegauntlet.com. 31. 03. 2007. Архивирано из оригинала 03. 01. 2015. г. Приступљено 19. 07. 2011. 
  4. ^ а б „SONATA ARCTICA - Nuclear Blast USA”. http://www.nuclearblast.com/. 17. 11. 2001. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 15. 03. 2015.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  5. ^ Hinds, Andy. „Biography: Sonata Arctica”. Allmusic. Приступљено 20. 03. 2010. 
  6. ^ Lords of Metal review
  7. ^ „Sonata Arctica FAQ”. Sonataarctica.it. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 19. 07. 2011. 
  8. ^ „IFPI - Tilastot - Kulta- ja platinalevyt” (на језику: Finnish). IFPI. Архивирано из оригинала 03. 10. 2012. г. Приступљено 24. 01. 2010. 
  9. ^ „Finnish charts portal - Search for: Sonata Arctica > Album”. finnishcharts.com. Приступљено 10. 11. 2008. 
  10. ^ „Suchergebnisse in den österreichischen Charts” [Search results for the Austrian charts]. Charts.de (на језику: Немачком). Media Control. Приступљено 15. 07. 2012. 
  11. ^ „Les charts français - Recherche pour: Sonata Arctica > Album” (на језику: French). lescharts.com. Приступљено 10. 11. 2008. 
  12. ^ „Chartverfolgung / SONATA ARCTICA / Longplay” (на језику: German). Musicline.de. Архивирано из оригинала 05. 03. 2008. г. Приступљено 10. 11. 2008. 
  13. ^ „ソナタ・アークティカのアルバム売上ランキング” (на језику: Јапанском). www.oricon.co.jp. Приступљено 05. 02. 2015.  Текст „ ORICON STYLE” игнорисан (помоћ)
  14. ^ „Suchergebnisse in den niederlänischen Charts” [Search results for the Dutch charts]. Charts.de (на језику: German). Media Control. Приступљено 15. 07. 2012. 
  15. ^ „Swedish charts portal - Search for: Sonata Arctica > Album”. swedishcharts.com. Приступљено 10. 11. 2008. 
  16. ^ „Swiss charts portal - Search for: Sonata Arctica > Album”. swisscharts.com. Приступљено 10. 11. 2008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Sonata Arctica на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sonata_Arctica&oldid=27451656”