The Wall

С Википедије, слободне енциклопедије
The Wall
Студијски албум: Пинк Флојд
Издат30. новембра 1979.
Жанр
Трајање81:08
ИздавачHarvest
Capitol
ПродуцентПинк флојд
Дискографија
Animals
(1977)
The Wall
(1979)
The Final Cut
(1983)

The Wall (срп. Зид) је једанаести студијски албум енглеске рок групе Пинк Флојд, издат 1979. Продат је у преко 30 милиона копија или 60 милиона плоча (пошто је дупли албум). Америчко удружење дискографске индустрије га је 1999. сертификовало као 23x Platinum, што значи да се до тада продало преко 23 милиона копија у Сједињеним државама, што га чини најпродаванијим албумом Пинк Флојда у Америци. Почетком 1980. је заредом држао 15 недеља 1. место на америчким топ-листама, док је у Британији стигао до 3. места.

Песма Another Brick in the Wall (Part 2) била је једини сингл групе који је дошао до 1. позиције и на америчким и на британским топ-листама. Широм света су поједине песме са овог албума, као на пример „Another Brick in the Wall (Part 2)“, „Young Lust“, „Hey You“, „Comfortably Numb“ и „Run Like Hell“, постале хит синглови. The Wall је био последњи албум са Ричардом Рајтом, све до његовог повратка 1987. Током снимања, Роџер Вотерс је тражио много контроле, што је довело до тензија. Албум је укључен у књигу „1001 албум који треба да преслушаш пре него што умреш“ и међу Ролингстонових „500 најбољих албума свих времена“.

Концепт и прича[уреди | уреди извор]

Прича портретише антихероја Пинка, кога друштво терорише од најраније младости. Оца је изгубио веома рано (у бици за Анцио, 1944. током Другог светског рата, где је погинуо и Вотерсов отац), превише заштитнички настројена мајке га је емоцијално гушила, тирански учитељ га је малтретирао у школи, а касније у животу жена варала. Пинк се повлачи у свој свет фантазије, гради замишљени зид између њега и остатка света, као алегорију за његову емоцијалну удаљеност којом се шити од осталих људи. Свако лоше искуство у његовом животу додаје "још једну циглу на зид" (енгл. another brick in the wall). После дубоког размишљања како да допуни преостале рупе у зиду, Пинк обуставља “градњу” на извесно време. Постаје рок звезда и жени се, само да би га касније жена преварила, због његовог хладног држања и живота рок звезде. После тога, нставља градњу и завршава зид.

Он полако почиње да луди иза свог зида. Изнутра, он је изгубљен, али га његов живот и обавезе рок звезде терају на површину. Ситуацији нимало не помаже чињеница да га његови људи дрогирају “да би могао да одради шоу” (енгл. keep (him) going through the show). Пинк халуцинира, замишљајући да је фашистички диктатор, а да су његови концерти у ствари нео-нацистички скупови на којима он шаље своје људе да одстране оне које он сматра недостојним (у тој песми се спомињу пежоративним називима црнци, Јевреји, комунисти и други који су били на мети нациста). Касније, његова савест се буни против тога, и он приређује једно алегоријско суђење самом себи, где његов унутрашњи судија му наређује да сруши зид и да се отвори према свету. На свом крају албум се враћа на свој почетак.

The Wall турнеја 1980—1981[уреди | уреди извор]

На The Wall турнеји су извођене искључиво песме са овог албума уз неколико измена. Турнеја је за своје време била врло револуционарна. Током сваке песме за време прве половине концерта радници су градили огромни зид од белих картонских цигли, који би на крају прекрио целу бину. То је допринелу растућем утиску изолације. За време друге половине концерта зид је већ изграђен, и група би изводила песме иза или испред зида (када би изводили песме иза зида, били би визуелно потпуно одвојени од публике). На крају концерта, цео зид би се срушио.

Снимак једног концерта са турнеје постоји, али је слика током већине времена превише тамна и мутна.

Списак песама[уреди | уреди извор]

Прва страна (прва плоча)[уреди | уреди извор]

  1. "In the Flesh?" – 3:16
  2. "The Thin Ice" – 2:27
  3. "Another Brick in the Wall (Part 1)" – 3:21
  4. "The Happiest Days of Our Lives" – 1:46
  5. "Another Brick in the Wall (Part 2)" – 4:00
  6. "Mother" – 5:36

Друга страна (прва плоча)[уреди | уреди извор]

  1. "Goodbye Blue Sky" – 2:45
  2. "Empty Spaces" – 2:10
  3. "Young Lust" (Роџер Вотерс/Дејвид Гилмор) – 3:25
  4. "One of My Turns" – 3:35
  5. "Don't Leave Me Now" – 4:16
  6. "Another Brick in the Wall (Part 3)" – 1:14
  7. "Goodbye Cruel World" – 1:13

Трећа страна (друга плоча)[уреди | уреди извор]

  1. "Hey You" – 4:40
  2. "Is There Anybody Out There?" – 2:44
  3. "Nobody Home" – 3:26
  4. "Vera" – 1:35
  5. "Bring the Boys Back Home" – 1:21
  6. "Comfortably Numb" (Дејвид Гилмор/Роџер Вотерс) – 6:24

Четврта страна (друга плоча)[уреди | уреди извор]

  1. "The Show Must Go On" – 1:36
  2. "In the Flesh" – 4:13
  3. "Run Like Hell" (Дејвид Гилмор/Роџер Вотерс) – 4:19
  4. "Waiting for the Worms" – 4:04
  5. "Stop" – 0:30
  6. "The Trial" (Роџер Вотерс/Боб Езрин) – 5:13
  7. "Outside the Wall" – 1:41