Vinogradska strnadica

Vinogradska strnadica
	Emberiza hortulana
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Passeriformes
Porodica:	Emberizidae
Rod:	Emberiza
Vrsta:	E. hortulana
Binomno ime
	Emberiza hortulana; (Linnaeus, 1758)

Vinogradska strnadica^[2] ili vinogradarska strnadica^[3] ili vrtna strnadica^[4] (Emberiza hortulana) je ptica iz porodice strnadica (Emberizidae), male grupe pevačica koja je sada odvojena od svojih najbližih srodnika zeba. Naučno ime strnadica - Emberiza potiče od staronemačke reči Embritz, na kome je imala svoje nomilno značenje, strnadica. Naučno ime vrste hortulana potiče iz italijanskog jezika, hortulane, što je označavalo ovu pticu.^[5]

Vinogradarska strnadica se dugo koristila u francuskoj kuhinji, pečena i jedena cela. Ptica je korišćena u svim nivoima socijalne organizacije društva što je dovelo do drastičnog pada populacija, dovodoći do toga da je 1999 stavljena pod strogu zaštitu.

Fizičke karakteristike[уреди | уреди извор]

Vinogradarska strnadica je 16 cm dugačka ptica težine između 20-25 g. Po izgledu i ponašanju neodoljivo podseća na svoju srodnu vrstu strnadicu žutovoljku (Emberiza citrinella), s tim da joj nedostaje žuto obojeno perje koje krasi žutovoljku. Glava vinogradarske strnadice je obojena zeleno-sivom bojom, pri čemu se na glavi mogu uočiti „brkovi” žute boje.

Ponašanje[уреди | уреди извор]

Gnezda vinogradarske strnadice su smeštena na zemlji ili blizu zemlje na visini manjoj od 1 m. Regularna ishrana ovih ptica bazira se na semenkama raznih biljaka, ali u toku odgajanja mladunaca ishranu dopunjuju razni insekti, a pre svega bube.

Distribucija i stanište[уреди | уреди извор]

Pripada grupi ptica selica. Može se sresti u većini evropskih zemalja i Zapadnoj Aziji pri čemu se može uočiti da je prisustvo ove vrste u njenom arealu rasprostranjenja jako lokalno. Areal javljanja vrste ide do severa skandinavskih država i ulazi u arktički polarni krug. U Srbiji se sreće na teritoriji cele države, s tim da je najčešća na istoku i jugu zemlje.

Zakonska zaštita[уреди | уреди извор]

Lov na vinogradarsku strnadicu je zabranjen 1999. godine u Francuskoj pa se ta zabrana poslednično prenela i na ostatak evropskog kontinenta, gde je sada strogo zaštićena vrsta i jedna je od vrsta koja se nalazi na spiskovima različitih konvencija i mreže zaštićenih područja pod nazivom „Natura 2000”. Pre ove zabrane, godišnje je samo u Francuskoj stradalo preko 50.000 ptica. Prema podacima Francuske Lige za Zaštitu Ptica, u periodu od 1997. pa do 2007. godine, populacija se oporavila za oko 30%.^[6]

Države članice Evropske Unije zabranjuju:^[7]

namerno ubijanje i hvatanje ovih ptica bilo kojom metodom;
namerno uništavanje ili oštećivanje gnezda, jaja;
sakupljanje jaja iz prirode i njihovo otuđivanje;
namerno uznemiravanje ptica pogotovo tokom osetljivog perioda života kao što je podizanje gnezda, inkubacija i podizanje mladih;
držanje ptica kao ljubimce i njihovu dalju distribuciju kroz prodaju kako živih ptica, takođe i mrtvih (prepariranih ili samo njihove kože)