Ивана Дудић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Дудић
Ивана Дудић у представи Не оклевај, импровизуј!
Театар Вук у Београду, 19. март 2023.
Лични подаци
Пуно имеИвана Дудић
Датум рођења(1991-07-09)9. јул 1991.(32 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Рад
Активни период2014—данас
Битна улогаУбице мог оца — Миланка
Истине и лажиУна Радовић
Црвени месец — Софија
Игра судбине — Нора Залад
Од јутра до сутра — Срна
Веза до IMDb-а

Ивана Дудић (Београд, 9. јул 1991) српска је глумица.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ивана Дудић рођена је 9. јула 1991. године у Београду. Одраставши уз оца мађионичара, Ивана се одмалена интересовала за ту област. Иако је првобитно више волео да га у томе наследи син, отац је пристао да подучава Ивану триковима, те се са седам година интензивно бавила сценском магијом.[2][3] Већ са девет година постала је вицешампионка Балкана по први пут. Како би целог живота могла да се игра и да стално испитује своје границе, одлучила је да упише глуму на Факултету драмских уметности у Београду.[4]

Дипломирала је у класи професора Владимира Јевтовића и асистента Срђана Ј. Карановића. Са њом су студирали Ива Кевра, Јована Гавриловић, Јелисавета Караџић, Бранкица Себастијановић, Анита Стојадиновић, Милош Ђуровић, Стефан Радоњић, Душан Матејић и Богдан Богдановић.[5]

Своју прву улогу остварила у серији Ургентни центар (2014), да би се током наредне године појавила у остварењима Бићемо прваци света, Једне летње ноћи и Чизмаши.[6][7][8] У популарној криминалистичкој ТВ серији Убице мог оца од 2016. године је тумачила лик полицајке Миланке.[9] У другој сезони теленовеле Истине и лажи тумачи лик Уне Радовић, од 2018. године. Бави се и синхронизацијом цртаних филмова.[10]

Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Арт Маргот Владан Ђурковић Факултет драмских уметности 14. април 2014.[11][12]
Кад су цветале тикве Бобан Скерлић Београдско драмско позориште 24. мај 2014.[13][14]
Меница без покрића Катица Радуловић, Миа Слађана Килибарда Театар Вук 13. мај 2016.[15][16]
Не оклевај! Импровизуј! Срђан Ј. Карановић АКУД „Бранко Крсмановић“ 1. април 2017.[17][18]
Утопљена душа Бобан Скерлић Београдско драмско позориште 6. март 2018.[19][20]
Шта је собар видео? Срђан Ј. Карановић ДАДОВ 19. април 2021.[21][22]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога Напомена
2010-е
2014—2019. Ургентни центар Јелена / Наташа Бајић ТВ серија, 49 еп.
2015. Бићемо прваци света Љиља Шапер
Једне летње ноћи Споменка ТВ серија, 7 еп.
Чизмаши Цоца ТВ серија, 2 еп.
2016. Прваци света Љиља Шапер
Пар и непар ТВ филм
2016—2023. Убице мог оца Миланка ТВ серија, 32 еп.
2018. Конак код Хилмије Ана Вуцибатина ТВ серија, 3 еп.
2018—2019. Истине и лажи Уна Радовић ТВ серија, 160 еп.
2019. Intrigo: Dear Agnes (en) студент 3
Екипа Италијанка
2019—2020. Црвени месец Софија Бауман ТВ серија, главна улога
Сенке над Балканом Лили ТВ серија, 6 еп.
2020-е
2020. Југословенка Софија Бауман ТВ серија, главна улога
2021. Игра судбине Нора Залад ТВ серија, 145 еп.
2022—2023. Од јутра до сутра Срна Тодоровић ТВ серија, главна улога
2022. Радио Милева Мина ТВ серија, 1 еп.
у припреми The Islander Ана

Улоге у синхронизацијама[уреди | уреди извор]

Година Назив Улога Студио
2015.[23] Мун: Чувар месеца Глим Блу хаус
2017.[24] Коко Тетка Викторија Ливада Београд

Спотови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Brojne poznate dame otvorile Belgrade Wedding Show!”. Курир. 9. 12. 2017. Приступљено 19. 1. 2018. 
  2. ^ Прелевић, Марко (16. 9. 2009). „Магија девојачке руке”. Вечерње новости. Приступљено 19. 1. 2018. 
  3. ^ navidiku.rs
  4. ^ Kalaba, Ana (11. 1. 2018). „Magična tajna Milanke iz "Ubica mog oca". noizz.rs. Приступљено 19. 1. 2018. 
  5. ^ „VIII КЛАСА, ФДУ, 2010.”. Prof. dr Vladimir Jevtović. Фејсбук. 2. 2. 2014. Приступљено 23. 11. 2019. 
  6. ^ Stošić, Tamara (3. 3. 2015). „Ivana Dudić i Marija Stokić: Radujemo se emitovanju serije”. kapitalmagazin.rs. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2018. 
  7. ^ Konić, Ksenija (15. 5. 2016). „5 beauty pitanja: Ivana Dudić otkriva tajne svoje lepote”. espreso.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2018. 
  8. ^ Nikolić, Milan (25. 10. 2017). „Upoznajte Ivanu Dudić jednu od najlepših glumica mladje generacije”. esquire.rs. Приступљено 19. 1. 2018. 
  9. ^ Tasovac, Mirjana (9. 8. 2017). „Ivana Dudić: Rajska oaza na dohvat ruke (foto)”. gloria.rs. Архивирано из оригинала 20. 01. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2018. 
  10. ^ Јовановић, Филип. „POJAČANJE U "Istine i laži" stiže ova SEKSI GLUMICA i poručuje: "Pomrsiću im konce!" (VIDEO)”. Blic.rs. Приступљено 22. 9. 2018. 
  11. ^ „Art”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 6. 6. 2014. г. Приступљено 17. 6. 2022. 
  12. ^ Годишњак 36 2015, стр. 234.
  13. ^ „Кад су цветале тикве”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 21. 2. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2021. 
  14. ^ Годишњак 36 2015, стр. 17.
  15. ^ „Меница без покрића”. Тетар Вук. Приступљено 1. 4. 2021. 
  16. ^ Годишњак 38 2017, стр. 82.
  17. ^ Р, Ј. (2. 4. 2017). „Не оклевај! Импровизуј! за обнову Крсманца”. Политика. Приступљено 1. 4. 2021. 
  18. ^ „Не оклевај – импровизуј”. Тетар Вук. Приступљено 24. 3. 2022. 
  19. ^ „Predstava „Utopljena duša“ premijerno u BDP”. Танјуг. Студио Б. 7. 3. 2018. Приступљено 1. 4. 2021. 
  20. ^ Годишњак 40 2019, стр. 15.
  21. ^ „Predstava Šta je sobar video danas u Dadov-u”. espreso.co.rs. 1. 3. 2013. Приступљено 1. 4. 2021. 
  22. ^ В. С, В. (18. 4. 2021). „Први пут “Шта је собар видео”: Представа у "Дадову" - режију потписује Срђан Карановић”. Вечерње новости. Приступљено 24. 3. 2022. 
  23. ^ „MUN :Čuvar meseca 3D SINH”. cinestarcinemas.rs. Приступљено 1. 4. 2021. 
  24. ^ „Duh Meksika u Beogradu: Poznati prvi gledali crtać "Koko". espreso.co.rs. 28. 12. 2017. Приступљено 1. 4. 2021. 
  25. ^ „Стигао нови спот бенда „Ничим изазван. rts.rs. 6. 4. 2016. Приступљено 25. 12. 2022. 

Додатни извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]