Čarls Aldžernon Parsons

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Čarls Aldžernon Parsons
Sir Charles Algernon Parsons
Čarls Aldžernon Parsons
Ime po rođenjuCharles Algernon Parsons
Druga imenaSir Charles Algernon Parsons
Datum rođenja(1854-06-13)13. jun 1854.
Mesto rođenjaLondon, Engleska
 Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske
Datum smrti11. februar 1931.(1931-02-11) (76 god.)
Mesto smrtiLuka Kingston
 Jamajka
DržavljanstvoIrsko i Britansko
ZanimanjeInženjerstvo
DelovanjeParna turbina

Čarls Aldžernon Parsons (engl. Sir Charles Algernon Parsons, London, 13. 6. 1854. – Kingston Harbour, 11. 2. 1931),[1] britanski inženjer, najpoznatiji po izumu parne turbine.[2] Radio je takođe na konstruisanju trubina, dinamu i elektranama, te optičkoj opremi za reflektore i teleskope. Imao je veliki uticaj na elektrotehniku i brodogradnju.

Životopis[уреди]

Parsons je rođen u Londonu u angloirskoj porodici sa trinaestoro dece kao najmlađi sin Vilijama Parsonsa,[3][4][5] ali je samo 4 sina preživelo detinjstvo. Rodivši se u plemićkoj porodici, imao je privilegiju privatnog obrazovanja u Irskoj, što ga je podstaklo da se bavi naukom.

Pohađao je Triniti koledž u Dablinu te kasnije Sent Džonov koledž u Kembridžu, gde je studirao matematiku te diplomirao 1877. Iste godine se zapošljava u inženjerskom preduzeću V.G. Armstronga kao naučnik. Kao vodeći inženjer za električnu opremu u Clarke, Chapman and Co., 1884. razvio je složenu parnu turbinu koja je revolucionizirala pomorstvo i pomorsko ratovanje. Godine 1889. započinje rad u vlastitom preduzeću C.A. Parsons and Company, nakon što je radio u nekoliko kompanija te stekao vredno iskustvo, u kojoj se bavi proizvodnjom parnih turbina, električnih generatora i ostalih električnih uređaja. Danas je njegovo preduzeće deo nemačkog konglomerata Simens.

Turbinija 1897. godine

Kao veliki ljubitelj brodova i pomorstva, uz rad na turbinama, gradi Turbiniju, prvi brod pokretan parnom turbinom, koji se mogao kretati brzinom od 34 čvora, za razliku od ostalih brodova Britanske ratne mornarice koji su imali brzinu od 27 čvorova. Po uzoru na Turbiniju, ratni brodovi su brzo usvojili pogon na parnu turbinu.

Parsons je umro 11. februara 1931. dok je krstario za ženom.

Parna turbina[уреди]

Turbogenerator u elektrani u Elberfildu

Parna turbina koju je Parsons konstuisao temeljila se na nakoliko stupnjeva u nizu. Ekspanzija svakog stupnja bila je ograničena tako da se izvuče maksimalna kinetička energija iz lopatica, a da one pritom ne pređu dopuštenu brzinu rotacije. Turbina je 1891. dobila kondenzator te se počinje koristiti u elektranama. Prva takva elektrana koja je koristila parnu turbinu bila je Fort Banks u Engleskoj. Kroz sledećih nekoliko godina, turbina se dalje razvijala te je 1899. godine izrađena jedna nazivne snage 1 MW koja se koristila u elektrani u Elberfildu, Nemačka.

Turbina[уреди]

Turbinija na smotri 1897.

Prepoznavši veliki potencijal svoje parne mašine, Parsons je svoj izum odlučio da iskoristi u pomorstvu. Prvo je svoje naume i eksperimente vršio na malom modelu te je dobijene rezultate iskoristio za gradnju Turbinije. Turbinija je prvi put puštena u pogon 2. avgusta 1894. godine. Povodom 60. godišnjice vladavine kraljice Viktorije 26. juna 1897. godine održana je pomorska smotra ratne mornarice. Parsons se nepozvan pojavio sa Turbinijom koja je bila najbrži razarač mornarice. Mornarica u sledeće dve godine gradi dva nova razarača, Vajper i Kobra, koji su pokretani Parsonsovim turbinama. Turbinija je 1907. godine izašla iz upotrebe te je danas izložena u muzeju u Njukaslu.

Porodica i nasleđe[уреди]

Dok je radio u Lidsu, Parsons je upoznao buduću ženu Katarinu Betel s kojom se oženio 1883. Oni su imali dvoje dece, kćer Rejčel (1885) i sina Džordža (1886). Tokom svog života Čarls je osvojio brojne nagrade i medalje od kojih su neke Koplijeva medalja, Rumfordova medalja i Faradajeva medalja. Parsons je umro 1931. dok je bio na krstarenju sa suprugom.

Zbog njegovih mnogbrojnih uspeha i zasluga, 2017. godine je u opticaj pušteno 6000 srebrnih kovanica od 15 evra.[6]

Izabrani radovi[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ The Earl of Rosse (јесен 1968). „William Parsons, third Earl of Rosse” (PDF). Hermathena (107): 5—13. JSTOR 23040086. Приступљено 6. 9. 2018. 
  2. ^ „Sir Charles Algernon Parsons”. Encyclopedia Britannica. n.d. Приступљено 6. 9. 2018. 
  3. ^ „Charles Parsons the Person”. University of Limerick. »... was an Anglo-Irish engineer, ...« 
  4. ^ Weightman, Gavin (2011). Children of Light. Atlantic Books. стр. 112. ISBN 978-0-85789-300-0. »Charles Algernon Parsons was from the Anglo-Irish aristocracy« 
  5. ^ Invernizzi, Costante Mario (2013). Closed Power Cycles: Thermodynamic Fundamentals and Applications. Springer. стр. 1. ISBN 978-1-4471-5140-1. 
  6. ^ Launch of new €15 silver proof coin to commemorate life and work of Sir Charles Algernon Parsons

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]