Četvoroelektronska tricentarska veza
Četvoroelektronska tricentarska veza je model koji se koristi za objašnjavanje postojanja pojedinih hipervalentnih molekula kao što su tetratomiska i heksatomska interhalogena jedinjenja, sumpor tetrafluorid, ksenon fluoridi, i bifluoridni jon.[1][2] Ona je takođe poznata kao Pimentel–Rundlov tricenterski model po radu koji je objavio Džordž C. Pimentel 1951. godine.[3] Taj rad je zasnovan na konceptima koje je ranije razvio Robert E. Rundl za elektron-deficijentno vezivanje.[4] Proširena verzija ovog modela se koristi za opisivanje cele klase hipervalentnih molekula, kao što su fosfor pentafluorid i sumpor heksafluorid, kao i multicenterskog pi-vezinja, na primer kod ozona i sumpor trioksida.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. pp. 897.
- ^ Weinhold, F.; Landis, C. Valency and bonding, Cambridge, 2005; pp. 275-306.
- ^ Pimentel, George C. (1951). „The Bonding of Trihalide and Bifluoride Ions by the Molecular Orbital Method”. The Journal of Chemical Physics. 19 (4): 446—448. Bibcode:1951JChPh..19..446P. doi:10.1063/1.1748245.
- ^ Rundle, R. E. (1949). „Electron Deficient Compounds. II. Relative Energies of Half-Bonds”. The Journal of Chemical Physics. 17 (8): 671—675. Bibcode:1949JChPh..17..671R. doi:10.1063/1.1747367.
