Četvrta industrijska revolucija

С Википедије, слободне енциклопедије

Četvrta industrijska revolucija. Gore levo: slika robota u skladištu koji obavljaju logistiku robe u Ocado skladištu, upravljani i operisani putem veštačke inteligencije koju je razvio Ocado Technology. Gore desno: proširene informacije na tabletu o slici u Muzeju Mataró, povezane sa katalonskim člankom na Wikipediji o Jordiju Arenasu i Klavelu. Dole levo: ilustracija razumevanja interneta stvari u vojnom okruženju. Dole desno: korisnici koriste Amazon Go, primer "šopinga bez čekanja" gde integrisana tehnologija omogućava besprekorno iskustvo kupovine kroz primenu računarske vizije, algoritama dubokog učenja i fuzije senzora.
Социологија
Теорије
Методи
Подобласти
Индекс

Četvrta industrijska revolucija, 4IR ili Industrija 4.0[1], konceptualizuje brze promene tehnologije, industrija i društvenih obrazaca i procesa u 21. veku zbog sve veće međusobne povezanosti i pametne automatizacije. Pojam je popularizovao Klaus Švab, osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine, i od tada se koristi u brojnim ekonomskim, političkim i naučnim člancima[2][3][4][5][6] u vezi sa trenutnom eru nastajuće visoke tehnologije. Švab tvrdi da su promene koje se vide više od samo unapređenja efikasnosti, već izražavaju značajan pomak u industrijskom kapitalizmu.[7]

Deo ove faze industrijske promene predstavlja povezivanje tehnologija poput veštačke inteligencije, uređivanja gena i napredne robotike, koje zamagljuju granice između fizičkog, digitalnog i biološkog sveta.[7][8]

Tokom ovog procesa, fundamentalne promene se odvijaju u načinu funkcionisanja globalne proizvodne i snabdevačke mreže putem kontinuirane automatizacije tradicionalnih proizvodnih i industrijskih praksi, korišćenjem moderne pametne tehnologije, komunikacije između mašina (M2M) i interneta stvari (IoT). Ova integracija rezultira povećanom automatizacijom, poboljšanom komunikacijom i samopraćenjem, kao i upotrebom pametnih mašina koje mogu analizirati i dijagnostikovati probleme bez potrebe za ljudskim intervencijama.[9]

Takođe, predstavlja socijalni, politički i ekonomski pomak od digitalnog doba kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih ka dobu ugrađene povezanosti koje se odlikuje sveprisutnom upotrebom tehnologije u društvu (npr. metavers), menjajući načine na koje ljudi doživljavaju i poznaju svet oko sebe.[10] Tvrdi se da smo stvorili i ulazimo u unapređenu socijalnu stvarnost u poređenju sa samo prirodnim čulima i industrijskim sposobnostima ljudi.[7]

Očekuje se da će Četvrta industrijska revolucija biti praćena Petom industrijskom revolucijom.

Istorija[уреди | уреди извор]

Izraz Četvrta industrijska revolucija prvi put su uveli tim naučnika koji su razvijali visokotehnološku strategiju za nemačku vladu.[11] Klaus Švab, izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma (WEF), je 2015. godine predstavio ovaj izraz širem auditorijumu u članku objavljenom u časopisu "Foreign Affairs".[12] "Ovladavanje Četvrtom industrijskom revolucijom" bila je tema Godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma 2016. godine u Davos-Klostersu, Švajcarska.[13]

10. oktobra 2016. godine, Forum je objavio otvaranje Centra za Četvrtu industrijsku revoluciju u San Francisku.[14] To je takođe bilo predmet i naslov Švabove knjige iz 2016. godine.[15] Švab uključuje u ovu četvrtu eru tehnologije koje kombinuju hardver, softver i biologiju (kibernetičko-fizički sistemi)[16] i ističe napredak u komunikaciji i povezanosti. Švab očekuje da će ova era biti obeležena napredovanjem u novim tehnologijama u oblastima poput robotike, veštačke inteligencije, nanotehnologije, kvantnog računarstva, biotehnologije, interneta stvari, industrijskog interneta stvari, decentralizovanog konsenzusa, bežičnih tehnologija pete generacije, 3D štampe i potpuno autonomnih vozila.[17]

U predlogu "Velikog resetovanja" Svetskog ekonomskog foruma, Četvrta industrijska revolucija je uključena kao strateško saznanje u rešenju za održivo obnavljanje ekonomije nakon pandemije COVID-19.[18]

Prva industrijska revolucija[уреди | уреди извор]

Prva industrijska revolucija obeležena je prelaskom sa ručnih proizvodnih metoda na mašine uz upotrebu parne i vodene energije. Implementacija novih tehnologija je trajala dugo, pa se period na koji se odnosi kretao između 1760. i 1820. godine, ili do 1840. u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njene posledice su imale uticaj na tekstilnu industriju, koja je prva usvojila takve promene, kao i na gvozdenu industriju, poljoprivredu i rudarstvo. Ova revolucija takođe je imala i društvene posledice, poput jačanja srednje klase.[19]

Druga industrijska revolucija[уреди | уреди извор]

Druga industrijska revolucija, poznata i kao Tehnološka revolucija, predstavlja period između 1871. i 1914. godine koji je rezultat izgradnje obimnih železničkih i telegrafske mreže, što je omogućilo brži transfer ljudi i ideja, kao i korišćenje električne energije. Povećana elektrifikacija je omogućila razvoj modernih proizvodnih linija u fabrikama. To je bio period velikog ekonomskog rasta, uz povećanje produktivnosti, ali je takođe doveo do porasta nezaposlenosti jer su mnogi radnici u fabrikama bili zamenjeni mašinama.[20]

Treća industrijska revolucija[уреди | уреди извор]

Treća industrijska revolucija, takođe poznata kao Digitalna revolucija, dogodila se krajem 20. veka, nakon završetka dva svetska rata. Nastala je kao rezultat usporavanja industrijskog razvoja i tehnološkog napretka u poređenju sa prethodnim periodima. Proizvodnja računara Z1, koji je koristio binarne brojeve s pokretnom tačkom i Buleove logike, desetak godina kasnije, predstavljala je početak naprednijih digitalnih razvoja. Sledeći značajan razvoj u komunikacionim tehnologijama bio je superkompjuter, uz široku upotrebu računarskih i komunikacionih tehnologija u proizvodnom procesu; mašinerija je počela da zamenjuje potrebu za ljudskom snagom.[21]

Četvrta industrijska revolucija[уреди | уреди извор]

U suštini, Četvrta industrijska revolucija je trend ka automatizaciji i razmeni podataka u tehnologijama i procesima proizvodnje, uključujući kibernetičko-fizičke sisteme (CPS), internet stvari (IoT), industrijski internet stvari[22], cloud računarstvo[23][24][25][26], kognitivno računarstvo i veštačku inteligenciju.

[26][27]

Mašine ne mogu zameniti dubinsko stručno znanje, ali često su efikasnije od ljudi u obavljanju ponavljajućih funkcija, a kombinacija mašinskog učenja i računarske snage omogućava mašinama da obavljaju veoma složene zadatke.[28]

Četvrta industrijska revolucija (4IR) definiše se kao tehnološki razvoj u kibernetičko-fizičkim sistemima kao što su visokokapacitivna povezanost; novi načini interakcije između ljudi i mašina kao što su interfejsi osetljivi na dodir i sistemi virtuelne stvarnosti; poboljšanja u prenosu digitalnih instrukcija u fizički svet, uključujući robotiku i 3D štampanje (aditivnu proizvodnju); internet stvari (IoT); "velike podatke" i cloud računarstvo; sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji; poboljšanja i usvajanje autonomnih energetskih sistema van mreže: solarnih, vetrovnih, talasnih, hidroelektričnih i litijum-jonskih sistema za skladištenje obnovljive energije (ESS) i električnih vozila.

Četvrta industrijska revolucija obeležava početak doba mašte.[29]

Ključne teme[уреди | уреди извор]

Industrija 4.0 povećava operativnu efikasnost. Četiri teme su predstavljene koje sažimaju Industriju 4.0:[23]

  • Interkonekcija - sposobnost mašina, uređaja, senzora i ljudi da se povežu i komuniciraju jedni s drugima putem interneta stvari (IoT) ili interneta ljudi (IoP).[30]
  • Transparentnost informacija - transparentnost koju pruža tehnologija Industrije 4.0 omogućava operaterima da imaju sveobuhvatne informacije za donošenje odluka. Interkonektivnost omogućava operaterima da prikupe ogromne količine podataka i informacija sa svih tačaka u procesu proizvodnje, identifikuju ključna područja koja mogu imati koristi od poboljšanja kako bi se povećala funkcionalnost.[30]
  • Tehnička podrška - tehnološka sposobnost sistema da pomažu ljudima u donošenju odluka i rešavanju problema, kao i sposobnost da pomognu ljudima u teškim ili nesigurnim zadacima.[31]
  • Decentralizovane odluke - sposobnost kibernetičko-fizičkih sistema da samostalno donose odluke i obavljaju zadatke što je moguće autonomnije. Samo u slučaju izuzetaka, mešanja ili konflikta ciljeva, zadaci se delegiraju na viši nivo.[32]

Jedinstvenost[уреди | уреди извор]

Zastupnici Četvrte industrijske revolucije tvrde da je ona posebna revolucija, a ne samo produžetak Treće industrijske revolucije.[12] To je zbog sledećih karakteristika:

  • Brzina - eksponencijalna brzina kojom postojeće industrije bivaju pogođene i zamenjene.[12]
  • Obim i uticaj na sisteme - veliki broj sektora i firmi koje su pogođene ovom revolucijom.[12]
  • Promena paradigme u tehnološkoj politici - novi propisi dizajnirani za ovaj novi način poslovanja su prisutni. Primer je formalno priznanje Industrije 4.0 u politikama inovacija Singapura.

Kritičari koncepta odbacuju Industriju 4.0 kao marketinšku strategiju. Oni sugerišu da iako su revolucionarne promene prepoznatljive u određenim sektorima, do sada nema sistemskih promena. Takođe, tempo prepoznavanja Industrije 4.0 i prelazak politika varira među zemljama, a definicija Industrije 4.0 nije usklađena. Jedna od najpoznatijih figura je Džeremi Rifkin koji "se slaže da je digitalizacija ključna i definiciona tehnologija u onome što je postalo poznato kao Treća industrijska revolucija".[33] Međutim, on tvrdi da "je evolucija digitalizacije jedva počela i da njena nova konfiguracija u obliku Interneta stvari predstavlja sledeću fazu njenog razvoja".[34]

Komponente[уреди | уреди извор]

Primenom Četvrte industrijske revolucije ostvaruju se sledeći procesi:[35]

  • Mobilni uređaji
  • Platforme za Internet stvari (IoT)
  • Tehnologije za detekciju lokacije (elektronska identifikacija)
  • Napredni interfejsi između čoveka i mašine
  • Autentifikacija i otkrivanje prevara
  • Pametni senzori
  • Velika analitika i napredni procesi
  • Interakcija sa korisnicima na više nivoa i profilisanje korisnika
  • Proširena stvarnost/nosiva tehnologija
  • Dostupnost računarskih resursa po zahtevu
  • Vizualizacija podataka i "uživo" obuka na zahtev.

Ove tehnologije se uglavnom mogu sumirati u četiri glavne komponente koje definišu termin "Industrija 4.0" ili "pametna fabrika":[35]

Industrija 4.0 povezuje širok spektar novih tehnologija kako bi stvorila vrednost. Korišćenjem kibernetičko-fizičkih sistema koji prate fizičke procese, može se dizajnirati virtuelna kopija fizičkog sveta. Karakteristike kibernetičko-fizičkih sistema uključuju sposobnost donošenja decentralizovanih odluka nezavisno, postizanje visokog stepena autonomije.[35]

Vrednost koju stvara Industrija 4.0 može se osloniti na elektronsku identifikaciju, pri čemu pametna proizvodnja zahteva uključivanje određenih tehnologija u proizvodni proces kako bi se svrstala u razvojni put Industrije 4.0 i više ne bi bila samo digitalizacija.[36]

Primarni pokretači[уреди | уреди извор]

Digitalizacija i integracija vertikalnih i horizontalnih lanaca vrednosti[уреди | уреди извор]

Industrija 4.0 integriše procese vertikalno, preko cele organizacije, uključujući procese u razvoju proizvoda, proizvodnji, strukturiranju i uslugama; horizontalno, Industrija 4.0 obuhvata unutrašnje operacije od dobavljača do kupaca, kao i sve ključne partnere u lancu vrednosti.[37]

Digitalizacija proizvoda i usluga[уреди | уреди извор]

Integracija novih metoda prikupljanja i analize podataka - kao što je proširenje postojećih proizvoda ili kreiranje novih digitalizovanih proizvoda - pomaže kompanijama da generišu podatke o upotrebi proizvoda radi njihovog usavršavanja.[37]

Digitalni poslovni modeli i pristup korisnicima[уреди | уреди извор]

Zadovoljstvo korisnika je stalni, višestepeni proces koji zahteva modifikacije u realnom vremenu kako bi se prilagodio promenljivim potrebama potrošača.[37]

Trendovi[уреди | уреди извор]

Pametna fabrika[уреди | уреди извор]

Pametna fabrika je vizija proizvodne okoline u kojoj se proizvodni pogoni i logistički sistemi organizuju bez ljudske intervencije.

Pametna fabrika više nije samo vizija. Dok različite modelne fabrike predstavljaju izvodljivost, mnoga preduzeća već praktično objašnjavaju, kroz primere, kako funkcioniše pametna fabrika.

Tehničke osnove na kojima se bazira pametna fabrika - inteligentna fabrika - su kibernetičko-fizički sistemi koji međusobno komuniciraju putem Interneta stvari i usluga. Važan deo ovog procesa je razmena podataka između proizvoda i proizvodne linije. To omogućava mnogo efikasnije povezivanje lanca snabdevanja i bolju organizaciju unutar svake proizvodne okoline.

Četvrta industrijska revolucija podstiče ono što se naziva "pametna fabrika". U okviru modularno strukturiranih pametnih fabrika, kibernetičko-fizički sistemi prate fizičke procese, stvaraju virtuelnu kopiju fizičkog sveta i donose decentralizovane odluke.[38] Putem interneta stvari, kibernetičko-fizički sistemi komuniciraju i sarađuju međusobno i sa ljudima u sinhronom vremenu kako interno, tako i preko organizacionih usluga koje pružaju i koriste učesnici lanca vrednosti.[23][39]

Prediktivno održavanje[уреди | уреди извор]

Industrija 4.0 takođe omogućava prediktivno održavanje, zahvaljujući upotrebi tehnologije i IoT senzora. Prediktivno održavanje - koje može identifikovati probleme sa održavanjem u realnom vremenu - omogućava vlasnicima mašina da obavljaju održavanje na efikasan način i da ga planiraju unapred pre nego što mašina izostane ili se ošteti. Na primer, kompanija u Los Anđelesu može saznati da li komad opreme u Singapuru radi sa nenormalnom brzinom ili temperaturom. Zatim mogu odlučiti da li je potrebno da se popravi.[40]

3D štampanje[уреди | уреди извор]

Kaže se da četvrta industrijska revolucija ima značajnu zavisnost od tehnologije 3D štampe. Neke prednosti 3D štampe za industriju su mogućnost štampanja raznih geometrijskih struktura i pojednostavljenje procesa dizajna proizvoda. Takođe, 3D štampanje je relativno ekološki prihvatljivo. U proizvodnji malih serija može smanjiti vreme isporuke i ukupne proizvodne troškove. Osim toga, može povećati fleksibilnost, smanjiti troškove skladištenja i pomoći kompaniji u usvajanju strategije poslovanja masovne prilagođenosti. Takođe, 3D štampanje može biti vrlo korisno za štampanje rezervnih delova i njihovu lokalnu instalaciju, čime se smanjuje zavisnost od dobavljača i smanjuje vreme isporuke.[41]

Odlučujući faktor je brzina promene. Korelacija brzine tehnološkog razvoja i, kao rezultat toga, socioekonomskih i infrastrukturnih transformacija s ljudskim životom omogućava da se konstatuje kvalitativni skok u brzini razvoja, što označava prelazak u novo vremensko doba.[42]

Pametni senzori[уреди | уреди извор]

Senzori i instrumentacija pokreću centralne sile inovacije, ne samo za Industriju 4.0, već i za druge "pametne" megatrendove, kao što su pametna proizvodnja, pametna mobilnost, pametni domovi, pametni gradovi i pametne fabrike.[43]

Pametni senzori su uređaji koji generišu podatke i omogućavaju daljnju funkcionalnost, od samopraćenja i samo-konfiguracije do praćenja stanja složenih procesa. Sa mogućnošću bežične komunikacije, oni smanjuju napor pri instalaciji i pomažu u ostvarivanju guste mreže senzora.[44]

Važnost senzora, merenja i pametne evaluacije za Industriju 4.0 prepoznata je i priznata od strane raznih stručnjaka, što je već dovelo do izjave "Industrija 4.0: ništa ne ide bez senzorskih sistema."[45]

Međutim, postoje neki problemi, poput grešaka u sinhronizaciji vremena, gubitka podataka i suočavanja sa velikom količinom prikupljenih podataka, što ograničava implementaciju potpuno funkcionalnih sistema. Osim toga, dodatno ograničenje ovih funkcionalnosti predstavlja baterijsko napajanje. Jedan primer integrisanja pametnih senzora u elektronske uređaje je slučaj pametnih satova, gde senzori prikupljaju podatke o kretanju korisnika, obrađuju podatke i pružaju korisniku informacije o broju koraka koje su prešli u toku dana, kao i pretvaraju podatke u potrošene kalorije.

Poljoprivreda i prehrambena industrija[уреди | уреди извор]

Pametni senzori u ovim oblastima su još uvek u fazi testiranja.[46] Ovi inovativni povezani senzori prikupljaju, tumače i komuniciraju dostupne informacije na poljima (površina lista, vegetacijski indeks, hlorofil, vlažnost, temperatura, vodeni potencijal, zračenje). Na osnovu ovih naučnih podataka, cilj je omogućiti praćenje u realnom vremenu putem pametnog telefona sa nizom saveta koji optimizuju upravljanje poljoprivrednim površinama u smislu rezultata, vremena i troškova. Na farmi, ovi senzori se mogu koristiti za otkrivanje faza rasta useva i preporučivanje unosima i tretmanima u pravo vreme, kao i za kontrolu nivoa navodnjavanja.[47]

Prehrambena industrija zahteva sve više sigurnosti i transparentnosti, pri čemu je potrebna potpuna dokumentacija. Ova nova tehnologija se koristi kao sistem praćenja, kao i za prikupljanje ljudskih podataka i podataka o proizvodima.[48]

Ubrzani prelazak na ekonomiju znanja[уреди | уреди извор]

Ekonomija znanja je ekonomski sistem u kojem se proizvodnja i usluge uglavnom zasnivaju na aktivnostima sa visokim stepenom znanja koje doprinose ubrzanom tempu tehnološkog i naučnog napretka, kao i brzom zastarevanju.[49][50] Industrija 4.0 olakšava tranziciju ka ekonomiji znanja povećavajući oslanjanje na intelektualne sposobnosti umesto na fizičke resurse ili prirodne resurse.

Izazovi[уреди | уреди извор]

Izazovi u implementaciji Industrije 4.0:[51][52]

Ekonomski[уреди | уреди извор]

  • Visoki ekonomski troškovi
  • Prilagođavanje poslovnog modela
  • Nejasne ekonomske koristi/prekomerne investicije[51][52]

Društveni[уреди | уреди извор]

  • Brige o privatnosti
  • Nadzor i nepoverenje
  • Opšti otpor prema promenama od strane zainteresovanih strana
  • Pretnja zastarelosti korporativnog IT odeljenja
  • Gubitak mnogih poslova zbog automatskih i IT kontrolisanih procesa, posebno za radnike plave boje.[51][52][53]
  • Povećan rizik od rodne nejednakosti u profesijama čije su poslovne uloge najosetljivije na zamenu AI[54][55]

Politički[уреди | уреди извор]

  • Nedostatak regulative, standarda i oblika sertifikacije
  • Nejasna pravna pitanja i sigurnost podataka[51][52]

Organizacioni[уреди | уреди извор]

  • Pitanja IT bezbednosti, koja se znatno pogoršavaju zbog potrebe da se otvore prethodno zatvorene proizvodne radionice
  • Pouzdanost i stabilnost potrebne za kritičnu komunikaciju između mašina (M2M), uključujući veoma kratka i stabilna vremena kašnjenja
  • Potreba održavanja integriteta procesa proizvodnje
  • Potreba za izbegavanjem bilo kakvih IT problema, jer bi oni uzrokovali skupe prekide u proizvodnji
  • Potreba za zaštitom industrijskog znanja (sadržanog i u kontrolnim fajlovima za industrijsku automatizaciju)
  • Nedostatak odgovarajućih veština za ubrzanje prelaska ka četvrtoj industrijskoj revoluciji
  • Niska posvećenost vrhnjeg menadžmenta
  • Nedovoljna kvalifikacija zaposlenih[51][52]

Zemaljske primene[уреди | уреди извор]

Mnoge zemlje su uspostavile institucionalne mehanizme radi podsticanja usvajanja tehnologija Industrije 4.0. Na primer,

Australija[уреди | уреди извор]

Australija ima Agenciju za digitalnu transformaciju (osnovana 2015. godine) i Taskforce za Industriju 4.0 premijera (osnovana 2016. godine), koja promoviše saradnju sa industrijskim grupama u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama.[56]

Nemačka[уреди | уреди извор]

Izraz "Industrie 4.0", skraćeno I4.0 ili jednostavno I4, potiče iz 2011. godine iz projekta u visokotehnološkoj strategiji nemačke vlade i odnosi se specifično na tu projektnu politiku, a ne na širi pojam Četvrte industrijske revolucije,[7] koja promoviše kompjuterizaciju proizvodnje.[57] Izraz "Industrija 4.0" javno je predstavljen iste godine na Sajmu u Hanoveru.[58] Čuveni nemački profesor Wolfgang Wahlster ponekad se naziva tvorcem izraza "Industrija 4.0".[59] U oktobru 2012. godine, Radna grupa za Industriju 4.0 je predstavila set preporuka za implementaciju Industrije 4.0 nemačkoj saveznoj vladi. Članovi radne grupe i partneri su priznati kao osnivači i pokretačka snaga Industrije 4.0. 8. aprila 2013. godine na Sajmu u Hanoveru, predstavljen je konačni izveštaj Radne grupe za Industriju 4.0. Ovu radnu grupu predvodili su Siegfried Dais iz Robert Bosch GmbH i Henning Kagermann iz Nemačke akademije nauke i inženjeringa.[60]

Kako su principi Industrije 4.0 primenjeni u kompanijama, ponekad su dobili drugačije nazive. Na primer, proizvođač delova za vazduhoplovstvo Meggitt PLC je svoj istraživački projekat Industrije 4.0 brendirao kao M4.[61]

Diskusija o tome kako će prelazak na Industriju 4.0, posebno digitalizacija, uticati na tržište rada se u Nemačkoj vodi pod nazivom Rad 4.0.[62]

Savezna vlada u Nemačkoj putem ministarstava BMBF i BMWi prednjači u razvoju politike Industrije 4.0 (I4.0). Objavljivanjem postavljenih ciljeva i zadataka koje preduzeća treba da postignu, nemačka savezna vlada pokušava da usmeri digitalnu transformaciju. Međutim, postoji jaz između saradnje nemačkih preduzeća i njihovog poznavanja ovih postavljenih politika.[63] Najveći izazov s kojim se MSP-ovi u Nemačkoj trenutno suočavaju u vezi sa digitalnom transformacijom svojih proizvodnih procesa jeste osiguravanje konkretnog IT i aplikativnog okruženja koje će podržati dalje napore u digitalnoj transformaciji.[63]

Karakteristike nemačke vlade u strategiji Industrije 4.0 uključuju snažnu prilagođenost proizvoda uz uslove visoko fleksibilne (masovne) proizvodnje.[64] Potrebna automatizacija tehnologija se poboljšava uvođenjem metoda samooptimizacije, samokonfiguracije[65], samodijagnostike, kognicije i inteligentne podrške radnicima u sve složenijem radu.[66] Najveći projekat u Industriji 4.0 do jula 2013. godine je klaster "Inteligentni tehnički sistemi Ostvestfalija-Lipe (its OWL)" koji vodi Savezno ministarstvo obrazovanja i istraživanja Nemačke (BMBF). Još jedan veliki projekat je projekat RES-COM[67] BMBF, kao i klaster izvrsnosti "Integrativna proizvodna tehnologija za zemlje sa visokim platama".[68] 2015. godine, Evropska komisija je započela međunarodni istraživački projekat Horizont 2020 pod nazivom CREMA (Pružanje fleksibilne proizvodnje zasnovane na oblaku na osnovu XaaS i modela oblaka) kao glavnu inicijativu za promovisanje teme Industrije 4.0.[69]

Estonija[уреди | уреди извор]

U Estoniji, digitalna transformacija nazvana "Četvrta industrijska revolucija" od strane Klausa Švaba i Svetskog ekonomskog foruma 2015. godine započela je obnovom nezavisnosti 1991. godine. Iako su kasnili sa informacionom revolucijom zbog 50 godina sovjetske okupacije, Estonija je skočila u digitalnu eru, gotovo potpuno preskačući analogne veze. Rane odluke koje je doneo premijer Mart Laar o ekonomskom razvoju zemlje dovele su do osnivanja onoga što danas poznajemo kao e-Estonija, jedne od najnaprednijih digitalnih nacija na svetu.

Prema ciljevima postavljenim u Estonskoj digitalnoj agendi 2030.[70] godine, sledeći koraci u digitalnoj transformaciji zemlje će biti prelazak na događajno zasnovane i proaktivne usluge, kako u privatnom tako i u poslovnom okruženju, kao i razvoj zelene, AI-osnažene i ljudski centrirane digitalne vlade.

Indonezija[уреди | уреди извор]

Još jedan primer je "Making Indonesia 4.0", sa fokusom na poboljšanje industrijske performanse.[56]

Južna Afrika[уреди | уреди извор]

Južna Afrika je 2019. godine imenovala Predsedničku komisiju za Četvrtu industrijsku revoluciju, koja se sastoji od oko 30 zainteresovanih strana sa akademskom, industrijskom i vladinom pozadinom.[71][72] Južna Afrika takođe je uspostavila Međuministarski komitet za Industriju 4.0.

Južna Koreja[уреди | уреди извор]

Republika Koreja ima Predsednički komitet za Četvrtu industrijsku revoluciju od 2017. godine. Strateški plan I-Koreja Republike Koreje (2017) fokusira se na nove pokretače rasta koji uključuju veštačku inteligenciju, bespilotne letelice i autonomna vozila, u skladu sa inovacionom ekonomskom politikom vlade.[71]

Španija[уреди | уреди извор]

Pogledajte nauku i tehnologiju u Španiji.

Uganda[уреди | уреди извор]

Uganda je u oktobru 2020. godine usvojila sopstvenu Nacionalnu strategiju za Četvrtu industrijsku revoluciju (4IR) sa naglaskom na e-vladu, upravljanje urbanim područjima (pametni gradovi), zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu i digitalnu ekonomiju. Kako bi podržala lokalne poslovne subjekte, vlada je razmatrala uvođenje zakona o lokalnim startapima 2020. godine koji bi zahtevao od svih računovodstvenih službenika da prvo iskoriste lokalno tržište pre nabavke digitalnih rešenja iz inostranstva.[71]

Velika Britanija[уреди | уреди извор]

U političkom dokumentu objavljenom 2019. godine, "Regulacija za Četvrtu industrijsku revoluciju", britansko Ministarstvo za poslovanje, energiju i industrijsku strategiju naglasilo je potrebu za evolucijom postojećih regulatornih modela kako bi ostali konkurentni u evoluirajućem tehnološkom i društvenom okruženju.[8]

Sjedinjene Američke Države[уреди | уреди извор]

Departman za domovinsku bezbednost (DHS) je 2019. godine objavio rad pod nazivom "The Industrial Internet of Things (IIOT): Mogućnosti, rizici, umanjivanje". Osnovni delovi kritične infrastrukture sve više se digitalizuju radi veće povezanosti i optimizacije. Stoga je njegova implementacija, rast i održavanje moraju pažljivo planirani i zaštićeni. Rad ne samo da raspravlja o primenama IIOT-a, već i o povezanim rizicima. Predložene su neke ključne oblasti gde je moguće umanjiti rizike. Da bi se povećala koordinacija između javnosti, privatnog sektora, organa reda, akademske zajednice i drugih zainteresovanih strana, DHS je osnovao Nacionalni centar za kibernetičku bezbednost i komunikacije (NCCIC).[73]

Primene u industriji[уреди | уреди извор]

Aeroindustrija je ponekad opisivana kao "premala za opsežnu automatizaciju". Međutim, principi Industrije 4.0 su istraživani od strane nekoliko aeroindustrijskih kompanija, a razvijene su tehnologije koje poboljšavaju produktivnost tamo gde visoki početni trošak automatizacije nije opravdan. Jedan primer za to je projekat M4 kompanije Meggitt PLC, proizvođača delova za avioindustriju.[61]

Povećana upotreba industrijskog interneta stvari se naziva Industrija 4.0 kod kompanije Bosch i generalno u Nemačkoj. Primene uključuju mašine koje mogu predvideti kvarove i pokrenuti procese održavanja autonomno, kao i samoorganizovanu koordinaciju koja reaguje na neočekivane promene u proizvodnji.[74] Bosch je 2017. godine lansirao Connectory, inkubator inovacija smešten u Čikagu, Ilinois, koji se specijalizuje za internet stvari, uključujući Industriju 4.0.

Industrija 4.0 je inspirisala Inovaciju 4.0, što je pomak ka digitalizaciji u oblasti akademskog istraživanja i razvoja.[75] 2017. godine, na Univerzitetu u Liverpulu otvoren je Materials Innovation Factory (MIF) u vrednosti od 81 milion funti, koji predstavlja centar za nauku o materijalima[76] pomoću računara, gde se robotizovane formulacije[77], prikupljanje podataka i modeliranje integrišu u praksu razvoja.[75]

Kritika[уреди | уреди извор]

S kontinuiranim razvojem automatizacije svakodnevnih zadataka, neki su prepoznali vrednost upravo suprotnog od automatizacije, gde se više ceni ručno izrađeni proizvod u odnosu na one koji su uključivali automatizaciju.[78] Ova procena se naziva IKEA efekat, termin koji su skovali Michael I. Norton sa Harvard Business School, Daniel Mochon sa Yalea i Dan Ariely sa Duke univerziteta.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bai, Chunguang; Dallasega, Patrick; Orzes, Guido; Sarkis, Joseph (2020-11-01). „Industry 4.0 technologies assessment: A sustainability perspective”. International Journal of Production Economics (на језику: енглески). 229: 107776. ISSN 0925-5273. S2CID 218941878. doi:10.1016/j.ijpe.2020.107776. 
  2. ^ McGinnis, Devon (2023-02-02). „What Is the Fourth Industrial Revolution?”. Salesforce (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  3. ^ „The Fourth Industrial Revolution will be people powered | McKinsey”. www.mckinsey.com. Приступљено 2023-05-17. 
  4. ^ Signé, Njuguna Ndung'u and Landry (2020-01-08). „The Fourth Industrial Revolution and digitization will transform Africa into a global powerhouse”. Brookings (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  5. ^ Marr, Bernard. „Why Everyone Must Get Ready For The 4th Industrial Revolution”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  6. ^ Park, H. A. (2016). „Are We Ready for the Fourth Industrial Revolution?”. Yearbook of Medical Informatics (1): 1—3. PMC 5171547 Слободан приступ. PMID 27830223. 
  7. ^ а б в г Philbeck, Thomas; Davis, Nicholas (2018). „The Fourth Industrial Revolution: Shaping a New Era”. Journal of International Affairs. 72 (1): 17—22. ISSN 0022-197X. JSTOR 26588339. 
  8. ^ а б „Regulation for the Fourth Industrial Revolution”. GOV.UK (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  9. ^ updated, Mike Moore last (2019-11-05). „What is Industry 4.0? Everything you need to know”. TechRadar (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  10. ^ Lee, MinHwa; Yun, JinHyo Joseph; Pyka, Andreas; Won, DongKyu; Kodama, Fumio; Schiuma, Giovanni; Park, HangSik; Jeon, Jeonghwan; Park, KyungBae (2018-09-01). „How to Respond to the Fourth Industrial Revolution, or the Second Information Technology Revolution? Dynamic New Combinations between Technology, Market, and Society through Open Innovation”. Journal of Open Innovation: Technology, Market, and Complexity (на језику: енглески). 4 (3): 21. ISSN 2199-8531. doi:10.3390/joitmc4030021 Слободан приступ. 
  11. ^ „Industrie 4.0: Mit dem Internet der Dinge auf dem Weg zur 4. industrial Revolution - vdi-nachrichten.com”. 4. 3. 2013. Архивирано из оригинала 4. 3. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2021. 
  12. ^ а б в г Schwab, Klaus (2015-12-12). „The Fourth Industrial Revolution”. Foreign Affairs (на језику: енглески). ISSN 0015-7120. Приступљено 2023-05-17. 
  13. ^ Marr, Bernard. „Why Everyone Must Get Ready For The 4th Industrial Revolution”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  14. ^ „New Forum Center to Advance Global Cooperation on Fourth Industrial Revolution”. World Economic Forum (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-17. 
  15. ^ Schwab, Klaus (2017-01-03). The Fourth Industrial Revolution (на језику: енглески). Crown. ISBN 978-1-5247-5887-5. 
  16. ^ „The Fourth Industrial Revolution: what it means and how to respond”. World Economic Forum. 14. 1. 2016. Приступљено 20. 3. 2018. 
  17. ^ Schwab, Klaus (14. 1. 2016). „The Fourth Industrial Revolution: what it means, how to respond”. World Economic Forum. Приступљено 29. 6. 2017. „The possibilities of billions of people connected by mobile devices, with unprecedented processing power, storage capacity, and access to knowledge, are unlimited. And these possibilities will be multiplied by emerging technology breakthroughs in fields such as artificial intelligence, robotics, the Internet of Things, autonomous vehicles, 3-D printing, nanotechnology, biotechnology, materials science, energy storage, and quantum computing.” 
  18. ^ „Strategic Intelligence – World Economic Forum” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 12. 2020. г. 
  19. ^ „The Industrial Revolution and Work in Nineteenth-Century Europe – 1992, Page xiv by David Cannadine, Raphael Samuel, Charles Tilly, Theresa McBride, Christopher H. Johnson, James S. Roberts, Peter N. Stearns, William H. Sewell Jr, Joan Wallach Scott”. Архивирано из оригинала 29. 1. 2020. г. Приступљено 9. 6. 2019. 
  20. ^ „History of Electricity”. 
  21. ^ „History – Future of Industry”. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2019. 
  22. ^ „IIOT AND AUTOMATION”. 
  23. ^ а б в Hermann, Pentek, Otto, 2016: Design Principles for Industrie 4.0 Scenarios. Retrieved 4 May 2016
  24. ^ Jürgen Jasperneite:Was hinter Begriffen wie Industrie 4.0 steckt Архивирано 1 април 2013 на сајту Wayback Machine in Computer & Automation, 19 December 2012 accessed on 23 December 2012
  25. ^ Kagermann, H., W. Wahlster and J. Helbig, eds., 2013: Recommendations for implementing the strategic initiative Industrie 4.0: Final report of the Industrie 4.0 Working Group
  26. ^ а б Heiner Lasi, Hans-Georg Kemper, Peter Fettke, Thomas Feld, Michael Hoffmann: Industry 4.0. In: Business & Information Systems Engineering 4 (6), pp. 239–242
  27. ^ Gazzaneo, Lucia; Padovano, Antonio; Umbrello, Steven (1. 1. 2020). „Designing Smart Operator 4.0 for Human Values: A Value Sensitive Design Approach”. Procedia Manufacturing. International Conference on Industry 4.0 and Smart Manufacturing (ISM 2019) (на језику: енглески). 42: 219—226. ISSN 2351-9789. doi:10.1016/j.promfg.2020.02.073 Слободан приступ. 
  28. ^ Pedota, Mattia; Piscitello, Lucia (3. 11. 2021). „A new perspective on technology‐driven creativity enhancement in the Fourth Industrial Revolution”. Creativity and Innovation Management. 31 (1): 109—122. ISSN 0963-1690. S2CID 243788231. doi:10.1111/caim.12468. hdl:11311/1208221 Слободан приступ. 
  29. ^ Recke, Martin (јун 2019). „Why imagination and creativity are primary value creators”. SinnerSchrader Aktiengesellschaft. 
  30. ^ а б Bonner, Mike. „What is Industry 4.0 and What Does it Mean for My Manufacturing?” (на језику: енглески). Приступљено 24. 9. 2018. 
  31. ^ Marr, Bernard. „What Everyone Must Know About Industry 4.0”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 27. 5. 2020. 
  32. ^ Gronau, Norbert; Grum, Marcus; Bender, Benedict (2016). „Determining the optimal level of autonomy in cyber-physical production systems”. 2016 IEEE 14th International Conference on Industrial Informatics (INDIN). стр. 1293—1299. ISBN 978-1-5090-2870-2. S2CID 18018012. doi:10.1109/INDIN.2016.7819367. 
  33. ^ „StackPath”. 15. 1. 2016. 
  34. ^ „StackPath”. 15. 1. 2016. 
  35. ^ а б в г „How To Define Industry 4.0: Main Pillars Of Industry 4.0”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2019. 
  36. ^ „Industrie 4.0 Maturity Index – Managing the Digital Transformation of Companies”. acatech – National Academy of Science and Engineering (на језику: енглески). Приступљено 21. 12. 2020. 
  37. ^ а б в Geissbauer, Dr. R. „Industry 4.0: Building the digital enterprize.” (PDF). 
  38. ^ Chen, Baotong; Wan, Jiafu; Shu, Lei; Li, Peng; Mukherjee, Mithun; Yin, Boxing (2018). „Smart Factory of Industry 4.0: Key Technologies, Application Case, and Challenges”. IEEE Access. 6: 6505—6519. ISSN 2169-3536. S2CID 3809961. doi:10.1109/ACCESS.2017.2783682 Слободан приступ. 
  39. ^ Padovano, Antonio; Longo, Francesco; Nicoletti, Letizia; Mirabelli, Giovanni (1. 1. 2018). „A Digital Twin based Service Oriented Application for a 4.0 Knowledge Navigation in the Smart Factory”. IFAC-PapersOnLine. 16th IFAC Symposium on Information Control Problems in Manufacturing INCOM 2018 (на језику: енглески). 51 (11): 631—636. ISSN 2405-8963. doi:10.1016/j.ifacol.2018.08.389 Слободан приступ. 
  40. ^ „Are You Ready For The Fourth Industrial Revolution?”. The One Brief (на језику: енглески). 4. 5. 2017. Приступљено 27. 5. 2020. 
  41. ^ Yin, Yong; Stecke, Kathryn E.; Li, Dongni (17. 1. 2018). „The evolution of production systems from Industry 2.0 through Industry 4.0”. International Journal of Production Research. 56 (1–2): 848—861. ISSN 0020-7543. doi:10.1080/00207543.2017.1403664 Слободан приступ. 
  42. ^ Shestakova I. G. New temporality of digital civilization: the future has already come // // Scientific and Technical Journal of St. Petersburg State Polytechnical University. Humanities and social sciences. 2019. # 2. P.20-29
  43. ^ Imkamp, D., Berthold, J., Heizmann, M., Kniel, K., Manske, E., Peterek, M., Schmitt, R., Seidler, J., and Sommer, K.-D.: Challenges and trends in manufacturing measurement technology – the "Industrie 4.0" concept, J. Sens. Sens. Syst., 5, 325–335, https://doi.org/10.5194/jsss-5-325-2016, 2016
  44. ^ A.A. Kolomenskii, P.D. Gershon, H.A. Schuessler, Sensitivity and detection limit of concentration and adsorption measurements by laser-induced surface-plasmon resonance, Appl. Opt. 36 (1997) 6539–6547
  45. ^ Arnold, H.: Kommentar Industrie 4.0: Ohne Sensorsysteme geht nichts, available at: http://www.elektroniknet.de/messen-testen/ sonstiges/artikel/110776/ (last access: 10 March 2018), 2014
  46. ^ Ray, Partha Pratim (1. 1. 2017). „Internet of things for smart agriculture: Technologies, practices and future direction”. Journal of Ambient Intelligence and Smart Environments (на језику: енглески). 9 (4): 395—420. ISSN 1876-1364. doi:10.3233/AIS-170440. 
  47. ^ Ferreira, Diogo; Corista, Pedro; Gião, João; Ghimire, Sudeep; Sarraipa, João; Jardim-Gonçalves, Ricardo (јун 2017). „Towards smart agriculture using FIWARE enablers”. 2017 International Conference on Engineering, Technology and Innovation (ICE/ITMC). стр. 1544—1551. ISBN 978-1-5386-0774-9. S2CID 3433104. doi:10.1109/ICE.2017.8280066. 
  48. ^ Otles, Semih; Sakalli, Aysegul (1. 1. 2019), Grumezescu, Alexandru Mihai; Holban, Alina Maria, ур., „15 – Industry 4.0: The Smart Factory of the Future in Beverage Industry”, Production and Management of Beverages (на језику: енглески), Woodhead Publishing, стр. 439—469, ISBN 978-0-12-815260-7, Приступљено 26. 9. 2020 
  49. ^ Schwok, Karen (2. 12. 2020). „A "new" tech revolution is coming and the winds of change will hit the U.S. first”. CTECH - www.calcalistech.com. Приступљено 11. 3. 2022. 
  50. ^ Powell, W. W.; Snellman, K. (2004). „The knowledge economy.”. Annu. Rev. Sociol. 199–220 (30): 199—220. S2CID 56043796. doi:10.1146/annurev.soc.29.010202.100037. 
  51. ^ а б в г д „BIBB : Industrie 4.0 und die Folgen für Arbeitsmarkt und Wirtschaft” (PDF). Doku.iab.de (на језику: немачки). август 2015. Приступљено 30. 11. 2016. 
  52. ^ а б в г д Birkel, Hendrik Sebastian; Hartmann, Evi (2019). „Impact of IoT challenges and risks for SCM”. Supply Chain Management (на језику: енглески). 24: 39—61. S2CID 169819946. doi:10.1108/SCM-03-2018-0142. 
  53. ^ Longo, Francesco; Padovano, Antonio; Umbrello, Steven (јануар 2020). „Value-Oriented and Ethical Technology Engineering in Industry 5.0: A Human-Centric Perspective for the Design of the Factory of the Future”. Applied Sciences (на језику: енглески). 10 (12): 4182. doi:10.3390/app10124182 Слободан приступ. 
  54. ^ Alderman, J (1. 6. 2021). „Women in the smart machine age: Addressing emerging risks of an increased gender gap in the accounting profession”. Journal of Accounting Education (на језику: енглески). 55: 100715. ISSN 0748-5751. S2CID 233583489. doi:10.1016/j.jaccedu.2021.100715. 
  55. ^ UNESCO (25. 2. 2021). „Women a minority in Industry 4.0 fields” (на језику: енглески). UNESCO. Приступљено 25. 6. 2021. 
  56. ^ а б Scott-Kemmis (11. 6. 2021). Schneegans; Straza; Lewis, ур. Southeast Asia and Oceania. In UNESCO Science Report: the Race Against Time for Smarter Development. Paris: UNESCO. стр. 674—715. ISBN 978-92-3-100450-6. 
  57. ^ BMBF-Internetredaktion (21. 1. 2016). „Zukunftsprojekt Industrie 4.0 – BMBF”. Bmbf.de. Приступљено 30. 11. 2016. 
  58. ^ „Industrie 4.0: Mit dem Internet der Dinge auf dem Weg zur 4. industriellen Revolution”. Vdi-nachrichten.com (на језику: немачки). 1. 4. 2011. Архивирано из оригинала 4. 3. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  59. ^ Szajna, Andrzej; Stryjski, Roman; Wozniak, Waldemar; Chamier-Gliszczynski, Norbert; Kostrzewski, Mariusz (22. 8. 2020). „Assessment of Augmented Reality in Manual Wiring Production Process with Use of Mobile AR Glasses”. Sensors. MDPI. 20 (17): 4755. Bibcode:2020Senso..20.4755S. PMC 7506974 Слободан приступ. PMID 32842693. doi:10.3390/s20174755 Слободан приступ. 
  60. ^ Industrie 4.0 Plattform Last download on 15. Juli 2013
  61. ^ а б „Time to join the digital dots” (на језику: енглески). 22. 6. 2018. Приступљено 25. 7. 2018. 
  62. ^ Federal Ministry of Labour and Social Affairs of Germany (2015). Re-Imagining Work: White Paper Work 4.0.
  63. ^ а б Keller, Matthias (2021). „I4.0 Strategy and Policy Integration in The German Machining Industry”. KU Leuven. 
  64. ^ „This Is Not the Fourth Industrial Revolution”. Slate. 29. 1. 2016. 
  65. ^ Selbstkonfiguierende Automation für Intelligente Technische Systeme, Video, last download on 27. Dezember 2012
  66. ^ Jürgen Jasperneite; Oliver, Niggemann: Intelligente Assistenzsysteme zur Beherrschung der Systemkomplexität in der Automation. In: ATP edition – Automatisierungstechnische Praxis, 9/2012, Oldenbourg Verlag, München, September 2012
  67. ^ „Herzlich willkommen auf den Internetseiten des Projekts RES-COM – RES-COM Webseite”. Res-com-projekt.de. Приступљено 30. 11. 2016. 
  68. ^ „RWTH AACHEN UNIVERSITY Cluster of Excellence "Integrative Production Technology for High-Wage Countries" – English”. Production-research.de. 19. 10. 2016. Приступљено 30. 11. 2016. 
  69. ^ „H2020 CREMA – Cloud-based Rapid Elastic Manufacturing”. Crema-project.eu. 21. 11. 2016. Архивирано из оригинала 23. 11. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  70. ^ „Digiühiskonna arengukava 2030 | Majandus- ja Kommunikatsiooniministeerium”. www.mkm.ee. Приступљено 16. 10. 2022. 
  71. ^ а б в Schneegans, S.; Straza, T.; Lewis, J., ур. (11. 6. 2021). UNESCO Science Report: the Race Against Time for Smarter Development. (PDF). Paris: UNESCO. ISBN 978-92-3-100450-6. 
  72. ^ Kraemer-Mbula; Sheikheldin; Karimanzira (11. 6. 2021). Southern Africa. In UNESCO Science Report: the Race Against Time for Smarter Development. (PDF). Paris: UNESCO. стр. 534—573. ISBN 978-92-3-100450-6. 
  73. ^ Ayala, Mario; Cantu, Rob (2019). „THE INDUSTRIAL INTERNET OF THINGS (IIOT): OPPORTUNITIES, RISKS, MITIGATIO” (PDF). Department of Homeland Security-Publications: 34 — преко DHS. 
  74. ^ Markus Liffler; Andreas Tschiesner (6. 1. 2013). „The Internet of Things and the future of manufacturing | McKinsey & Company”. Mckinsey.com. Приступљено 30. 11. 2016. 
  75. ^ а б McDonagh, James; et al. (31. 5. 2020). „What Can Digitization Do For Formulated Product Innovation and Development”. Polymer International. 70 (3): 248—255. S2CID 219766018. doi:10.1002/pi.6056. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 28. 8. 2020. 
  76. ^ „Formulus”. Develop Safe and Effective Products with Formulus. Приступљено 17. 8. 2020. 
  77. ^ „Innovation 4.0: A Digital Revolution for R&D”. New Statesman. Приступљено 17. 8. 2020. 
  78. ^ Norton, Michael; Mochon, Daniel; Ariely, Dan (9. 9. 2011). „The IKEA effect: When labor leads to love”. Journal of Consumer Psychology. 22 (3): 453—460. doi:10.1016/j.jcps.2011.08.002. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Četvrta_industrijska_revolucija&oldid=27365899”