Čičoka

Čičoka
Stem with flowers
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Asterales
Porodica:	Asteraceae
Rod:	Helianthus
Vrsta:	H. tuberosus
Binomno ime
Helianthus tuberosus L.
Sinonimi
Helianthus esculentus Warsz. Helianthus serotinus Tausch Helianthus tomentosus Michx. Helianthus tuberosus var. subcanescens A.Gray

Čičoka (lat. Helianthus tuberosus) vrsta je biljaka iz famlije glavočika (Asteraceae). Izvorno raste u Severnoj Americi, ali se takođe često uzgaja, jer se jestivi gomolji koriste u ishrani. Nažalost, biljka može postati korov prilikom uzgoja i teško je iskoreniti. Takođe, nesvarljiva organska jedinjenja u gomolju mogu uzrokovati nadutost. Gomolje su u ishrani široko koristili Indijanci, koji su ih predstavili evropskim doseljenicima početkom 1600-ih godina.

Opis

Čičoka je višegodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu, dlakavu stabljiku, jako razgranatu u gornjim delovima. Može narasti i do 3 metara. Podzemni organi su gomolji, koji izgledom podsećaju na male đumbire. Listovi su izduženi, na vrhu ušiljeni i obrasli dlačicama. Imaju kratke lisne drške. U donjem delu biljke listovi su naspramni, dok su u vrnim delovima naizmenični. Cvasti su pojedinačne, veličine 4 do 8 cm. Nalaze se na vrhu stabljike i bočnih izdanaka, izgrađene od cevastih cvetova u sredini i jezičastih na rubovima. Imaju 5 prašnika, čije su prašne kesice srasle u venčić. Tučak je podcvetni, građen od 2 plodna listića. Cvetaju tokom septembra i oktobra. Plod je ahenija.

Rasprostanjenje i stanište

Ova vrsta je autohtona u Severnoj Americi, ali se nakon XVI veka proširila i u ostale delove sveta, putem uzogaja. Na ovim prostorima prvi put je zabeležena u XIX veku. Raste u gustim skupinama na vlažnom i plodnom zemljištu, pored njiva, kraj puteva i sl. Smatra se invazivnom vrstom jer stvara guste populacije, čime istiskuje autohtone vrste i smanjuje biološku raznolikost. Iz najmanjih delića gomolja mogu nići nove biljke.

Kultura

Lako se uzgaja u proseku. Uspeva na suvim do srednje-vlažnim, dobro dreniranim zemljištima na suncu ili u hladovini. Najbolji prirast je na vlažnom tlu, ali toleriše i suva zemljišta. Biljke tolerišu širok raspon blata, sve dok je drenaža dobra. Biljka stvara gomolje nakon proteklog prolećnog mraza ili u jesen, nakon prvog mraza. Najbolja mesta za biljke jesu ona zaštićena od jakih vetrova. Uklanjanje smeđih i razderanih semenskih glava, lišća i biljnih stabljike iz vrta nakon cvetanja može poboljšati izgled, ali istovremeno može razočarati lokalne populacije ptica pevačica, koje se hrane semena. Biljke se šire rizomima i stvaraju kolonije. Jednom posađene u vrtnim prostorima teško ih je ukloniti iz vrta.

Spoljašnje veze

• Helianthus tuberosus – Plants for a Future database
• Jerusalem artichoke – Ohio Perennial & Biennial Weed Guide
• NutritionData, Complete nutritional info.
• Purdue University Alternative Field Crops Manual: Jerusalem Artichoke