Čičoka

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Čičoka
Sunroot top.jpg
Stem with flowers
Several knobby elongated light brown tubers in pot with water
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Biljke
Kladus: Skrivenosemenice
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Asterales
Porodica: Asteraceae
Rod: Helianthus
Vrsta:
H. tuberosus
Binomno ime
Helianthus tuberosus
Sinonimi[1]
  • Helianthus esculentus Warsz.
  • Helianthus serotinus Tausch
  • Helianthus tomentosus Michx.
  • Helianthus tuberosus var. subcanescens A.Gray

Čičoka (lat. Helianthus tuberosus) vrsta je biljaka iz famlije glavočika (Asteraceae). Izvorno raste u Severnoj Americi, ali se takođe često uzgaja, jer se jestivi gomolji koriste u ishrani. Nažalost, biljka može postati korov prilikom uzgoja i teško je iskoreniti. Takođe, nesvarljiva organska jedinjenja u gomolju mogu uzrokovati nadutost. Gomolje su u ishrani široko koristili Indijanci, koji su ih predstavili evropskim doseljenicima početkom 1600-ih godina.[2]

Opis[уреди]

Čičoka je višegodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu, dlakavu stabljiku, jako razgranatu u gornjim delovima. Može narasti i do 3 metara. Podzemni organi su gomolji, koji izgledom podsećaju na male đumbire. Listovi su izduženi, na vrhu ušiljeni i obrasli dlačicama. Imaju kratke lisne drške. U donjem delu biljke listovi su naspramni, dok su u vrnim delovima naizmenični. Cvasti su pojedinačne, veličine 4 do 8 cm. Nalaze se na vrhu stabljike i bočnih izdanaka, izgrađene od cevastih cvetova u sredini i jezičastih na rubovima. Imaju 5 prašnika, čije su prašne kesice srasle u venčić. Tučak je podcvetni, građen od 2 plodna listića. Cvetaju tokom septembra i oktobra. Plod je ahenija.[3]

Rasprostanjenje i stanište[уреди]

Ova vrsta je autohtona u Severnoj Americi, ali se nakon XVI veka proširila i u ostale delove sveta, putem uzogaja. Na ovim prostorima prvi put je zabeležena u XIX veku. Raste u gustim skupinama na vlažnom i plodnom zemljištu, pored njiva, kraj puteva i sl. Smatra se invazivnom vrstom jer stvara guste populacije, čime istiskuje autohtone vrste i smanjuje biološku raznolikost. Iz najmanjih delića gomolja mogu nići nove biljke.[3]

Kultura[уреди]

Lako se uzgaja u proseku. Uspeva na suvim do srednje-vlažnim, dobro dreniranim zemljištima na suncu ili u hladovini. Najbolji prirast je na vlažnom tlu, ali toleriše i suva zemljišta. Biljke tolerišu širok raspon blata, sve dok je drenaža dobra. Biljka stvara gomolje nakon proteklog prolećnog mraza ili u jesen, nakon prvog mraza. Najbolja mesta za biljke jesu ona zaštićena od jakih vetrova. Uklanjanje smeđih i razderanih semenskih glava, lišća i biljnih stabljike iz vrta nakon cvetanja može poboljšati izgled, ali istovremeno može razočarati lokalne populacije ptica pevačica, koje se hrane semena. Biljke se šire rizomima i stvaraju kolonije. Jednom posađene u vrtnim prostorima teško ih je ukloniti iz vrta.[4]

Reference[уреди]

  1. ^ The Plant List, Helianthus tuberosus L.
  2. ^ „Gobotany”. Архивирано из оригинала на датум 02. 10. 2018. Приступљено 01. 10. 2018. 
  3. 3,0 3,1 „Plantea”. 
  4. ^ „Missouri botanical garden”. 

Spoljašnje veze[уреди]