Šumska rovčica
| Šumska rovčica | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Eulipotyphla |
| Porodica: | Soricidae |
| Rod: | Sorex |
| Vrsta: | S. araneus
|
| Binomno ime | |
| Sorex araneus | |
| |
| Rasprostranjenost šumske rovčice | |
Šumska rovčica (лат. Sorex araneus), poznata i kao evroazijska rovčica, najčešća je vrsta rovčice i jedan od najčešćih vrsta sisara, naročito u Severnoj Evropi. Duga je 55 do 82 milimetra i teška 5 do 12 grama. Ima baršunasto tamno smeđe krzno sa bledom donjom stranom. Jovenilne jedinke imaju svetlije krzno do prvoga presvlačenja. Šumska rovčica ima male oči, šiljastu, pokretnu njušku i zube sa crvenim vrhovima. Životni vek im je oko 14 meseci. Aktivne su i danju i noću, uzimajući kratke periode odmora između relativno dugih naleta aktivnosti.[2][3]
Teritorija[уреди | уреди извор]
Šumske rovčice nastanjuju šumama, travnjacima i živicama širom Britanije, Skandinavije i istočne Evrope. Svaka rovčica utvrdi stanište od 370 do 630 m². Mužjaci često povećavaju granice tokom sezone razmnožavanja kako bi pronašli ženke. Ovo životinje su ekstremno teritorijalne i agresivno će braniti svoj prostor od drugih jedinki. Gnezda prave pod zemljom ili pod gustom vegetacijom.[4]
Ishrana[уреди | уреди извор]
Ishrana šumske rovčice je karnivorna i insektivorna. Zasnima se na insektima, puževima, paucima, glistama, a u obzir dolaze i vodozemci i sitni glodari. Ove životinje bi trebalo dnevno da unose 200-300% svoje telesne težine u hrani da bi preživele. Rovčica mora da jede svaka 2 do 3 sata da bi postigla ovaj cilj. Ako ostane bez hrane, gladovaće duže od nekoliko sati. Tokom zime ne ulaze u stanje hibernacije pošto su njihova tela premala za skladištenje dovoljno masnih rezervi. Šumske rovčice su razvile neverovatnu karakteristiku da bi preživele zimu. Njihove lobanje se smanjuju za gotovo 20%, a mozak im se smanjuje za čak 30%. Njihovi ostali organi takođe gube na masi, a kičma im se skraćuje. Njihova ukupna telesna masa opada za oko 18%. Kada dođe proleće, rastu sve dok ne dostignu otprilike svoju originalnu veličinu. Naučnici veruju da pad temperature pokreće njihova tela da razgrade koštano tkivo i apsorbuju ga. Kako temperature počinju da rastu početkom proleća, njihova tela počinju da obnavljaju izgubljenu koštanu masu. Ovo značajno smanjuje njihove potrebe za hranom i povećava njihove šanse da prežive zimu. Rovčice imaju loš vid, pa umesto toga koriste svoja odlična čula mirisa i sluha da pronađu hranu.[5]
Razmnožavanje[уреди | уреди извор]
Sezona parenja šumskih rovčica traje od aprila do septembra, ali je vrhunac u letnjim mesecima. Nakon gestacijskog perioda od 24 do 25 dana, ženka okoti leglo od pet do sedam mladunaca. Ženka svake godine okoti 2 do 4 legla. Mladi postaju nezavisni u roku od 22 do 25 dana. Mlade rovčice često formiraju karavan iza majke, a svaka nosi rep svoje braće u ustima. [6]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Hutterer, R.; Amori, G. & Kryštufek, B. (2008). „Sorex araneus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2011.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 31. 12. 2011.
- ^ „Ireland's Pygmy Shrew, one of the world's smallest mammals, under threat from white-toothed invader”. BirdWatch Ireland. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала 12. 07. 2018. г. Приступљено 09. 10. 2019.
- ^ Saarikko, Jarmo (1989). „Foraging behaviour of shrews”. Annales Zoologici Fennici. 26 (4): 411—423. JSTOR 23734695.
- ^ British Wildlife. London: Collins. 2002. стр. 402. ISBN 978-0-00-713716-9.
- ^ Churchfield, Sara; Rychlik, Leszek; Taylor, Jan R. E. (1. 10. 2012). „Food resources and foraging habits of the common shrew, Sorex araneus: does winter food shortage explain Dehnel's phenomenon?”. Oikos (на језику: енглески). 121 (10): 1593—1602. ISSN 1600-0706. doi:10.1111/j.1600-0706.2011.20462.x.
- ^ „BBC Science and Nature: Animals”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2013. г. Приступљено 11. 9. 2009.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
