Žan-Viktor Ponsel

С Википедије, слободне енциклопедије
Žan-Viktor Ponsel
Jean-Victor Poncelet
Žan-Viktor Ponsel
Puno imeJean-Victor Poncelet
Datum rođenja1 jul 1788(1788-07-01)
Mesto rođenjaMec
 Francuska
Datum smrti22. decembar 1867.(1867-12-22) (79 god.)
Mesto smrtiPariz
 Francuska
PrebivališteMec (kasnije Pariz)
Državljanstvofrancusko
UniverzitetPolitehnički univerzitet
PoslodavacŠkola primenjene artiljerije u Mecu
Univerzitet u Parizu
Politehnička škola
Delovanjematematika, inženjerstvo
RadoviTraité des propriétés projectives des figures (1822), Introduction à la mécanique industrielle (1829)
PrethodnikGaspar Monž[1][2]
Potpis
Ponce sig.jpg

Žan-Viktor Ponsel (1. jul 1788 – 22. decembar 1867) bio je francuski inženjer i matematičar, koji je najpoznatiji po tome što je služio kao generalni komandant Politehnike škole. Smatra se oživljavacem projektivne geometrije, i njegov rad Traktat o projektivnim svojstvima figura smatra se prvim definitivnim tekstom na tu temu od kada je Žerar Desarg radio na tome u 17. veku. Kasnije je napisao uvodni tekst za tu oblast: Primene analize i geometrije.[3]

Kao matematičar njegovo najznačajnije delo bilo je u objasti projektivne geometrije, mada je i njegova rana saradnja sa Šarlom Žulenom Brijanšonom dala značajan doprinos Fojerbahovoj teoremi. On je takođe je ostvario otkrića o projektivnim harmoničnim konjugatima; povezujući ih sa polovima i polarnim linijama povezanim sa koničnim presecima. On je razvio koncept paralelnih linija koje se sastaju u tački u beskonačnosti i definisao je kružne tačke u beskonačnosti koje su na svakom krugu ravni. Ova otkrića dovela su do principa dualnosti i principa kontinuiteta, i takođe pomogla u razvoju komplesnih brojeva.[3]

Kao vojni inženjer, služio je u Napoleonovoj kampanji protiv Ruskog carstva 1812. godine, tokom koje je bio zarobljen i zatvoren do 1814. Kasnije je služio kao profesor mehanike u Primenjenoj školi u svom rodnom gradu Mecu, tokom kog vremena je objavio Uvod u industrijsku mehaniku, delo po kome je poznat, i poboljšao je dizajn turbina i vodeničkih točkova. Godine 1837, na Sorboni (Pariskom univerzitetu) specijalno je stvorena za njega „Katedra za fizičku i eksperimentalnu mehaniku”.[4] Godine 1848, on je postao dekan svoj matičnog univerziteta, Politehnike škole.[3] Njemu je odata počast uvrštavanjem njegovog imena u spisak uglednih francuskih inženjera i naučnika koji je izložen oko prvog nivoa Ajfelove kule.

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođenje, obrazovanje i zarobljavanje (1788–1814)[уреди | уреди извор]

Luse Faber u Mecu, gde je Ponsel bio student.

Ponsel je rođen u Mecu u Francuskoj 1. jula 1788, kao nelegitimni, i kasnije legitimisani[5] sin Kloda Ponsela, advokata parlamenta Meca i bogatog zemljoposednika.[6] U mladosti je bio poslat da živi sa porodicom Olije u Sent-Avoldu.[7] On se vratio se u Mec radi srednješkolskog obrazovanja u srednjoj školi Faber.[6]Lycée” je francuska reč za srednju školu. Nakon toga, pohađao je Politehniku školu, prestižnu školu u Parizu, od 1808. do 1810, iako je u svojoj trećoj godini studija zaostao za nastavom zbog lošeg zdravlja.[6] Po završetku studija pridružio se korpusu vojnih inženjera. Za to vreme pohađao je Primenjenu školu u svom rodnom gradu, i stekao čin poručnika u Francuskoj vojsci iste godine kada je diplomirao.[8]

Ponsel je učestvovao u Napoleonovoj invaziji na Rusiju 1812. godine. Njegov biograf Didion navodi da je bio deo grupe koja je bila odsečena od armije maršala Mišela Neja u bici za Krasnoj i bila prisiljena da kapitulira pred Rusima,[9] iako ostali izvori tvrde da je on ostavljen kao poginuo.[6] Prilikom hapšenja ispitivao ga je general Mihail Andrejevič Miloradovič, ali nije otkrio poverljive informacije.[10] Rusi su ga držali kao ratnog zarobljenika i zatvorili u Saratovu.[11] Tokom zarobljeništva, u godinama 1812–1814, napisao je svoje najznačajnije delo, Traité des propriétés projectives des figures, koje je postavilo temelje projektivne geometrije, kao i neke nove rezultate. Ponsel je međutim mogao da ga objavi tek nakon puštanja 1814. godine.[12]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Andrei Kolmogorov, Andrei Yushkevich (eds.), Mathematics of the 19th Century: Geometry, Analytic Function Theory, Birkhäuser, 2012, p. 5.
  2. ^ Sooyoung Chang, Academic Genealogy of Mathematicians, World Scientific, 2010, p. 93.
  3. ^ а б в „Jean-Victor Poncelet”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, Inc. 2008. Приступљено 19. 4. 2008. 
  4. ^ Konstantinos Chatzis (2008). „Les cours de mécanique appliquée de Jean-Victor Poncelet à l'École de l'Artillerie et du Génie et à la Sorbonne, 1825–1848”. Histoire de l'éducation [En ligne]. 120. doi:10.4000/histoire-education.1837. Приступљено 16. 12. 2015. 
  5. ^ Poncelet was legitimated by his father in 1825 (from Baptism certificate — Archives Municipales of Metz). Actually Jean-Victor Poncelet was first recognized on pluviose 28 (no year given) then legitimated by his father when he married Anne Marie Perin on 11 December 1825
  6. ^ а б в г Kimberly A. McGrath (2006). „Jean-Victor Poncelet”. World of Scientific Discovery. Detroit: Thomson Gale. 
  7. ^ Didion 1870, p. 102
  8. ^ John J O'Connor and Edmund F Robertson. „Jean-Victor Poncelet biography”. Приступљено 19. 4. 2008. 
  9. ^ Didion 1870, p. 116
  10. ^ Didion 1870, p. 166
  11. ^ Eric W. Weisstein (1996). „Poncelet, Jean-Victor”. Приступљено 31. 5. 2008. 
  12. ^ „Jean-Victor Poncelet”. Encyclopædia Britannica. 22. Encyclopædia Britannica, Inc. 1911. стр. 59. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Didion, M. (1870). Notice sur la vie et les ouvrages du général J. V. Poncelet. L'Académie nationale de Metz.  in Mémoires de l'Académie nationale de Metz 1870 (50e année / 1868–1869; 2e série) pp. 101–159.
  • Bertrand, J. (1879). Mémoires de l'Académie des Sciences. 41. 
  • Taton, René (1970). „Jean-Victor Poncelet”. Dictionary of Scientific Biography. New York: Gale Cengage. ISBN 978-0-684-16970-5. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]