Žan Mare

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Žan Mare
Jean Marais by van Vechten, 1947.jpg
Žan Mare 1947. godine
Puno imeJean Alfred Villain-Marais
Datum rođenja11 decembar 1913(1913-12-11)
Mesto rođenjaŠerbur Oktevil
Francuska
Datum smrti8 novembar 1998(1998-11-08) (84)
Mesto smrtiKan
Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Aktivni period1933 - 1996
Zanimanjeglumac, režiser
Bitne ulogeZver/Princ/Avenant u
La belle et la bête
Orphée
Orphée
IMDb veza

Žan Mare (Jean Marais - 11. decembar 1913. – 8. novembar 1998.) bio je francuski glumac i dugogodišnji ljubavnik Žan Koktа. Snimio je nekoliko filmova sa Koktom, od kojih je napoznatiji La belle et la bête (1946). U toku 1950-ih snimao je kostimirane filmove i uživao status zvezde u Francuskoj. Snimao je do svojih osamdesetih. Pored glume, bavio se pozorišnom režijom, pisanjem, vajanjem, slikanjem i sam je snimao kaskaderske scene.

Biografija[уреди]

Rođen je kao Jean Alfred Villain-Marais u |Šerburu, 1913. godine. Po rođenju, njegova majka, depresivna zbog smrti svoje jedine ćerke, koja se desila samo nekoliko dana ranije, odbila je da ga vidi. Otac je učestvovao u Prvom svetskom ratu, a kada se vratio kući bio je nasilan. Žanova majka ga je napustila, povevši sa sobom svoja dva sina. Žan je odrastao u Parizu, bez oca, koga će sresti tek 40 godina kasnije.

Izbačen je iz škole, jer je, da bi zabavljao svoje kolege, oblačio žensku odeću i zavodio nastavnike[1][2]. Radio je kao pomoćnik u fotografskom studiju. Kasnije je upisao časove glume kod Šarla Dulina, a da bi imao novca da ih plati, glumio je u sitnim ulogama kod Dulina i Marsela Herbjea.

Godine 1937. Žan sreće Koktа, koji ga je angažovao za svoju predstavu Oedipe-Roi, čime počinje njihova višegodišnja saradnja. Skoro duplo stariji, Kokt se od prvog trenutka zaljubio u svog mladog štićenika i njihova ljubavna veza i prijateljstvo traju do Koktаоve smrti, 1963. godine.

Narednih godina Mare se pojavljivao u filmovima na kojima je radio i Kokt. U svom najpoznatijem filmu La belle et la bête, Kokt mu poverava tri uloge. Tim filmom Žan Mare stiče i svetsko priznanje.

Krajem 1940-ih ulazi u Komedi fransez, gde istovremeno radi kao glumac, reditelj i scenograf. Međutim, napušta pozorište zbog svađe sa upravnikom.

Godine 1949. sa Koktom snima Orphée. U toku 1950-ih odvojio se od Kokta i radio je sa poznatim rediteljima, među kojima su Lukino Viskonti, Žan Renoar, Saša Gitri.

Godine 1959. Žan je poslednji put snimao sa Koktom. U pitanju je film Le testament d'Orphée, u kome Žan Mare glumi Edipa. Mare je ostavio Kokta zbog nekog igrača. Iste godine Andre Hunebel mu predlaže da snima film Le Bossu, što označava početak nove karijere za njega. Novi filmovi koje snima manje su inteligentni od prethodnih i donose mu novu publiku. Godine 1970. dobija svoju poslednju veliku ulogu u filmu Peau d'âne.

Kada je primetio da se njegova karijera završava, povukao se u Valori, gde se bavio skulpturom. Tokom 1980-ih pojavljuje se u pozorištu i u manjim ulogama na filmu. Poslenja uloga koju je snimio bila je u Bertolučijevom filmu Stealnig Beauty (1995.), a poslednju ulogu u pozorištu odigrao je 1997. u predstavi L'Arlésienne u Foli Beržeru.

Godine 1995. primio je orden Legije časti za doprinos francuskom filmu.

Napisao je nekoliko knjiga, svoje memoare, L'inconcevable Jean Cocteau – biografiju svog ljubavnika, priče i pesme.

Umro je u Kanu, 8. novembra 1998. Sahranjen je na malom groblju u Valoru, gde je proveo svoje poslednje godine. Za sobom je ostavio usvojenog sina Sergeja.

Filmografija[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Biografija Jeana Maraisa na Jean Marais site
  2. ^ Marais, Jean Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 20, 2015) (на језику: енглески) – Krinsky, Charles - Marais, Jean, 2002. na glbtq: An Encyclopedia of Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender, and Queer Culture

Spoljašnje veze[уреди]