Žanrovska fikcija

С Википедије, слободне енциклопедије

Žanrovska fikcija, takođe poznata kao popularna fikcija, termin je koji se u trgovini knjigama koristi za fikciona dela napisana sa namerom da se uklope u određeni književni žanr, kako bi se privukli čitaoci i obožavaoci koji su već upoznati s tim žanrom.[1]

Brojne vodeće književne ličnosti pisale su žanrovsku fantastiku. Džon Banvil objavljuje kriminalističke romane kao što je Bendžamin Blek, a Doris Lesing i Margaret Atvud us pisale naučnu fantastiku. Žorža Simenona, tvorca Magreovih detektivskih romana, Andre Žid je opisao kao „najromantičnijeg romanopisca francuske književnosti“.[2]

Glavni žanrovi su kriminalistički, fantazija, romansa, naučna fantastika, vestern, inspirativni, istorijska fantastika i horor. Književna kritika je u većoj meri komercijalno orijentisanu žanrovsku fantastiku odbacila je kao loše napisanu.[3]

Žanr i marketing beletristike[уреди | уреди извор]

U izdavačkoj industriji termin „kategorija beletristika“ često se koristi kao sinonim za žanrovsku fantastiku, pri čemu kategorije služe kao poznati naslovi polica u odeljku beletristike u knjižari, kao što je vestern ili misterija.

Nekim odraslim obožavaocima je neugodno da čitaju žanrovsku fantastiku u javnosti.[4] Neki autori poznati po književnoj fikciji pisali su romane pod pseudonimima, dok su drugi koristili žanrovske elemente u književnoj fikciji.[5][6][7]

Procenjuje se da je romansna fantastika na američkom tržištu knjiga 2007. godine imala udeo od 1,375 milijardi dolara. Religija/inspirativna literatura usledile su sa 819 miliona dolara, naučna fantastika/fantazija sa 700 miliona dolara, misterija sa 650 miliona dolara, a zatim klasična književna fantastika sa 466 miliona dolara.[8]

Istorija žanrova[уреди | уреди извор]

Žanr je počeo kao sistem klasifikacije starogrčke književnosti. Poezija, proza i drama imali su specifične proračunate stilove koji su se odnosili na temu priče. Među žanrovima bili su ep u poeziji i tragedija i komedija za drame.[9] U kasnijim periodima razvijaju se i drugi žanrovi poput viteške romantike, opere i prozne fantastike.

Iako se na roman često gleda kao na moderni žanr, Ian Vat u delu The Rise of the Novel (1957) sugeriše da je roman prvi put nastao početkom 18. veka.[10] Roman je opisan i kao da poseduje „kontinuiranu i sveobuhvatnu istoriju od oko dve hiljade godina“, iz vremena klasične Grčke i Rima.[11]

„Romansa“ je usko povezani dugi prozni narativ. Valter Skott ju je definisao kao „fiktivnu pripovest u prozi ili stihu; čiji se interes bazira na čudesnim i neobičnim incidentima“, dok su u romanu „događaji prilagođeni uobičajenom toku ljudskih događaja i savremenom stanju u društvu“.[12] Međutim, mnoge romanse, uključujući istorijske romanse Skota,[13] Emili Bronteove Orkanske visove,[14] i Herman Melvilovog Mobi Dika,[15] takođe se često nazivaju romanima, a Skot opisuje romansu kao „srodan pojam“. Romansu, kako je ovde definisana, ne treba mešati sa žanrom fikcije ljubavne romanse ili ljubavnog romana. Većina evropskih jezika ne prave razliku između romanse i romana: "a novel is le roman, der Roman, il romanzo".[16]

Žanrovska fantastika se razvila iz različitih podžanrova romana (i njegove „romansne“ verzije) tokom devetnaestog veka, zajedno sa rastom masovnog marketinga fantastike u dvadesetom veku: to uključuje gotički roman, fantaziju, naučnu fantastiku, avanturistički roman, istorijsku romansu i detektivski roman. Neki naučnici vide preteče žanrovsko-fantastičnih ljubavnih romana u književnoj fikciji 18. i 19. veka, uključujući sentimentalni roman Samjuela Ričardsona Pamela, ili Vrlina nagrađena (1740) i romane Džejn Ostin poput Ponosa i predrasude (1813).[17]

Žanrovi[уреди | уреди извор]

Slede neki od glavnih žanrova koji se koriste u savremenom izdavaštvu:

Kriminalistički[уреди | уреди извор]

Glavni članci: Kriminalistička fantastika i Detektivska književnost

Kriminalistička fantastika je književni žanr koja fikcionalizuje kriminal, njehovo otkrivanje, kriminalce i njihove motive. Obično se razlikuje od glavne struje fikcije i drugih žanrova kao što su istorijska fantastika ili naučna fantastika, mada su granice nejasne. Kriminalistička fantastika ima više podžanrova,[18] uključujući detektivsku fikciju (kao što je hodanit), sudsku dramu, misterioznu fikciju i legalne trilere. Neizvesnost i misterija su ključni elementi žanra.

Fantastika[уреди | уреди извор]

Glavni članci: Fantastika, Istorija fantastike i Književna fantastika

Fantazija je žanr fikcije koji koristi magiju ili druge natprirodne elemente kao glavni element radnje, teme ili postavke. Mnoga dela unutar žanra odvijaju se u zamišljenim svetovima gde su magija i magična bića česta pojava. Fantazija se generalno razlikuje od žanrova naučne fantastike i horora očekivanjem da se drži podalje od naučnih i jezivih tema, mada postoji veliko preklapanje među njima, a svi su podžanrovi spekulativne fantastike. Fantastična dela često imaju srednjovekovno okruženje.

Romanse[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Ljubavni roman

Ljubavni roman ili „romantični roman“ prvenstveno se fokusira na vezu i romantičnu ljubav dvoje ljudi, i mora imati „emocionalno zadovoljavajući i optimističan kraj“.[19] Postoje mnogi podžanrovi ljubavnog romana, uključujući fantaziju, istorijsku i naučnu fantastiku, istopolnu romantičnu fikciju i paranormalnu fikciju.

Postoji književno fikcioni oblik romantike, koji je Valter Skot definisao kao „fiktivni narativ u prozi ili stihu; čiji se interes okreće čudesnim i neobičnim incidentima“.[20]

Prema podacima Romantičarskih pisaca iz Amerike,[21] najpopularniji podžanrovi su: romantična napetost, savremena ljubav, istorijska ljubav, erotska ljubav, paranormalna ljubav, romansa za mlade odrasle i hrišćanska romansa

Naučna fantastika[уреди | уреди извор]

Glavni članak: Naučna fantastika

Naučna fantastika je žanr spekulativne fikcije koja se bavi maštovitim konceptima kao što su futuristička nauka i tehnologija, svemirska putovanja, putovanje kroz vreme, putovanja brža od svetlosti, paralelni svemiri i vanzemaljski život. Naučna fantastika često istražuje potencijalne posledice naučnih i drugih inovacija, a nazvana je „literaturom ideja“.[22] Obično izbegava natprirodno, a za razliku od srodnog žanra fantazije, istorijski priče naučne fantastike su imale za cilj da imaju barem privid naučno zasnovane činjenice ili teorije u vreme kada je priča nastala, mada je ova veza postala slaba ili nepostojeća u velikom delu naučne fantastike.[23][24][25]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ French, Christy Tillery. „Literary Fiction vs Genre Fiction”. AuthorsDen. Приступљено 10. 4. 2013. 
  2. ^ Claffey, Charles E.; Feeney, Mark (10. 9. 1989). „The Prolific Life of Georges Simenon”. South Florida Sun Sentinel. Boston Globe. Архивирано из оригинала 20. 09. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2020. 
  3. ^ Grossman, Lev (23. 5. 2012). „Literary Revolution in the Supermarket Aisle: Genre Fiction Is Disruptive Technology”. Time. Приступљено 11. 4. 2013. 
  4. ^ „Locus Online: Betsy Wollheim interview excerpts”. Locus. јун 2006. Приступљено 2017-12-06. 
  5. ^ Merritt, Stephanie (14. 2. 2010). „Forget 'serious' novels, I've turned to a life of crime”. The Guardian. London. Приступљено 11. 4. 2013. 
  6. ^ STASIO, MARILYN (20. 4. 2008). „Next Victim”. The New York Times. Приступљено 11. 4. 2013. 
  7. ^ Kakutani, Michiko (21. 11. 1989). „Critic's Notebook; Kill! Burn! Eviscerate! Bludgeon! It's Literary Again to Be Horrible.”. The New York Times. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 6. 10. 2014. г. 
  8. ^ „Romance Literature Statistics: Overview”. Romance Writers of America. Архивирано из оригинала 2007-12-23. г. 
  9. ^ Hadas, Moses (1950). A History of Greek Literature. New York, NY: Columbia University Press.
  10. ^ „Literary critic Ian Watt dies after a long illness”. Stanford News Service. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 8. 8. 2015. 
  11. ^ Margaret Anne Doody (1997) [1996]. The True Story of the Novel. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press. стр. 1. 
  12. ^ "Essay on Romance", Prose Works volume vi, p.129, quoted in "Introduction" to Walter Scott's Quentin Durward, ed. Susan Maning. Oxford: Oxford University Press, 1992, p.xxv.
  13. ^ "Introduction" to Walter Scott's Quentin Durward, ed. Susan Maning, pp.xxv-xxvii.
  14. ^ Moers, Ellen. Literary Women: The Great Writers[1976] (London: The Women’s Press, 1978)
  15. ^ [1] Robert McCrum, "The Hundred best novels: Moby Dick", The Observer, Sunday 12 January 2014.
  16. ^ Doody 1996, стр. 15
  17. ^ Pamela Regis, A Natural History of the Romance Novel, University of Pennsylvania Press, 2007.
  18. ^ Franks, Rachel (2011). „May I Suggest Murder?: An Overview of Crime Fiction for Readers' Advisory Services Staff”. Australian Library Journal. 60 (2): 133—143. S2CID 143615356. doi:10.1080/00049670.2011.10722585. Приступљено 18. 1. 2016. 
  19. ^ „The Romance Genre Overview”. Romance Writers of America. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2013. 
  20. ^ Walter Scott, "Essay on Romance", Prose Works volume vi, p. 129, quoted in "Introduction" to Walter Scott's Quentin Durward, Susan Maning, ed Oxford: Oxford University Press, 1992.
  21. ^ „The Romance Genre: Romance Reader Statistics”. Romance Writers of America. Архивирано из оригинала 6. 8. 2013. г. 
  22. ^ Gilks, Marg; Fleming, Paula; Allen, Moira (2003). „Science Fiction: The Literature of Ideas”. WritingWorld.com. 
  23. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 6. 5. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  24. ^ „Media and Imagination: A Short History of American Science Fiction”. Web.mit.edu. Приступљено 2015-12-17. 
  25. ^ Misa (2013-03-25). „Does the Science in Science Fiction Matter?”. Misa Buckley. Приступљено 2015-12-17. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Forbes, Jamie M. (1998). "Fiction Dictionary". In Herman, Jeff, Writer's Guide to Book Editors, Publishers, and Literary Agents 1999–2000, pp. 861–871. Rocklin, California: Prima Publishing.
  • Gelder, Ken (2004). Popular Fiction: The Logics and Practices of a Literary Field. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-35647-4. 
  • Johnson-Woods, Toni (2005). Pulp: A collectors book of Australian pulp fiction covers. Australia: Australian National Library. ISBN 0-642-10766-1. 
  • Schneider-Mayerson, Matthew (2010). Popular Fiction Studies: The Advantages of a New Field." Studies in Popular Culture, vol. 33, no 1 (2010): 21-35
  • Sutherland, John (1981). Bestsellers: Popular Fiction of the 1970s. London and Boston: Routledge. ISBN 0-7100-0750-7. 
  • Swirski, Peter (2005). From Lowbrow to Nobrow. Montreal, London: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0-7735-3019-5. 
  • Aldiss, Brian, and David Hargrove. Trillion Year Spree. Atheneum, 1986.
  • Amis, Kingsley. New Maps of Hell. Harcourt, Brace and Company, 1960.
  • Asimov, Isaac. Asimov on Science Fiction.Doubleday and Company, Inc., 1981.
  • Cadigan, Pat. The Ultimate Cyberpunk iBooks, 2002.
  • de Camp, L. Sprague and Catherine Crook de Camp. Science Fiction Handbook, Revised. Owlswick Press, 1975.
  • Ellison, Harlan. Dangerous Visions. Signet Books, 1967.
  • Landon, Brooks. Science Fiction after 1900. Twayne Publishers, 1997.
  • Medieval Science Fiction. Ed. Carl Kears and James Paz. KCLMS, 2016.
  • The Cambridge Companion to Science Fiction. Ed. Edward James and Farah Mendlesohn. Cambridge University Press, 2003.
  • A Companion to Science Fiction. Ed. David Seed. Blackwell, 2005.
  • The Encyclopedia of Science Fiction. Ed. John Clute and Peter Nicholls. Second ed. Orbit, 1993.
  • The Greenwood Encyclopedia of Science Fiction: Themes, Works, and Wonders. Ed. Gary Westfahl. Greenwood Press, 2005.


Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

  • Медији везани за чланак Žanrovska fikcija на Викимедијиној остави
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žanrovska_fikcija&oldid=27677466”