Živa(II) hlorid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Živa(II) hlorid
Ball-and-stick model of the crystal structure
Space-filling model of the crystal structure
Mercury(II) chloride
Nazivi
IUPAC nazivs
Živa(II) hlorid
Živa dihlorid
Drugi nazivi
Živin hlorid
Korozivni sublimat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.454
EC broj 231-299-8
KEGG[1]
RTECS OV9100000
UN broj 1624
Svojstva
HgCl2
Molarna masa 271,52 g/mol
Agregatno stanje bezbojni ili beli prah
Miris bez mirisa
Gustina 5,43 g/cm3
Tačka topljenja 276 °C (529 °F; 549 K)
Tačka ključanja 304 °C (579 °F; 577 K)
3,6 g/100 mL (0 °C)
7,4 g/100 mL (20 °C)
48 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost 4 g/100 mL (etar)
rastvoran u alkoholu, acetonu, etil acetatu
neznatno rastvoran u benzenu, CS2, piridinu
Kiselost (pKa) 3,2 (0,2 M rastvor)
Indeks refrakcije (nD) 1,859
Struktura
Kristalna rešetka/struktura ortogonalan
Geometrija molekula linearan
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) linearan
Dipolni moment nula
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 144 J·mol−1·K−1[4]
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −230 kJ·mol−1[4]
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 0979
Veoma toksičan (T+)
Korozivan (C)
Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake R28, R34, R48/24/25, R50/53
S-oznake (S1/2), S36/37/39, S45, S60, S61
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
4
0
Tačka paljenja Nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Živa(II) fluorid
Živa(II) bromid
Živa(II) jodid
Drugi katjoni
Zink hlorid
Kadmijum hlorid
Živa(I) hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Živa(II) hlorid (živa hlorid, korozivni sublimat) je neorgansko jedinjenje formule HgCl2. Ovaj beli kristalni prah je laboratorijski reagens. Nekad je koršten u treatmenu sifilisa, ali se više ne koristi za medicinske svrhe zbog otrovnosti žive i dostupnosti boljih tretmana. Ziva(II) hlorid je veoma otrovna so, koja ukoliko se unese u organizam može izazove smrt.

Proizvodnja i osobine[уреди]

Živin hlorid nije so, nego je linearni triatomski molekul, i stoga ima tendenciju da sublimira. U kristalu, svaki atom žive je vezan za dva hloridna liganda, pri čemu je Hg–Cl rastojanje 2.38 Å, dok su četiri dodatna hlorida na rastojanju od 3.38 Å.[5]

Živin hlorid se dobija dejstvom hlora na živu ili živu(I) hlorid, dodatkom hlorovodonične kiseline u vruć, koncentrovani rastvor živa(I) jedinjenja kao što je nitrat:

HgNO3 + 2 HCl → HgCl2 + H2O + NO2,

Žagrevanje smeše čvrstog živa(II) sulfata i natrijum hlorida takođe dovodi do formiranja isparljivog HgCl2, koji sublimira i kondenzuje se u obliku malih rombičnih kristala.

Njegova rastvorljivost se povećava od 6% na 20 °C do 36% na 100 °C. U prisustvu hloridnih jona, on se rastvara i formira tetraedralni koordinacioni kompleks [HgCl4]2-.

Reference[уреди]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  5. ^ Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford. Clarendon Press.ISBN 978-0-19-855370-0.

Literatura[уреди]

  • Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 

Spoljašnje veze[уреди]