Žorž Perek

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Žorž Perek
Datum rođenja(1936-03-07)7. mart 1936.
Mesto rođenjaPariz
Francuska
Datum smrti3. mart 1982.(1982-03-03) (45 god.)
Mesto smrtiIvri sir Sen
Francuska
Zanimanjeromanopisac, filmski producent, esejista
SupružnikPolet Petra
Jezik stvaranjafrancuski

Žorž Perek (franc. Georges Perec, IPA/peʁɛk/ ili /pɛʁɛk/;[1]; Pariz, 7. mart 1936Ivri sir Sen, 3. mart 1982) bio je poznati francuski pisac, sineast i esejista.

Biografija[уреди]

Rođen je u Parizu 1936. godine. Studirao je istoriju. Radio je kao dokumentarista i sarađivao je sa časopisama Lettres nouvelles, NRF, Partisans i Cause commune. Za svoju prvu knjigu Stvari dobio je nagradu Remado 1965. Snimio je filmove Čovek koji spava (za koji je dobio nagradu Žan Vigo 1973), Mesta jednog bekstva, Gistav Flober, Priče sa ostrva Elis...

Između ostalih, 1969. napisao i roman La Disparation sa nekih 300 strana bez upotrebe slova e. Tekstovi bez jednog ili više slova se nazivaju lipogramima. Roman je preveden na više jezika, takođe bez upotrebe slova e.[2]

Perek je bio član društva pjesnika OuLiPo.

Reference[уреди]

  1. ^ Jenny Davidson, Reading Style: A Life in Sentences, Columbia University Press, 2014, str. 107: »I have an almost Breton name which everyone spells as Pérec or Perrec—my name isn't written exactly as it is pronounced.«
  2. ^ Association Georges Perec

Literatura[уреди]

Biografije
  • Georges Perec: A Life in Words, David Bellos (1993)
Kritike
  • The Poetics of Experiment: A Study of the Work of Georges Perec, Warren Motte (1984)
  • Perec ou les textes croisés, J. Pedersen (1985)
  • Pour un Perec lettré, chiffré, J.-M. Raynaud (1987)
  • Georges Perec, Claude Burgelin (1988)
  • Georges Perec: Traces of His Passage, Paul Schwartz (1988)
  • Perecollages 1981–1988, Bernard Magné (1989)
  • La Mémoire et l'oblique, Philippe Lejeune (1991)
  • Georges Perec: Ecrire Pour Ne Pas Dire, Stella Béhar (1995)
  • Poétique de Georges Perec: «...une trace, une marque ou quelques signes», Jacques-Denis Bertharion (1998)
  • Georges Perec Et I'Histoire, Carsten Sestoft & Steen Bille Jorgensen (2000)
  • La Grande Catena. Studi su "La Vie mode d'emploi", Rinaldo Rinaldi (2004)

Spoljašnje veze[уреди]