Ё (ћириличко)
Јо (Ё ё, руски изговор: јɵ) је слово ћирилице.
На енглеском је слово Јо романизовано употребом латиничног слова ë, ë или jo/yo за руски језик и i͡o, yo или ë за белоруски језик.
Ћириличко слово Jo | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0401 | ||||||
Мало: U+0451 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
З́ | Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й |
Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | П | Р | С | С́ | Т | Ћ |
Ќ | У | Ў | Ф | Х | Ц | Ч |
Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э |
Ю | Я | |||||
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ |
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
У међународним системима Јо је романизовано као ë.
Изведенo је из ћириличког слова Е.
Изговор[уреди | уреди извор]
Слово ⟨ё⟩ је наглашени слог у огромној већини руских и белоруских речи. На руском се ненаглашено ⟨ё⟩ јавља само у сложеним бројевима и неколико изведених термина, при чему се сматра изузетком.
То је такозвани јотирани самогласник. У почетној или пост-вокалној позицији представља звукове /јо/, као у „Јорку“. Исто важи и ако било који од ⟨ъ⟩, ⟨ь⟩ претходи ⟨ё⟩.
Слово ⟨ё⟩ такође означава фонему /о/ заједно са палатализацијом претходног сугласника (ако је то могуће). У овом случају се између сугласника и самогласника не јавља звук /ј/.
Тачан изговор самогласника ⟨ё⟩ може да варира због алофоније у словенским језицима. На руском се изговара [јɵ], са самогласником [ɵ] сличним на новозеландском или јужноафричком енглеском језику.
Употреба[уреди | уреди извор]
Јо се први пут користио на руском, али његов статус на том језику је сада двосмислен. Јо се појављује као одвојено слово у ћирилици белоруског, русинског, монголског и многих кавкаских и туркичких језика.
Руски језик[уреди | уреди извор]
Слово Јо је седмо слово алфабета, али иако означава различит звук од Е, често се третира као исто слово за алфабет и сортирање. У речнику ёж долази иза едок и пре ездить.
⟨Ё⟩ представља фонему /о/ после /ј/ или меки сугласник (или повремено после ⟨ж⟩, ⟨ш⟩), и то увек треба нагласити. Наизменично је са ⟨е⟩, написано у ненаглашеним положајима. Ненаглашенo ⟨ë⟩ појављује се само у ретким позајмљеницама, у сложеницама (у овом случају може се сматрати да има секундарни нагласак; најважније је да се ⟨ë⟩ јавља у речима које садрже делове трëх- три и четирëх- четири, у изведеницама од самог имена слова ⟨ë⟩ (ёфика́тор- јофикатор), у позајмљеницама (кёнигсбе́ргский- придев из Конигсберга, сёрфинги́ст од сурфовања - сурфер, сёдзё, гёмбёц).
У савременом руском језику, рефлекс заједничко-словенског језика /е/ под стресом и пратећи палатализовани сугласник, али који не претходи палатализованом сугласнику, је /о/. Упоредите, на пример, руски моё: ''мојо'' („мој“ средњи номинатив и акузатив једнине) и пољски / чешки / словачки / српски / словеначки: моје.
Транскрипција страних речи[уреди | уреди извор]
⟨Ё⟩ се може користити у руској транскрипцији страних речи пореклом из језика који користе глас / ø /, пишу се eu /ö / ő/ ø (француски, германски језици осим енглеског, уралски језици), као што је „Gerhard Schröder“, чије је презиме транслитерисано као Шрёдер због сличности са изворним руским звуком [ɵ]. Ово писмо се такође често користи за транскрипцију енглеског самогласника /ɜr/, у именима попут Роберт Бёрнс за „Роберт Бурнс“ или Хёрст за „Хеарст“ / „Хурст“ / „Хирст“.
Међутим, звук [јо], у речима са европских језика, обично се транскрибује на руски као ⟨јо⟩ у почетном и пост-вокалном положају и ⟨ьо⟩ након сугласника: Нев Иорк за „Нев Иорк“ и бальталон за „батаљон“ ". Очигледни изузетак је руска реч за „озбиљан“, која се пише серьёзный, а не сериозный. Међутим, ово је због чињенице да ова реч потиче од француског sérieux са звуком / ø /. (У 19. и раном 20. веку била су у употреби оба правописа. Правопис са ⟨ио⟩ - ⟨ио⟩ у правопису пре 1918. - заснован је на латинском seriosus.)
Правна питања[уреди | уреди извор]
Сматра се да се слово ⟨ё⟩ налази у најмање 2500 презимена која се користе у Русији и другим државама бившег СССР-а. Уобичајено је да особа која има једно од ових презимена поседује неке правне документе (пасоше, личне карте, изводе из матичне књиге венчаних и рођених, документе о власништву имовине, итд.) Где је име написано са ⟨ё⟩, а нека која користе једноставно ''е'' уместо тога. У другим ситуацијама, дететов извод из матичне књиге рођених може имати ⟨ё⟩, а сви лични документи родитеља имају ⟨е⟩. Повремено су такве неусклађености стварале проблеме грађанима који добијају наследство или обављају имовинске трансакције.
Белоруски и русински језик[уреди | уреди извор]
Јо је седмо слово белоруског алфабета и девето слово прешовске русинске абецеде/азбуке. У панонском рускинском језику не постоји слово ⟨ё⟩.
У белоруском и прешовском русину слова ⟨ё⟩ и ⟨е⟩ су одвојена и нису заменљива.
Дунгански језик[уреди | уреди извор]
За разлику од руског правописног система, ⟨ё⟩ је обавезан у ћирилици коју користи Дунган. У том синитском језику разлика ⟨е⟩ / ⟨ё⟩ је пресудна, јер се прва користи на такав начин да се на стандардном кинеском језику напише слог који би имао пињин написан ие, а друга се користи за слог који се појављује као јао у пињину. ⟨ё⟩ је веома истакнут у правопису на Дунгану, јер се врло чест слог који се појављује као ианг у пињину пише ⟨ён⟩ у Дунгану.
Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]
Знак | Ё | ё | ||
---|---|---|---|---|
Назив у Уникоду | ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧКО СЛОВО ЈО | МАЛО ЋИРИЛИЧКО СЛОВО ЈО | ||
Врста кодирања | децимална | хексадецимална | децимална | хексадецимална |
Уникод | 1025 | U+0401 | 1105 | U+0451 |
UTF-8 | 208 129 | D0 81 | 209 145 | D1 91 |
Нумеричка референца знака | Ё | Ё | ё | ё |