Ђаконикон

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ђаконикон или ђаконик (грч. Διακονικόν, лат. diaconicum) је у ранохришћанским и данашњим православним црквама просторија која се налази код јужне стране улаза у храм, поред нартекса, у којој су верници остављали прилоге у намирницама. Један део вина и хлеба је у току богослужења одвајан и одношен на жртвеник да се над њим изврши света тајна евхаристије. Служили су и као скеофилакион, остава у којој су чувани разни освећени предмети потребни за богослужење [1].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ђ. Стричевић, Ђаконикон и протезис у ранохришћанским црквама, Старинар IX-X, Београд 1959, 59-66.

Литература[уреди | уреди извор]