Ђаконикон
Ђаконикон или ђаконик (грч. Διακονικόν, лат. diaconicum) је у ранохришћанским и данашњим православним црквама просторија која се налази код јужне стране улаза у храм, поред нартекса, у којој су верници остављали прилоге у намирницама. Један део вина и хлеба је у току богослужења одвајан и одношен на жртвеник да се над њим изврши света тајна евхаристије. Служили су и као скеофилакион, остава у којој су чувани разни освећени предмети потребни за богослужење [1].
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђ. Стричевић, Ђаконикон и протезис у ранохришћанским црквама, Старинар IX-X, Београд 1959, 59-66.
Литература[уреди | уреди извор]
- Smith, William George (1875), A Dictionary of Christian antiquities, John Murray