Ђала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђала
Đala, Orthodox Church.jpg
Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.Пад 796
 — густина38/км2
Географске карактеристике
Координате46°09′09″ СГШ; 20°06′32″ ИГД / 46.15242° СГШ; 20.10900° ИГД / 46.15242; 20.10900Координате: 46°09′09″ СГШ; 20°06′32″ ИГД / 46.15242° СГШ; 20.10900° ИГД / 46.15242; 20.10900
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина76 м
Површина20,9 км2
Ђала на мапи Србије
Ђала
Ђала
Ђала на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23335
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Ђала (мађ. Gyála) је насеље у Србији, у општини Нови Кнежевац, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 796 становника. Овде се налази гранични прелаз Ђала, према Мађарској.

Прошлост[уреди]

Ђала је 1764. године православна парохија у Чанадском протопрезвирату.[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Гијала" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. становништво је било српско.[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су два свештеника. Пароси, поп Михаил Илијевић (рукоп. 1763) и поп Прокопије Бајић (1766) служе се само српским језиком.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Ђала живи 807 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,2 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 389 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.823
1953. 1.761
1961. 1.723
1971. 1.578
1981. 1.325
1991. 1.072 1.062
2002. 1.004 1.037
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
804 80,07 %
Мађари
  
99 9,86 %
Роми
  
56 5,57 %
Југословени
  
10 0,99 %
Хрвати
  
9 0,89 %
Украјинци
  
3 0,29 %
Буњевци
  
3 0,29 %
Румуни
  
1 0,09 %
непознато
  
2 0,19 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]