Ђаловића пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ђаловића пећина (Пећина над вражијим фировима) је најдужа пећина у Црној Гори, до сада је истражено 17.5 km док се укупна дужина подземних канала процењује на 200 km. [1]

Салагмит  ”Монолит” висина 18m
Ђаловића пећина

Географски положај[уреди]

На подручју оштине Бијело Поље, на западном делу Пештерске висорани смештена је један од најдужих пећина на Балканском полуострву, Ђаловића пећина. Ова пећина у народу позната је као Пећина над вражијим фировима због улаза који је смештен изнад котластих удубљења испуњених водом. Пећина је смештена у Ђаловића клисури, по којој је и добила име. Кроз клисуру протиче река Бистрица.[2]

Истражених 17.5km пећине припада територији Црне Горе, али се процењује да ова пећина задире дубоко у утробу Пештерске висоревни са 200km неистражених канала.[1]

Археолошко налазиште[уреди]

Спелеолошка истраживања Ђаловића клисуре и њене околине започета су 1987. године.  Те године откривен је један од најзначајних спелеолошких објеката у Југославији - Пећина над вражијим фировима.[2]

Испитани део састоји се од већег броја канала, ходника и дворана (Канал са језерима, Велики лавиринт, Велики канал, сплет канала који спајају горњи ниво са доњим). У пећини се налази 15 сталних језера и 20-30 периодичних.

У делу пећине ”Катедрала” налази се највећи салагмит  ”Монолит” чија је висина око 18m. Пећина поседује велики број пећинских украса различитих врста, облика и боја.[3]

Референцe[уреди]

  1. 1,0 1,1 M. Tadić, G. Nikolić, O. Grgurević (2012). Geografija za 9. razred osnovne škole. Podgorica: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva. 
  2. 2,0 2,1 „Najduze pecine u Jugoslaviji - Pecina nad Vrazjim Firovima (> 10550 m)”. www.asak.org.rs. Приступљено 2019-11-30. 
  3. ^ „Speleoloski odsek Beograd SOB”. www.speleoserbia.com. Приступљено 2019-11-30.