Ђеврске
Ђеврске | |
|---|---|
Улаз у Ђеврске | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Кистање |
| Област | Буковица |
| Становништво | |
| — 2011. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 57′ 12″ С; 15° 51′ 05″ И / 43.95331° С; 15.85147° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 230 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22319 |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Ђеврске су насељено мјесто код Кистања, у Далмацији. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 293 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 169 становника.[2]
Географија
[уреди | уреди извор]Ђеврске се налазе око 10 км југозападно од Кистања, на жељезничкој прузи Книн – Задар.
Историја
[уреди | уреди извор]Ђеврске се од распада Југославије до августа 1995. године налазиле у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн.
Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Ђеврске протерујући већинско српско становништво.
Култура
[уреди | уреди извор]У Ђеврскама се налази храм Српске православне цркве Светог пророка Илије из 1537. године.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2001. године, Ђеврске су имале 248 становника.[4] Ђеврске су према попису из 2011. године имале 293 становника,[5] и биле су углавном насељене Србима.
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 817 | 747 | 1.016 | 1.100 |
| Југословени | 3 | 94 | 2 | 1 |
| Хрвати | 3 | 3 | 17 | 11 |
| Словенци | 1 | |||
| Црногорци | 1 | |||
| непознато | 13 | 3 | 8 | |
| Укупно | 836 | 848 | 1.044 | 1.112 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.112 | |
| 1971. | 1.044 | |
| 1981. | 848 | |
| 1991. | 836 | |
| 2001. | 248 | |
| 2011. | 293 | |
Родови
[уреди | уреди извор]У Ђеврскама су до 1995. године живели родови:
Православци: Ардалићи, славе Ђурђевдан; Баљковићи, славе Лазареву Суботу; Бижићи, славе Митровдан; Бјелановићи, славе Св. Николу; Бокуни, славе Св. Стефана; Бораци, славе Св. Стефана; Бунчићи, славе Св. Јована; Војиновићи, славе Св. Јована; Гњидићи, славе Св. Николу; Добрићи, славе Ђурђевдан; Добријевићи, славе Св. Стефана; Драгаши, славе Св. Јована; Ђурице, славе Ђурђевдан; Живковићи, славе Ђурђевдан; Јаковљевићи, славе Ђурђевдан; Јелаче, славе Ђурђевдан; Јовићи, славе Св. Илију; Јолићи, славе Св. Јована; Корде, славе Св. Јована; Летунице, славе Св. Јована; Лежаићи, славе Св. Стефана; Малешевићи, славе Св. Јована; Мандићи, славе Св. Јована; Милошевићи, славе Св. Николу; Павићи, славе Св. Јована; Радошевићи, славе Св. Стефана; Ракићи, славе Ђурђевдан; Рончевићи, славе Св. Јована; Томасовићи, славе Св. Николу; Тошићи, славе Св. Јована; Ћакићи, славе Ђурђевдан; Црваци, славе Св. Јована; Цвјетани, славе Св. Трифуна; Шарићи, славе Св. Николу.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Владимир Ардалић, српски етнолог.
- Сава Бјелановић, српски политичар.
- Веселинка Црвак, југословенска кошаркашица, бивша кошаркашица Елемеса из Шибеника и мајка Дарија Шарића.
- Дарио Шарић, хрватски кошаркаш.
- Предраг Шарић, југословенски кошаркаш, бивши кошаркаш Шибенке и отац Дарија Шарића.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr.
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Đevrske – Hram svetog proroka Ilije, Srbi.hr
- ^ „Попис становништва 2001.”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2012. г. Приступљено 16. 4. 2103. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 31. 01. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.