Ђенешдијаш

Координате: 46° 46′ 15″ С; 17° 17′ 35″ И / 46.77073° С; 17.29302° И / 46.77073; 17.29302
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ђенешдиаш)
Ђенешдијаш
мађ. Gyenesdiás
Име насеља писано ровашким писмом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЗападна прекодунавска регија
ЖупанијаЗала
СрезКестхељ
Становништво
Становништво
 — 2015.3.650[1]
 — густина200 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 46′ 15″ С; 17° 17′ 35″ И / 46.77073° С; 17.29302° И / 46.77073; 17.29302
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина18,5 km2
Ђенешдијаш на карти Мађарске
Ђенешдијаш
Ђенешдијаш
Ђенешдијаш на карти Мађарске
Поштански број8315
Позивни број(+36) 83
Веб-сајт
www.gyenesdias.hu/

Ђенешдијаш (мађ. Gyenesdiás) је насеље у западној Мађарској. Ђенедијаш је веће насеље у оквиру жупаније Зала. Ђенедиаш се налази на северној обали језера Балатон, поред града Кестхељ.

Географија[уреди | уреди извор]

Локација[уреди | уреди извор]

Насеље лежи на северној обали залива Кестхељ, тик уз градић Кестхељ и 8 km од Хевиза, у прелепом природном окружењу, омеђен планинама Кестхељ на северу и Балатоном на југу.

Историја[уреди | уреди извор]

Најранији налази у области Ђенешдијаша потичу из неолита. Постао је важно римско насеље од 1. века, а затим су се овде доселили Авари. Овде пронађен аварски гроб је био први такав археолошки налаз у целом карпатском басену.

У средњем веку, прво насеље основано на територији данашњег великог села био је Фалуд, који се вероватно већ у 11. веку налазио на северозападној граници данашњег Ђенешдијаша. Његова прва црква датира из 1333. године, где је био уједно и први писани помен села. Од 1408. године био је власништво замка Рези, а затим је 1427. дошао у руке породице Пето, што је такође резултирало снажном везом насеља са Кестхелијем.

Године 1548. Турци су спалили насеље, а затим га од 1564. непрекидно опорезују, тако да се становништво смањује, а до 1686. године насеље је потпуно опустело.

Два села, Ђенеш и Дијаш, су се спојили 1840. године, стварајући Ђенешдијаш са сопственом општином, која је 1871. добила своју школу. И почетком 20. века становништво насеља живело је готово искључиво од пољопривреде.

Модернизација села је уследила после 1945. године, а један од најважнијих корака је била изградња најбољег купалишта на Балатону 1954. године. Од тада је туризам постао главни извор прихода насеља.

Становништво[уреди | уреди извор]

У време пописа 2011. године, национална расподела је била следећа: Мађари 91,23%, Немци 5,79%, Роми 0,21%, Словаци 0,18%.

Верска дистрибуција је била следећа: 58,1% становника се изјаснило као римокатолици, 3,55% као реформисани, 2,34% као евангелисти, а 12,28% као неконфесионални (22,72% се није изјаснило).[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
  2. ^ Területi adatok -Zala megye Központi Statisztikai Hivatal

Спољашње везе[уреди | уреди извор]