Ђеновићи
Ђеновићи | |
|---|---|
 Ђеновићи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Црна Гора |
| Општина | Херцег Нови |
| Становништво | |
| — (2011) | 1.272 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 26′ 13″ С; 18° 36′ 08″ И / 42.436944° С; 18.602222° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0 m |
  Ђеновићи Ђеновићи на карти Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 85345 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | HN |
Ђеновићи је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.272 становника (према попису из 1991. било је 887 становника). Село се налази на осмом километру магистралног пута источно од Херцег-Новог.
Име[уреди | уреди извор]
Не може се тачно утврдити како је ово место добило име. Познато је да се у турско доба звало Ђоновић, док се у млетачким списима води као Gionoevich, а у попису православних цркава и манастира главног провидура за Далмацију из 1756. године стоји Storoevich. Највероватније се ради о презимену неке старе виђеније породице, јер се из података које су забележили познати етнографи и антропогеографи не може видети да је у прошлости постојала породица са презименом Ђеновић, по којој је насеље могло добити име. Највероватније је да је име настало од презимена Ђоновић које се помиње још 1540. године у турском тефтеру. У новије време постоји и дилема да ли је име села Ђеновић или Ђеновићи. У многим документима од 16. века до половине 20. века у архивским списима, на печатима, географским картама, школским и црквеним књигама употребљава се Ђеновић. Међутим, касније се све више користи назив Ђеновићи, што је донекле прихватила и новија стручна литература. Правилно је, ипак, Ђеновић јер се село тако звало од давнина.
Историја[уреди | уреди извор]
Са доста сигурности може се тврдити да је овај крај био насељен још у доба Илира. О томе је писао словеначки археолог Симон Рутар још 1880. године. Да је овај простор био насељен и у бакарно доба сведоче ископани примерци жара напуњених пепелом пронађени на граници између Ђеновића и Баошића 1840. године. Постоји предање, а за то и има одређених доказа, да је овај простор био насељен и у античко доба, односно да је ту постојала грчка насеобина Столи, како се и данас назива локалитет на западној страни Ђеновића. Претпоставља се да је та насеобина потонула у море приликом неког катасрофалног земљотреса, као што је то био случај са Рисном и Росама.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Ђеновићи живи 955 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (34,7 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 421 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 4 | ||
| 80+ | 8 | 31 | ||
| 75—79 | 8 | 15 | ||
| 70—74 | 22 | 22 | ||
| 65—69 | 26 | 37 | ||
| 60—64 | 33 | 33 | ||
| 55—59 | 31 | 34 | ||
| 50—54 | 40 | 42 | ||
| 45—49 | 41 | 49 | ||
| 40—44 | 47 | 51 | ||
| 35—39 | 44 | 45 | ||
| 30—34 | 33 | 37 | ||
| 25—29 | 41 | 46 | ||
| 20—24 | 49 | 47 | ||
| 15—19 | 42 | 52 | ||
| 10—14 | 56 | 32 | ||
| 5—9 | 43 | 32 | ||
| 0—4 | 51 | 43 | ||
| Просек : | 37 | 6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 470 | 140 | 301 | 12 | 11 | 6 |
| Женски | 545 | 132 | 300 | 89 | 20 | 4 |
| УКУПНО | 1.015 | 272 | 601 | 101 | 31 | 10 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 212 | 0 | 2 | 0 | 41 |
| Женски | 167 | 1 | 0 | 0 | 7 |
| УКУПНО | 379 | 1 | 2 | 0 | 48 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 6 | 29 | 19 | 24 |
| Женски | 1 | 0 | 44 | 18 | 3 |
| УКУПНО | 6 | 6 | 73 | 37 | 27 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 3 | 58 | 4 | 8 |
| Женски | 2 | 3 | 20 | 14 | 36 |
| УКУПНО | 3 | 6 | 78 | 18 | 44 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 12 | 1 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 18 | 1 | 0 | 11 | |
Привреда[уреди | уреди извор]
Некада је то било село виноградара, повртлара, занатлија, рибара и помораца. Данас више нема винограда, све је мање вртова, мало је занатлија, а рибарство је давно престало да буде основно занимање. Сада се домаћинства највише ослањају на туризам и угоститељство.
Сакрални споменици[уреди | уреди извор]
- Црква Св. Спиридона, саграђена 1867. године
- Црква Св. Стефана - вриједна збирка икона и двери из цркве, радови Петра и Георгија Рафаиловића из XVIII века чувају се у цркви Св. Спиридона.
- Црква Св. Симеона Столпника - грађена око 1600. године
- Црква Св. Николе XIX век
- Црква Св. Илије-на брду Ком (у рушевинама)(за коју се претпоставља да је из доба Немањића)
- Споменик погинулим борцима који се налази код извора код цркве Св. Спиридона
- Мања непозната грађевина(није још утврђено шта је та грађевина), у којој је нађена већа количина предмета и новца из 1800. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
