Ђеновићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђеновићи
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Херцег Нови
Становништво
Становништво
 — (2011) 1.272
Географске карактеристике
Координате 42°26′13″ СГШ; 18°36′08″ ИГД / 42.436944° СГШ; 18.602222° ИГД / 42.436944; 18.602222Координате: 42°26′13″ СГШ; 18°36′08″ ИГД / 42.436944° СГШ; 18.602222° ИГД / 42.436944; 18.602222
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 0 м
Ђеновићи на мапи Црне Горе
Ђеновићи
Ђеновићи
Остали подаци
Поштански број 85345
Позивни број 031
Регистарска ознака HN

Ђеновићи је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.272 становника (према попису из 1991. било је 887 становника). Село се налази на осмом километру магистралног пута источно од Херцег-Новог.

Име[уреди]

Не може се тачно утврдити како је ово место добило име. Познато је да се у турско доба звало Ђоновић, док се у млетачким списима води као Gionoevich, а у попису православних цркава и манастира главног провидура за Далмацију из 1756. године стоји Storoevich. Највероватније се ради о презимену неке старе виђеније породице, јер се из података које су забележили познати етнографи и антропогеографи не може видети да је у прошлости постојала породица са презименом Ђеновић, по којој је насеље могло добити име. Највероватније је да је име настало од презимена Ђоновић које се помиње још 1540. године у турском тефтеру. У новије време постоји и дилема да ли је име села Ђеновић или Ђеновићи. У многим документима од 16. века до половине 20. века у архивским списима, на печатима, географским картама, школским и црквеним књигама употребљава се Ђеновић. Међутим, касније се све више користи назив Ђеновићи, што је донекле прихватила и новија стручна литература. Правилно је, ипак, Ђеновић јер се село тако звало од давнина.

Историја[уреди]

Са доста сигурности може се тврдити да је овај крај био насељен још у доба Илира. О томе је писао словеначки археолог Симон Рутар још 1880. године. Да је овај простор био насељен и у бакарно доба сведоче ископани примерци жара напуњених пепелом пронађени на граници између Ђеновића и Баошића 1840. године. Постоји предање, а за то и има одређених доказа, да је овај простор био насељен и у античко доба, односно да је ту постојала грчка насеобина Столи, како се и данас назива локалитет на западној страни Ђеновића. Претпоставља се да је та насеобина потонула у море приликом неког катасрофалног земљотреса, као што је то био случај са Рисном и Росама.

Демографија[уреди]

У насељу Ђеновићи живи 955 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (34,7 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 421 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 488
1953. 689
1961. 649
1971. 553
1981. 774
1991. 887 865
2003. 1.326 1.272
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
573 45,04 %
Црногорци
  
437 34,35 %
Хрвати
  
17 1,33 %
Роми
  
8 0,62 %
Југословени
  
8 0,62 %
Муслимани
  
7 0,55 %
Словенци
  
3 0,23 %
Македонци
  
3 0,23 %
Египћани
  
2 0,15 %
Бошњаци
  
1 0,07 %
непознато
  
11 0,86 %


Привреда[уреди]

Некада је то било село виноградара, повртлара, занатлија, рибара и помораца. Данас више нема винограда, све је мање вртова, мало је занатлија, а рибарство је давно престало да буде основно занимање. Сада се домаћинства највише ослањају на туризам и угоститељство.

Сакрални споменици[уреди]

  • Црква Св. Спиридона, саграђена 1867. године
  • Црква Св. Стефана - вриједна збирка икона и двери из цркве, радови Петра и Георгија Рафаиловића из XVIII века чувају се у цркви Св. Спиридона.
  • Црква Св. Симеона Столпника - грађена око 1600. године
  • Црква Св. Николе XIX век
  • Црква Св. Илије-на брду Ком (у рушевинама)(за коју се претпоставља да је из доба Немањића)
  • Споменик погинулим борцима који се налази код извора код цркве Св. Спиридона
  • Мања непозната грађевина(није још утврђено шта је та грађевина), у којој је нађена већа количина предмета и новца из 1800. године.

Референце[уреди]

  1. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди]