Пређи на садржај

Ђеновићи

Ђеновићи
Ђеновићи
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаХерцег Нови
Становништво
 — 2023.1.225
Географске карактеристике
Координате42° 26′ 13″ С; 18° 36′ 08″ И / 42.436944° С; 18.602222° И / 42.436944; 18.602222
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Ђеновићи на карти Црне Горе
Ђеновићи
Ђеновићи
Ђеновићи на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85345
Позивни број031
Регистарска ознакаHN

Ђеновићи је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 1.225 становника. Налази на осмом километру магистралног пута источно од Херцег Новог.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Не може се тачно утврдити како је ово место добило име. Познато је да се у турско доба звало Ђоновић, док се у млетачким списима води као Gionoevich, а у попису православних цркава и манастира главног провидура за Далмацију из 1756. године стоји Storoevich. Највероватније се ради о презимену неке старе виђеније породице, јер се из података које су забележили познати етнографи и антропогеографи не може видети да је у прошлости постојала породица са презименом Ђеновић, по којој је насеље могло добити име. Највероватније је да је име настало од презимена Ђоновић које се помиње још 1540. године у турском тефтеру. У новије време постоји и дилема да ли је име села Ђеновић или Ђеновићи. У многим документима од 16. века до половине 20. века у архивским списима, на печатима, географским картама, школским и црквеним књигама употребљава се Ђеновић. Међутим, касније се све више користи назив Ђеновићи, што је донекле прихватила и новија стручна литература. Правилно је, ипак, Ђеновић јер се село тако звало од давнина.

Историја

[уреди | уреди извор]

Са доста сигурности може се тврдити да је овај крај био насељен још у доба Илира. О томе је писао словеначки археолог Симон Рутар још 1880. године. Да је овај простор био насељен и у бакарно доба сведоче ископани примерци жара напуњених пепелом пронађени на граници између Ђеновића и Баошића 1840. године. Постоји предање, а за то и има одређених доказа, да је овај простор био насељен и у античко доба, односно да је ту постојала грчка насеобина Столи, како се и данас назива локалитет на западној страни Ђеновића. Претпоставља се да је та насеобина потонула у море приликом неког катастрофалног земљотреса, као што је то био случај са Рисном и Росама.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ђеновићи живи 955 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (34,7 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 421 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 488
1953. 689
1961. 649
1971. 553
1981. 774
1991. 887 865
2003. 1.326 1.272
Етнички састав насеља Ђеновићи према попису из 2023.‍
Срби
  
458 37,39%
Црногорци
  
412 33,63%
Руси
  
118 9,63%
Украјинци
  
29 2,37%
Бокељи
  
28 2,29%
Роми
  
20 1,63%
Хрвати
  
16 1,31%
Југословени
  
14 1,14%
остали
  
36 2,94%
неизјашњени
  
94 7,67%
Укупно: 1225
Становништво према полу и старости[2]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 139 223 184 152 233 270 433


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 421 72 94 89 110 39 11 6 0 0 0
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 470 140 301 12 11 6
Женски 545 132 300 89 20 4
УКУПНО 1.015 272 601 101 31 10
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 212 0 2 0 41
Женски 167 1 0 0 7
Укупно 379 1 2 0 48
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 6 29 19 24
Женски 1 0 44 18 3
Укупно 6 6 73 37 27
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 58 4 8
Женски 2 3 20 14 36
Укупно 3 6 78 18 44
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 6
Женски 12 1 0 5
Укупно 18 1 0 11

Привреда

[уреди | уреди извор]

Некада је то било село виноградара, повртлара, занатлија, рибара и помораца. Данас више нема винограда, све је мање вртова, мало је занатлија, а рибарство је давно престало да буде основно занимање. Сада се домаћинства највише ослањају на туризам и угоститељство.

Сакрални споменици

[уреди | уреди извор]
  • Црква Св. Спиридона, саграђена 1867. године
  • Црква Св. Стефана - вриједна збирка икона и двери из цркве, радови Петра и Георгија Рафаиловића из XVIII века чувају се у цркви Св. Спиридона.
  • Црква Св. Симеона Столпника - грађена око 1600. године
  • Црква Св. Николе XIX век
  • Црква Св. Илије-на брду Ком (у рушевинама)(за коју се претпоставља да је из доба Немањића)
  • Споменик погинулим борцима који се налази код извора код цркве Св. Спиридона
  • Мања непозната грађевина(није још утврђено шта је та грађевина), у којој је нађена већа количина предмета и новца из 1800. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]