Ђердапско језеро

Ђердапско језеро
Ђердапско језеро
	Ђердапско језеро
Координате	44° 40′ 17″ С; 21° 38′ 34″ И / 44.671389° С; 21.642778° И 44° 40′ 17″ С; 21° 38′ 34″ И / 44.671389° С; 21.642778° И
Притоке	Дунав, Нера, Пек
Земље басена	Србија, Румунија
Макс. дужина	150 km
Макс. ширина	2—8 km
Површина	253 km2
Макс. дубина	100 m
Над. висина	око 100 m
	Ђердапско језеро
Водена површина на Викимедијиној остави

Ђердапско језеро (рум. Lacului de acumulare Porţile de Fier) вештачко је акумулационо језеро на Дунаву у источној Србији на граници са Румунијом. Настало је 1972. када су Југославија и Румунија изградиле хидроцентралу „Ђердап I”. Језеро лежи у Ђердапској клисури. На обали језера се налази Национални парк Ђердап.

Језеро је дугачко преко 100 km, а на најширем месту широко је 8 km. Највећа дубина достиже 100 метара. Површина језера је 253 km², од чега је 163 km² на српској а 90 km² на румунској страни. По величини је четврто на Балкану и највеће у Србији.

Настанак

Ђердапско језеро је настало 1972. године када су Румунија и Југославија изградиле хидроцентралу Ђердап 1. Наиме, пројектант Сипског канала Хуго Лутер, је први предложио преграђивање Дунава у Ђердапу. Припремни радови на изградњи ХЕПС почели су 1964. године и завршени су 1972. Први агрегати хидроелектране пуштени су у погон 5. августа 1970. године.

Ђердапска клисура

Ђердапска клисура је највећа и најдужа клисура у Европи, коју чине наизменично четири котлине и четири клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура и Влашко-понтијска низија.

Локација

До Ђердапског језера се лако може доћи из правца Београда, Панчева, Смедерева, Пожаревца, Неготина, Зајечара, као и других градова источне и централне Србије. Поред језера води пут Голубац-Кладово. Железничка пруга Београд—Бор највише се приближава језеру код Мајданпека. На брани хидроелектране Ђердап оформљен је гранични прелаз ка Румунији, где се одвија значајан промет путника.

Утицај Ђердапског језера на промене у природној средини

На основу података добијених двадесетогодишњим посматрањем елемената природне средине пре и после подизања бране утврђене су промене температуре и дубине воде Дунава, садржаја хемијских једињења, издизања водостаја подземних вода као и многих других параметара који дефинишу хидролошке и климатске карактеристике Ђердапског језера.

Акумулацијом ХЕПС Ђердап 1 воде реке су заустављене и подигнуте до 69,5 м н. в. Брзина воде је смањена на 0,1-0,3 м/с. Облик језера је прилагођен клисури. У сужењима језеро је широко 150-400 м, док се у котлина проширује и до 2250 м. При ниским водостајима дужина језера је 132 km, а површина 135 km², док је при високим водостајима дужина 264 km, а површина 245 km². Укупна запремина воде је око 2800000000 m³.

Водни режим Дунава није много измењен. Највиши водостаји су у мају и јуну, а најнижи у септембру, октобру и новембру. Међутим, средњи годишњи водостаји су повећани, а амплитуде средњих месечних водостаја су смањене.

Промене температуре воде

Пошто је вода дуже и више изложена утицају сунчевог зрачења због смањене брзине, дошло је до пораста висине средњих годишњих вредности температуре воде. Највеће средње температуре више нису у јулу, него у августу и то због веће количине воде у кориту којој треба више времена да се загреје.

Стварањем акумулације искључена је могућност ледних поплава на сектору између бране и Великог Градишта, режим леда је повољнији у односу на природни режим због отклањања услова за образовање природних ледених брана.

Утицај на садржај хемијских једињења

Акумулација Ђердап 1 има негативан утицај на садржај азотних и фосфорних једињења, јона гвожђа и мангана, микроелементе и органске материје. Међутим, задржавање ових хемијских једињења има позитиван утицај у акумулацији Ђердап 2. Побољшање воде у акумулацији се негативно одражава на квалитет муља на дну језера и то је последице седементације материја различитог порекла и састава, услед смањене брзине воде. Акумулацијом је смањен број колиформних клица на профилима ближим брани.

Подземне воде

Издизањем нивоа воде у реци око ушћа Млаве, у Панчевачком Риту и Годоминском пољу, подземне воде су издигнуте до 70 цм, док су амплитуде снижене и до 180 цм. Такође, постоји опасност од сталног повећања салинитета земљишта.

Климатске промене

Акумулацијом долази до снижавања средњих годишњих температура ваздуха. Релативна влажност ваздуха се повећава за 1-3% и јавља се у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру. Што се тиче облачности нема великих промена, док је количина падавина повећана. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа и то и до 1,5 м.

Туризам

Ђердапско језеро располаже изузетним природним богатством и задивљујућим пределима, као и многим културно-историјским споменицима. Најинтересантнији део Ђердапског језера је Ђердапска клисура, чији се пејзаж на кратком растојању мења. У Голубачкој клисури доминира средњовековна тврђава Голубачки Град, која означава почетак Националног парка Ђердап. У Љупковској котлини језеро је дугачко 10 km, а широко 1,3 km. Неколико остатака римских утврђења и насеље Добра привлаче пажњу туриста. Клисура Лепенски Вир позната је по највећој дубини Ђердапског језера (92 m), али и по Лепенском Виру и резервату Бољетинска река-Гребен. Доњомилановачко део језера је широк 2,4 km, а дугачак 15 km. Клисуре Велики и Мали казан познате су по Трајановој табли и регионалном парку Велики и Мали Штрбац. Оршавска котлина је најраспрострањенији део Ђердапског језера. Сипска клисура је средиште омладинског туризма на Ђердапском језеру. За интензивнији развој туризма на Ђердапском језеру, поред побољшања чистоће воде и развоја воденог путничког и туристичког саобраћаја, потребно је боље и више валоризовати огромно богатство историјски значајних места и објеката, као и археолошких локалитета. То је основа за богат садржај боравка и комплекснију туристичку понуду.

Историја

На простору које је покрило језеро налазе се бројни археолошки остаци живота на овим просторима из праисторијског периода. Евидентирано је око 40 археолошких налазишта и културних добра на овом локалитету:

Ливадице, (античко утврђење)
Брњица, (римски преградни каструм)
Цезава, (римски каструм)
Цезава, (средњовековна некропола)
Салдум, (римско и рановизантијско утврђење)
Зидинац, (касноантички спекулум)
Козица, (праисторијска насеља)
Босман, (рановизантијско утврђење)
Госпођин Вир, (античко и средњовековно налазиште)
Манастир – Госпођин Вир, (праисторијско, античко и средњовековно налазиште)
Падина, (насеље мезолита и старијег неолита)
Песаца, (праисторијско насеље, античко утврђење и средњовековна некропола)
Стубица, (насеље старијег неолита)
Велике Ливадице, (праисторијско, античко и средњовековно насеље)
Мале Ливадице, (насеље старијег гвозденог доба и античка осматрачница)
Клисура, (насеље бронзаног доба)
Лепенски Вир, (римска кула)
Лепенски Вир, (праисторијска поткапина)
Катаринине ливаде, (насеље бронзаног доба)
Бољетин, (римски и рановизантијски логор)
Бољетин, (средњовековно насеље и некропола)
Власац, (мезолитско насеље)
Равна, (римско и рановизантијско утврђење)
Равна, (средњовековно насеље и некропола)
Рибница, (праисторијско и античко налазиште, средњовековно насеље и некропола)
Доњи Милановац – Велики Градац, (римско и рановизантијско утврђење)
Мрфаја, (комплекс праисторијских налазишта на потезу Поречке реке)
Поречка Река, (сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу)
Поречка Река, (средњовековно насеље и некропола)
Мало и Велико Голубиње, (праисторијско, римсковизантијско налазиште)
Пећка Бара, (праисторијско, античко и средњовековно налазиште)
Хајдучка Воденица, (праисторијска некропола)
Хајдучка Воденица, (праисторијско насеље)
Хајдучка Воденица, (касноантичко и рановизантијско утврђење)
Хајдучка Воденица, (средњовековно насеље и некропола)
Бараце код Трајанове Табле, (праисторијско и античко насеље)
Текија, (римско утврђење – Трансдиерна)
Сип, (касноантичко утврђење)
Косовица, (римски мост)
Римски Пут кроз Ђердапску клисуру

Галерија

Тврђава Голубац
Стари Михајловац код Неготина
Нови Михајловац код Неготина
Сигнална станица, тридесете године 20. века

Види још

Списак језера у Србији

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Паркови за природу и људе: Ђердап, прва прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
Паркови за природу и људе: Ђердап, друга прича РТС Образовно-научни програм - Званични канал
Мегдани аласа и риба грдосија (Политика, Мирослав Стефановић, 26. април 2018)
Дунавске јесетре пред истребљењем (Политика, Ана Вуковић, 15. октобар 2018)
Реке и језера » Ђердапско језеро