Ђердапско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ђердапско језеро
Breakthrough Iron Gate.JPG
Ђердапско језеро
Координате 44°40′17″ СГШ; 21°38′34″ ИГД / 44.671389° СГШ; 21.642778° ИГД / 44.671389; 21.642778 Координате: 44°40′17″ СГШ; 21°38′34″ ИГД / 44.671389° СГШ; 21.642778° ИГД / 44.671389; 21.642778
Притоке Дунав, Нера, Пек
Земље басена  Србија,  Румунија
Макс. дужина 150 km
Макс. ширина 2-8 km
Површина 253 km2
Макс. дубина 100 m
Над. висина око 100 m
Ђердапско језеро на мапи Србије
Ђердапско језеро
Ђердапско језеро

Ђердапско језеро или језеро Ђердап (рум. Lacului de acumulare Porţile de Fier) је вештачко акумулационо језеро на Дунаву у источној Србији на граници са Румунијом. Настало је 1972. када су Југославија и Румунија изградиле хидроцентралуЂердап I“. Језеро лежи у Ђердапској клисури. На обали језера се налази Национални парк Ђердап.

Језеро је дугачко преко 100 километара, а на најширем месту широко је 8 километара. Највећа дубина достиже 100 метара. Површина језера је 253 km², од чега је 163 km² на српској а 90 km² на румунској страни. По величини је четврто на Балкану и највеће у Србији.

Настанак[уреди]

Ђердапско језеро је настало 1972. године када су Румунија и Југославија изградиле хидроцентралу Ђердап 1. Наиме, пројектант Сипског канала Хуго Лутер, је први предложио преграђивање Дунава у Ђердапу. Припремни радови на изградњи ХЕПС почели су 1964. године и завршени су 1972. Први агрегати хидроелектране пуштени су у погон 5. августа 1970. године.

Ђердапска клисура[уреди]

Ћердапска клисура је највећа и најдужа клисура у Европи, коју чине наизменично четири котлине и четира клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура, Влашко-понтијска низија

Локација[уреди]

До Ђердапског језера се лако може доћи из правца Београда, Панчева, Смедерева, Пожаревца, Неготина, Зајечара, као и других градова источне и централне Србије. Поред језера води пут Голубац-Кладово. Железничка пруга Београд-Бор највише се приближава језеру код Мајданпека. На брани хидроелектране Ђердап оформљен је гранични прелаз ка Румунији, где се одвија значајан промет путника.

Утицај Ђердапског језера на промене у природној средини[уреди]

На основу података добијених двадесетогодишњим посматрањем елемената природне средине пре и после подизања бране утврђене су промене температуре и дубине воде Дунава, садржаја хемијских једињења, издизања водостаја подземних вода као и многих других параметара који дефинишу хидролошке и климатске карактеристике Ђердапског језера. Акумулацијом ХЕПС Ђердап 1 воде реке су заустављене и подигнуте до 69,5 м н. в. Брзина воде је смањена на 0,1-0,3 м/с. Облик језера је прилагођен клисури. У сужењима језеро је широко 150-400 м, док се у котлина проширује и до 2250 м. При ниским водостајима дужина језера је 132 km, а површина 135 km², док је при високим водостајима дужина 264 km, а површина 245 km². Укупна запремина воде је око 2800000000 м³. Водни режим Дунава није много измењен. Највиши водостаји су у мају и јуну, а најнижи у септембру, октобру и новембру. Међутим, средњи годишњи водостаји су повећани, а амплитуде средњих месечних водостаја су смањене.

Промене температуре воде[уреди]

Пошто је вода дуже и више изложена утицају сунчевог зрачења због смањене брзине, дошло је до пораста висине средњих годишњих вредности температуре воде. Највеће средње температуре више нису у јулу, него у августу и то због веће количине воде у кориту којој треба више времена да се загреје. Стварањем акумулације искључена је могућност ледних поплава на сектору између бране и Великог Градишта, режим леда је повољнији у односу на природни режим због отклањања услова за образовање прородних ледених брана.

Утицај на садржај хемијских једињења[уреди]

Акумулација Ђердап 1 има негативан утицај на садржај азотних и фосфорних једињења, јона гвожђа и мангана, микроелементе и органске материје. Међутим, задржавање ових хемијских једињења има позитиван утицај у акумулацији Ђердап 2. Побољшање воде у акумулацији се негативно одражава на квалитет муља на дну језера и то је последице седементације материја различитог порекла и састава, услед смањене брзине воде. Акумулацијом је смањен број колиформних клица на профилима ближим брани.

Подземне воде[уреди]

Издизањем новоа воде у реци око ушћа Млаве, у Панчевачком Риту и Годоминском пољу, подземне воде су издигнуте до 70 цм, док су амплитуде снижене и до 180 цм. Такође, постоји опасност од стакног повећања салинитета земљишта.

Климатске промене[уреди]

Акумулацијом долази до снижавања средњих годишњих температура ваздуха. Релативна влажност ваздуха се повећава на 1-3% и јавља се у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру. Што се тиче облачности нема великих промена, док је количина падавина повећана. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа и то и до 1,5 м.

Туризам[уреди]

Ђердапско језеро располаже изузетним природним богатством и задивљијућим пределима, као и многим културно-историјским споменицима. Најинтересантнији део Ђердапског језера је Ђердапска клисура, чији се пејзаж на кратком растојању мења. У Голубачкој клисури доминира средњовековна тврђава Голубачки Град, која означава почетак Националног парка Ђердап. У Љупковској котлини језеро је дугачко 10 km, а широко 1,3 km. Неколико остатака римскох утврђења и насеље Добра привлаче пажњу туриста. Клисура Лепенски Вир позната је по највећој дубини Ђердапског језера (92 m), али и по Лепенском Виру и резервату Бољетинска река-Гребен. Доњомилановачко део језера је широк 2,4 km, а дугачак 15 km. Клисуре Велики и Мали казан познате су по Трајановој табли и регионалном парку Велики и Мали Штрбац. Оршавска котлина је најраспрострањенији део Ђердапског језера. Сипска клисура је средиште омладинског туризма на Ђердапском језеру. За интензивнији развој туризма на Ђердапском језеру, поред побољшања чистоће воде и развоја воденог путничког и туристичког сапбраћаја, потребно је боље и више валиризовати огромно богатство историјски значајних места и објеката, као и археолошких локалитета. То је основа за богат садржај боравка и комлекснију туристичку понуду.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]